Рудолф Бручи (; Загреб, 30. март 1917 — Нови Сад, 30. октобар 2002) био је српски композитор, професор Универзитета у Новом Саду, члан Српске академије наука и уметности.
Биографија Рођен је у Загребу 1917. године у породици хрватско-италијанског порекла. Био је ожењен славном југословенском оперском певачицом Олгом Бручи. Свој уметнички рад је започео свирајући виолу у различитим оркестрима од кабаретских ансамбала до симфонијских оркестара. Након што се преселио у Београд, Бручи је са тридесет година почео да студира композицију као једини студент тада већ увелико славног композитора Петра Бингулца (који је сам био студент француског композитора Винсента д'Индија (-{Vincent d'Indy}-)). Касније (1954-55.) је наставио студије код бечког додекафонисте Алфреда Ула (-{Alfred Uhl}-).
Одлучујући тренутак у његовој каријери композитора је било освајање првог места на међународном такмичењу композитора Краљице Елизабете Белгијске у Бриселу 1965, са симфонијом Леста. Ову награду је освојио у конкуренцији више од 250 композитора из 26 земаља.
Општи допринос Седамдесетих година 20. века Бручи је пресудно утицао на успон Академије уметности у Новом Саду чији је био и први декан, која је имала најквалитетнију катедру за музику у бившој Југославији (са академијом је чак и Алфред Шнитке (-{Alfred Schnittke}-) потписао уговор). Као музички делатник, оставио је дубок траг на новосадској музичкој сцени учествујући у оснивању нове зграде опере, и радећи на оснивању филхармоније и средње музичке школе. Био је један од оснивача Војвођанске академије наука и уметности (ВАНУ), и након њеног утапања у Српску академију, је био један од академика који су се залагали за њено поновно оснивање.
Најзначајнија дела У центру његовог музичког рада је увек био симфонијски оркестар за који је и написао своја најбоља дела. Осим већ поменуте Симфоније Леста (ставови: -{I Presto-Doppia fuga-Presto II Adagio come una passacaglia III Vivacissimo fantastico}-), Трећа Симофнија је једно од његових најквалитетнијих дела, а следе симфонијска поема Маскал, Метаморфозе -{B-A-C-H}- за гудаче, балети Катарина Измајлова, Златни Демон, Кирка, кантата Војводина на стихове Мирослава Антића и његове опере Прометеј и Гилгамеш. Стил Бручијев музички језик је дубоко укорењен у музичку традицију Балкана, у најширем смислу: од јединствене истарске лествице у Трећој симфонији до бугарских ритмичких структура у симфонијској поеми Маскал. Уз ову основу, може се приметити њено успешно спајање са новијим музичким изразима, са посебним освртом на додекафонијске технике, као и композиторске технике и естетику карактеристиче за Нову Пољску Школу. Истовремено, Бручи се увек истицао као велики композитор симфонијске музике, у чему је био високо цењен и успешан.
Бручи је преминуо у Новом Саду, 30. октобра 2002. године у 85. години живота.
Литература
Властимир Перичић, Музички ствараоци у Србији, Београд, Просвета, 1969, 67 стр.
Спољашње везе Биографија на сајту САНУ official web site
Категорија:Рођени 1917. Категорија:Умрли 2002. Категорија:Хрватски композитори Категорија:Академици САНУ Категорија:Nastavnici i saradnici Univerziteta u Novom Sadu Категорија:Српски композитори Категорија:Музичари из Загреба