Севастијан Дебељковић (Липљан, 1869 — 23. јануар (ј. к.)/5. фебруар 1905"Политика", 25. јануар 1905, стр.2. digitalna.nb.rsСава, епископ шумадијски, Српски јерарси од деветог до двадесетог века, Евро Београд (1996), стр 439) био је скопски владика од 1904. до 1905.
Биографија Рођен је као Спаса"Цариградски гласник", Цариград 1904. године на Спасовдан 1869. у Липљанима на Косову и Метохији.Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд 1929, књига 1, 483 Родитељи су му били Стојко и Стамена Дебељковић (умрла 1870). Основну школу учио је у родном месту код брата Дене Дебељковића тамошњег учитеља. Богословско школу завршио је у Призрену, а Учитељску у Београду. Радио је као учитељ у Љубиџи (Љубижди), Призрену - где се оженио са Призренком, Маром Славковић, и Пећи (у старој Патријаршији). Када му је умрла вољена супруга, то га је толико ожалостило, да се сав посветио Богу.
Богословија Оставши рано удовац, закалуђерио се 1894. године, а током 1895. године отишао је у богословију на Халки на Мраморном мору, да студира богословне науке. Ту богословију завршио је са врло добрим успехом 1901. године. Током боравка у Халки и Цариграду написао је два богословска темата: "О прелазу (Срба и Хрвата) у хришћанство" и "О сеоби Срба под патријархом Арсенијем III Црнојевићем“. (и постанку аутокефалне српске карловачке православне цркве)."Цариградски гласник", Цариград 23. јануар 1904. године По заврштеку богословских студија као јерођакон борави он у Цариграду и острвима Принкипу и Халки "заузет радом на књизи и богословској науци". Писао је чланке за српски лист "Цариградски гласник". Делфа Иванић наводи да је на Халци написао сјајну докторску дисертацију о Пећкој патријаршији.
Владика Након смрти владике Фирмилијана, изабран је 15. јануара 1904. године између три кандидата за скопскога митрополита. Затим је хиротонисан у Цариграду 18. јануара 1904. године у патријаршијској цркви посвећеној Св. Ђорђу. Остао је у Цариграду, у свом стану у Пери, чекајући султанову потврду. Међутим разболио се и умро од туберколозе 23. јануара 1905. године не дочекавши султанову потврду. Сахрањен је у цркви Светога Спаса у Скопљу. Иван Иванић је својој жени Делфи о његовој смрти записао да је митрополит на дан Светог Саве присуствовао служби Божјој у храму Св. Оца Николаја на Галати, прослави српске школе о Св. Сави и прослави десетогодишњици Цариградског гласника – и да се већ сутрадан тешко разболео. Одмах је био пренет на лечење у немачку болницу у Цариграду, али већ после неколико дана је умро, на рукама јеромонаха Гаврила Дожића. На самрти се наш јадни митрополит жалио на Грке, да му нису дали да оде у своје Скопље и да тамо у њему умре. Његово тело било је у немачкој болници балсамовано и из немачке болнице пренето у руску цркву Св. Тројице, где је служена литургија и одржано опело. Чинодејствовало је четири митрополита, десет свештеника и пет ђакона. Опелу су присуствовали представници руског, србијанског и црногорског посланства. После извршеног опела, свештенство српско и руско изнело је митрополитов ковчег из цркве и пренело га у жељезнички вагон па возом за Скопље. На томе путу за Скопље, митрополитов ковчег су пратили: јеромонах Гаврило Дожић, један изасланик Цариградске патријаршије, Грк јеромонах Софроније. Повод ове изненадне и преране смрти митрополита Севастијана, тада је у нашој штампи речено, да изгледа да се против нас Срба уротило све, па и небо, јер ваљда тиме треба да искајавамо наше старе тешке грехе, који нам донесоше Косовску битку и друге наше недаће, муке и невоље. Делфа је навела да је он и пре избора за митрополита био слабог здравља.
Референце
Референце
Категорија:Рођени 1869. Категорија:Умрли 1905. Категорија:Стара Србија Категорија:Митрополити скопски Категорија:Историја Срба у новом веку Категорија:Историја Македоније у новом веку Категорија:Свештенство из Липљана