Бразил (), службено Савезна Република Бразил (), држава је у Јужној Америци. Највећа је и најнасељенија држава Латинске и Јужне Америке, са више од 200 милиона становника, док је у светским размерама на петом по величини територије и на седмом по броју становника. Такође, Бразил је највећа земља португалског говорног подручја на свету. Главни град је Бразилија, а службени језик је португалски. Према северу се граничи са Венецуелом, Гвајаном, Суринамом и Француском Гвајаном; према северозападу се граничи са Колумбијом; према западу са Боливијом и Перуом; према југозападу са Аргентином и Парагвајем и према југу са Уругвајем. Бразил се граничи са свим државама Јужне Америке изузев Еквадора и Чилеа. Део бразилске територије су и бројни архипелази, као што је Фернандо де Нороња, атол Рокас, Сао Педро и Сао Пауло, и Триндаде и Мартим Ваз.
Бројни племенски народи су настањивали подручје Бразила пре доласка истраживача Педра Алвареса Кабрала 1500. године, који је прогласио ову територију делом Португалије. Све до 1808. Бразил је био португалска колонија, да би након инвазије Наполеонових снага на Португалију главни град португалског царства био пресељен из Лисабона у Рио де Жанеиро. Бразил је 1815. проглашен краљевином у саставу Уједињеног Краљевства Португалије, Бразила и Алгарве. Независност је стекао 1822. стварањем Бразилског царства, унитарне државе са парламентарном монархијом. Након војног пуча 1889. Бразил је постао република са председником на челу државе. Од 1964. до 1985. на власти је била војна хунта. Садашњи устав Бразила, донет 1988, дефинише ову државу као савезну републику. Федерацију чине Савезни дистрикт, 26 савезних држава, и 5.564 општине.
Привреда Бразила је 2012. била, како по номиналном БДП-у, тако и по БДП-у мереним према паритету куповне моћи, на седмом месту на свету."World Development Indicators database" (PDF file), World Bank, 7 October 2009. Бразил је члан организације БРИКС. Са једном од најбрже растућих привреда на свету стиче све веће међународно признање и утицај. Бразил има свемирски програм који је под контролом Бразилске свемирске агенције . Ваздухопловство је у Бразилу, поред Мексика, најразвијеније у Латинској Америци. Према војном наоружању и војсци, Бразил је најмоћнија држава у Јужној Америци, такође има најбољу морнарицу, Бразил користи нуклеарну енергију, али не и као нуклеарно оружје . Бразил је имао и прву жену за председника, која је била једна од најмоћнијих жена на свету и која је смењена са функције председника 2016. године, Дилма Русев. Један је од оснивача Уједињених нација, групе Г20, Заједнице земаља португалског језика, Латинске уније, Организације иберо-америчких држава, Организације америчких држава, Меркосура, и Уније јужноамеричких нација. Спада међу седамнаест земаља са највећом разноврсношћу флоре и фауне на свету. У Латинској Америци представља регионалну силу, док у међународним односима има све битнију улогу.
Порекло имена
Реч „бразил“ потиче од дрвета латинског назива caesalpinia echinata које је некада било распрострањено дуж бразилске обале. На португалском се ово дрво зове pau-brasil, где реч brasil има значење црвено као жеравица. С обзиром да даје јаркоцрвену боју за тканине, било је веома цењено у круговима европске текстилне индустрије и један је од првих производа којим је трговано између Бразила и Европе. Током 16. века припадници домородачких народа (највише народа Тупи) посекли су велике количине дрвета caesalpinia echinata које су мењали са европским трговцима (углавном Португалцима, али и Французима) за робу широке потрошње.
Званичан назив земље, у изворним португалским записима, био је „Земља светог крста“ (), али су је европски морнари и трговци једноставно звали „Земља бразила“ () због трговине дрветом бразил. Народно име је бацило у засенак и на крају је заменило службени назив. Морнари су у почетку ову земљу звали и „Земљом папагаја“ ().
На гварани језику, једном од службених језика Парагваја, Бразил се назива „Пиндорама“. Тај назив су домороци дали овој области а оно означава „земљу палминог дрвећа“.
Географија
Положај Територија Бразила обухвата скоро половину јужноамеричког континента, нешто северније од екватора до јужног повратника. Према северу се граничи са Венецуелом, Суринамом, Гвајаном и француским прекоморским департманом Француском Гвајаном; према истоку излази на Атлантски океан, према југу се граничи са Уругвајем; према југозападу са Аргентином и Парагвајем; према западу са Боливијом и Перуом и према северозападу са Колумбијом. Једине земље Јужне Америке са којима се не граничи су Еквадор и Чиле. Бразилу припадају и бројни архипелази у Атлантском океану, као што су Фернандо де Нороња, Атол Рокас, Сан Педро и Сао Пауло, и Триндаде и Мартим Ваз. Бразил је земља великих природних богатстава, разноврсног рељефа и климе. Заједно са острвима у Атлантском океану, Бразил је смештен између 6 степени СГШ и 34 степена ЈГШ, и 28 и 74 степена ЗГД.
Бразил је пета земља на свету и трећа на америчком континенту према величини територије, са површином од 8.515.767 km². Простире се у три часовне зоне; од UTC-4 у западним савезним државама до UTC-3 у источним савезним државама (званично време у Бразилу) и UTC-2 на острвима на Атлантику. Бразил је једина земља на свету кроз коју пролази екватор а да се један њен део налази изван тропског појаса. Топографија Бразила је такође веома разнолика и обухвата брда, планине, равнице, висоравни, и дугу морску обалу. Већина територије се налази између 200 и 800 m надморске висине. Побрђе обухвата већи део јужне половине Бразила. Северозападне делове висоравни имају широк таласаст рељеф, испресецан ниским брдима.
Топографија и хидрографија мини|Топографска карта Бразила.Бразилска топографија је такође разнолика и укључује брда, планине, равнице, висоравни и шибље. Већи део терена лежи између 200 метара и 800 метара надморске висине. Главна планинска област заузима већи део јужне половине земље. Северозападни делови висоравни састоје се од широког, валовитог терена испрекиданог ниским, заобљеним брдима.
Југоисточни део је кршевитији, са сложеном масом гребена и планинских венаца који досежу надморске висине до 1.200 метара. Ови ланци укључују планине Мантикеира и Еспиначо и Сера до Мар. На северу, висоравни Гвајане чине велику дренажну поделу, одвајајући реке које теку на југ у басен Амазона од река које се уливају у систем реке Ориноко, у Венецуели, на северу. Највиша тачка у Бразилу је Пико да Неблина на 2.994 метра, а најнижа је Атлантски океан.
Бразил има густ и сложен систем река, један од најобимнијих на свету, са осам великих сливова, од којих се сви уливају у Атлантик. Главне реке укључују Амазон (друга најдужа река на свету и највећа по запремини воде), Парана и њена главна притока Игуасу (која укључује водопаде Игуазу), Негро, Сао Франциско, Шингу, Мадеиру и Тапахос реке.
Југоисточни део је нераван, са гребенима и планинским венцима чија висина достиже 1.200 m надморске висине. Овим планинским венцима припадају планине Мантикера и Еспињасо као и планина Сера до Мар. Гвајанска висораван на северу земље формира велику вододелницу, одвајајући реке амазонског басена од река које припадају сливу реке Ориноко. Највиши врх Бразила је Пико де Неблина, висок 2994 метра.
Бразил има густу и разгранату речну мрежу, једну од најпространијих на свету, са осам великих речних басена, који се одводњавају ка Атлантском океану. Највеће реке су: Амазон (друга по дужини и прва по количини воде на свету); Парана са њеном највећом притоком Игуасу; Рио Негро; Сао Франсиско; Шингу; Мадеира и Тапажос.
Клима Југозападна обала и приморје Бразила имају влажну и врућу климу. На Бразилском горју лета су свежија а годишња количина падавина мања. Само на крајњем североистоку количина падавина је врло мала (400—500 милиметара). Амазонска низија има претежно екваторијалну климу са једнолично распоређеним падавинама током целе године (око 1.000 -{mm}- уз обалу и око 2.000 -{mm}- у најзападнијем делу). Најјужнији део Бразилског горја залази у суптропску зону, прелазећи на крајњем југу у умерени појас.
Већи део земље има осетне сезонске промене у количини кише, температури и влажности.
Зима у Бразилу траје од јуна до августа са просечном температуром 13-18 °C. Лети (децембар-фебруар). Рио је врео и влажан, са температуром изнад 30 °C. У осталом делу године температуре се крећу до 25 °C. Североисточна обала је једнако врела као и Рио, али је мање влажна и загушљива.
Амазонска низија је део земље, који прима највећу количину кише.
Флора и фауна
Бразил је веома богат биљним и животињским светом, нарочито подручје тропских кишних шума Амазоније. У земљи расту разне врсте орхидеја, дрвећа, палми, бразилског ораха и других биљака. Животињски свет Бразила чине разне врсте папагаја, попут аре и макаоа, и других животиња као што су тукани, тарантуле, пацови, слепи мишеви, лењивци, јагуару, црни пантеру, пуме, оцелоти, зелене анаконде, гигантске анаконде, бое, питони, армадилои и многе друге. Поред тога, бразилске шуме карактеришу животиње попут мајмуна тамарина, летећих веверица, капибара, веома отровних жаба (као што су златна жаба и јагодаста отровна жаба), чији отров користе бразилски домороци како би њиме намазали врхове копаља и стрела да би уловили плен. Од инсеката којих има на хиљаде врста, најзаступљенији су комарци, стоноге, термити и разноврсни џиновски мрави. Богомољке су честе у бразилским шумама, док се тамо веома заступљени тропски лептири сматрају најраскошнијим на свету и има их на хиљаде врста, од којих је најзаступљенији краљевски лептир.
У реци Амазон живе пиране, крокодили, обични кајмани и алигатори, али и слатководни ружичасти речни делфини, велики сомови, морске краве, електричне јегуље, риба оскар, сребрна арована, црна арована, обична арована, арапаима гигас, риба анђео, бразилска баракуда, краљевска неонка, видра, као и даброви који често на реци праве своје дрвене бране, скупљајући стабала и гране дрвећа. Дешавало се и да ајкуле из Атлантског океана залутају у Амазон. Амазонске шуме су богате лијанама, пузавицама, паразитским биљкама и дрветом какаовац, од којег се добија какао. На реци Амазон се може наћи највећи локвањ на свету, чији је лист пречника и до два метра. Природно наслеђе Бразила озбиљно је угрожено сточарством и пољопривредом, сечом дрвета, рударством, насељавањем, искориштавањем нафте и плина, превеликим изловом рибе, трговином дивљих животиња, бранама и инфраструктуром, загађењем воде, климатским променама, пожарима и инвазивним врстама.
Историја
Раздобље пре европске колонизације лево|мини|Бакрорез приказује обред људождерства међу припадницима племена Тупинамба.
Најстарија грнчарија пронађена на западној хемисфери, стара око 8.000 година, ископана у амазонском басену Бразила, поред данашњег Сантарема, показује да је у тропским шумама ове области постојала развијена преисторијска култура,Science Magazine, 13. децембар 1991. http://www.sciencemag.org/content/254/5038/1621.abstract и да су је настањивале стотине различитих домородачких племена. Територија данашњег Бразила имала је око 2.000 племена, углавном полуномадских који су се бавили ловом, риболовом, сакупљањем, и пољопривредом.
Домородачко становништво Бразила било је подељено на велике домородачке нације које је чинило неколико етничких група међу којима су се истицале велике групе као што су Тупији, Гварани, Же, и Араваци.
Пре доласка Европљана границе између ових група и њихових подгрупа су биле успостављане ратовима, до којих је долазило услед разлика у култури, језику и моралу. Током ових ратова долазило је до великих војних операција на копну и на води. Након битака вршени су обреди људождерства над заробљеницима.