Вишрам () насељено је место без административног статуса у америчкој савезној држави Вашингтон, у округу Кликитат. Становника је било 366 на попису 2020. године.
Заједница је првобитно названа "Фолбриџ"; промјењен је у "Вишрам" у част племена Индијанаца Вишрам. Брана Далс, 14 км (9 миља) низводно на ријеци Колумбија, завршена је 1957. године и почела је да пуни језеро Селило. Оригинално рибарско село у близини ове локације било је поплављено.
Географија Вишрам се налази у јужном округу Кликитат, смјештен је на сјеверној обали ријеке Колумбија. Државна рута 14 пролази исток-запад кроз заједницу, путујући на запад према Ванкуверу и Далспорту и источно према Мерихилу; укршта се са два америчка аутопута који омогућавају приступ Орегону преко мостова преко ријеке Колумбија.
Према Бироу за попис становништва Сједињених Америчких Држава, Вишрам има укупну површину од 3,3 km2 (1,3 квадратних миља), све то земљиште.
Геологија thumb|лево|300px|Екстензивна ерозија је видљива преко ријеке од Вишрама у близини ушћа ријеке Дешутес. Обратите пажњу на међудржавни аутопут дуж далеке стране ријеке. Локација Вишрам је резултат двије главне геолошке карактеристике: локација Селило Фолс на ријеци Колумбија, и приступ Централ Орегон Платоу преко ријеке Дешутес преко пута водопада од Вишрам. Водопади не само да су обездбједили поуздан извор хране старосједиоцима, али је касније обезбједио погодну локацију за лако изграђен жељезнички мост који прелази Колумбију. Долина Дешутес само јужно од водопада објезбеђује пут за жељезнички приступ на југу, и на крају у Калифорнији.
Вишрам лежи према горњем крају клисуре ријеке Колумбија, која је почела да се формира још у миоцену (прије отприлике 12 - 17 милиона година), депонујући дебеле слојеве базалта ријеке Колумбија, и наставила да се обликује кроз плеистоцен (прије 700.000 - 2 милиона година). Током овог периода Каскадске планине су се формирале, полако помјерајући курс ријеке Колумбија на сјевер до своје тренутне локације.
Иако је река полако еродирала земљу током овог временског периода, најдрастичније промјене су се догодиле на крају посљедњег леденог доба када су Мизула поплаве пресјекле стрме, драматичне зидове који постоје око Вишрама данас. Током поплаве, ниво воде порастао је на 210 м (700 стопа) изнад тренутног нивоа, насилно еродирајући и излажући слојевити базалт. Ова брза ерозија оставила је изложене многе слојеве вулканске стијене.
Историја thumb|300px|Вишрам као што се види одозго. Обратите пажњу на жељезнички мост преко ријеке Колумбија на западу и Худ (вулкан) у даљини. thumb|300px|Висхрам жељезничко двориште са BNSF теретним возом са Орегон литицама и Худ (вулкан) у позадини. Подручје Вишрам се налазио 0,8 км (1 ⁄ 2 миље) изнад главе великог Селило Фолс на ријеку Колумбију, и као резултат тога је насељен за дужи период. Око 15.000 година, домородачки народи су се окупљали да пецају и размјењују робу. Изградили су дрвене платформе изнад воде и ухватили лососа са мрежама и дугим копљима на моткама док су рибе пливале кроз брзаке и прескакале водопаде. Селило Фолс и Далс су стратешки лоцирани на граници између Чинукан и Шахаптинских говорних народа и служио као центар широке трговачке мреже преко Пацифичке висоравни. То су примјетили рани истраживачи и историчари овог подручја.Washington: A Guide to the Evergreen State, Federal Writers' Project - Page 397
Године 1892. америчка влада завршила је низ брава да заобиђе Селило Фолс на јужној обали, преко пута Вишрама. Изграђен по цијени од $ 5,000,000, ове браве су вршиле ограничену услугу јер је много терета у и из сјеверо-западног дијела земље почео да се транспортује жељезницом.
Године 1912. неинкорпорирани град је познат као "Фолбриџ", назван у знак признања јужног продужетка жељезнице Спокена, Портланда и Сијетл, који је прешао ријеку Колумбија на Орегон Транк Раил Бриџу изграђеним на базалтној стијени Селило Фолса.Railway Age Gazette, Volume 52, March 22, 1912 Луис и Кларк Луис и Кларк су поменули слокацију Вишрама у свом дневнику. У свом дневнику за 22. октобар 1805. године, Кларк је забиљежио: испод овог острва на главној Стард обали је 16 ложа домородаца; овдје смо слетјели на Смок, доњу тачку једног острва насупрот које се налази у ушћу ријеке Тауворниукс (ријека Дешутс) које нисам примјетио све док нисам прошао ове ложе, а око 1/2 миље ниже прошао још 6 ложа на истој страни и 6 миља испод горњег ушћа ријеке Тауворниукс почетак терена Великих водопада, насупрот Старду. Са стране (десна страна) је 17 ложа [археолози су идентификовали ово као модерни ВишрамStrong, William Duncan, William Egbert Schenck, Julian Haynes Steward, Archaeology of the Dalles-Deschutes Region, Volume 29. University of California Press, 1930] од домородаца, дошли смо и ходали доле у пратњи старца да би видјели водопаде, и најбољи пут за да се направи прелаз који смо убрзо открили да је много ближи на Старду. Са стране, а растојање 1200 јарди једна трећина пута на стијени, око 200 јарди преко растреситог пијеска сакупљеног у шупљини коју су вјетрови одували са дна испод које је било непријатно проћи, јер је била стрма и лабава. У доњем дијелу тих брзака стигли смо до 5 великих ложа домородаца који су сушили и припремали рибу за пијацу, дали су нам љешњаке и бобице да једемо, вратили смо се и спустили на врх брзака и узели сваки артикл осим кануа преко товара гдје сам формирао логор због заштите наших ствари од крадљиваца, којих смо се више плашили, него њихових стријела. Послали смо два човјека да испитају ријеку на супротној страни, и добили смо обавјест да би кануи могли да се сруше низ уски канал на супротној страни након кратког преноса на врху водопада, на ком мјесту Индијанци преузимају своје кануе. Индијанци су нам помогли преко транспорта са нашим тешким предметима на својим коњима, воде су подјељене на неколико уских канала који пролазе кроз тврду црну стијену формирајући острва стена у овој фази воде, на тим острвима стена, као и на и око њихових ложа посматрам велики број гомила разбијеног лососа уредно очуваних на сљедећи начин, и након што је довољно осушена је разбијена између два камена фино, и стављена у врсту корпе мреже направљене од траве и рогоза дужине више од два метра и једне ноге дијагонално, која корпа је обложена кожом лососа растегнутом и осушеном у ту сврху, у коме је притиснута што је јаче могуће, када су пуни они обезбјеђују отворени дио са рибљим кожама преко којих су причврстили дно пкетене корпе тај дио веома безбједно, а затим на сувом положају су поставили те корпе кабловски дио горе. Њихов заједнички обичај је да поставе 7 што ближе могу да стоје и 5 на врху њих, и да их осигурају простиркама које су постављене око њих и брзо направљене кабловима и покривене и простиркама, оних 12 корпе од 90 до 100 в. свака формира посебну камару. Тако сачуване те рибе могу се чувати здраве и слатке неколико година, као што ме ти људи обавјештавају. Велике количине као што нас обавјештавају се продају бијелцима који посећују ушће ове ријеке, као и домородцима испод."
До тренутка када су се вратили 16. априла 1806. године, пријавили су да се село преселило око 300 метара испод мјеста гдје се налазило претходне јесени, и имало тенденцију да се креће са омиљеним локацијама за риболов.Boyd, Robert Thomas, People of The Dalles: The Indians of Wascopam Mission. University of Nebraska Press, 1996
Рана историја Амерички аутор Вашингтон Ирвинг такође је поменуо Индијанце који живе у Вишраму у својој историји сјеверозапада под називом Асториа или, Анегдоте о предузећу иза Стјеновитих планина и објављен је 1836. године. Он је изјавио: "Из истог разлога ми бисмо посебно поменули село Вишрам, на челу Лонг Наровса, као усамљени примјер абориџинске трговачке тржнице или емпориум. Овде су лососи ухваћени у сусједним брзацима били "ускладиштени" да чекају купце. До сада су племена са ушћа Колумбије поправљала рибе са морске обале, корење, бобице, а посебно биљка стрелица, сакупљене у доњим дијеловима ријеке, заједно са робом и ситницама добијеним од бродова који лежерно посећују обалу. Овдје су такође племена из Стјеновитих планина срушила коње, медвеђу траву, квамаше и другу робу из унутрашњости. Трговачки рибари на водопадима су дјеловали као посредници или фактори, и пролазили су поред објеката саобраћаја, такорећи, укрштених руку; Трговина далеко дио робе добијене од планинских племена на оне из ријека и равница, и обрнуто: њихови пакети разбијеног лососа ушао у великој мјери у систем бартер, и однешен у супротним правцима, нашао свој пут до дивљих ловачких логора далеко у унутрашњости, и до случајних бијелих трговаца који су додирнули обалу."
Вишрам се интензивно помиње у регионалним историјама и путописима с почетка 19. вијека. Посјетиоци су били Томас Фарнхам, гувернер компаније Худсон'с Беј Сир Георге Симпсон, Алекандер Росс, отац Пиерре Де Смет и Џозеф Драјтон члан Вилкис експедиције, између осталих. Рос је извјестио да је у Вишраму током љета када су лососи активни кампови су могли окупити и 3,000 домородаца. Отац Де Смет је то описао као славно вријеме радости, коцкања и гозбе.
На локацији Вишрам већ миленијумима постоје сеоске локације. Археолози су педесетих година прошлог вијека идентификовали вишеслојну локацију са вијековима отпада нагомиланог у срединама, као и петроглифима и другим индикацијама густе популације. Већина густо насељених подручја била је близу ријеке и погодна за риболов. Ово ниже подручје је поплављено 1957. године водом која се налазила иза бране Далс. лево|thumb|300px|Пионирски споменик из 1926. године.
Године 1926. пионирски споменик је подигнут у Вишраму / Фолбриџу. Још увек се налази у свом првобитном положају 100 метара (30 м) источно од данашње путничке жељезничке станице, састоји се од два стуба базалта везаних заједно са гвозденим тракама и монтираних на пиједестал. Бронзана плакета која препознаје разне пионире који су били у Вишраму почиње са Мериветер Луисом, а завршава се са Јон Ч. Фримонтом. Првобитно је означио почетак 1 ⁄ 2 миље (0,8 км) пут од тог споменика до Селило Фолса; тај пут је сада покривен рукавцима из бране Далс.
Вишрам као жељезнички центар Спокен, Портланд и Сијетл Рејлвеј је изнајмио 1905. године Џејмс Џ. Хил за потребе повезивања двије трансконтиненталне пруге у његовом власништву, Сјеверни Пацифик и Велики Сјеверни, у Портланд, Орегон из Спокена, Вашингтон, како би се добио дио трговине дрвном грађом у Орегону, посао којим је у то вријеме доминирао Е. Х. Хариман су жељезнице Унион Пацифик и Јужни Пацифик. Изградња је почела 1906. године под именом Портланд и Сијетл Рејлвеј, наставља источно од Ванкувера, Вашингтон. 1906 also saw the start of construction of the line between Vancouver and Portland. Године 1906. је такође почетак изградње линије између Ванкувера и Портланда. Ова пруга је укључивала први мост било које врсте који ће бити изграђен преко доњег дијела ријеке Колумбија:"Finish Bridge Over Columbia; Steel Structure of the Spokane, Portland & Seattle Railroad Completed—Last Bolt In Yesterday". (June 26, 1908). The Morning Oregonian (Portland), p. 11. мост сада познат као БНСФ Рејлвеј Бриџ 9.6, у Ванкуверу. thumb|right|300px|Oregon Trunk Rail Bridge
У року од годину дана, и упркос правним изазовима Харимана, који је желио да блокира његову изградњу, линија је изграђена до Паска, Вашингтон, дуж ријеке Колумбија, гдје је постојала веза линијама са сјеверним Пацификом. Први дио који се отворио био је од Паска западно кроз Вишрам до литица (близу Мерихила), дужине 112 миља (180 км), 15. децембра 1907. године."History of North Bank Road". (November 6, 1908). The Morning Oregonian, p. 12. Операција је проширена на запад до Лајла, за укупно 145 миља (233 км), 15. јануара 1908. године, док је изградња настављена на 56 миља (90 км) дијелу одатле до Ванкувера.