десно|180п Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за Раднички покрет Југославије и Комунистичку партију Југославије (КПЈ), као и општа политичка дешавања која су се догодила у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца током 1926. године.

1926. година Календар Јануар ’26 Фебруар ’26 Март ’26 Април ’26 Мај ’26 Јун ’26 П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н 1 2 3 1 2 3 4 5 6 7 1 2 3 4 5 6 7 1 2 3 4 1 2 1 2 3 4 5 6 4 5 6 7 8 9 10 8 9 10 11 12 13 14 8 9 10 11 12 13 14 5 6 7 8 9 10 11 3 4 5 6 7 8 9 7 8 9 10 11 12 13 11 12 13 14 15 16 17 15 16 17 18 19 20 21 15 16 17 18 19 20 21 12 13 14 15 16 17 18 10 11 12 13 14 15 16 14 15 16 17 18 19 20 18 19 20 21 22 23 24 22 23 24 25 26 27 28 22 23 24 25 26 27 28 19 20 21 22 23 24 25 17 18 19 20 21 22 23 21 22 23 24 25 26 27 25 26 27 28 29 30 31 29 30 31 26 27 28 29 30 24 25 26 27 28 29 30 28 29 30 31 Јул ’26 Август ’26 Септембар ’26 Октобар ’26 Новембар ’26 Децембар ’26 П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н 1 2 3 4 1 1 2 3 4 5 1 2 3 1 2 3 4 5 6 7 1 2 3 4 5 5 6 7 8 9 10 11 2 3 4 5 6 7 8 6 7 8 9 10 11 12 4 5 6 7 8 9 10 8 9 10 11 12 13 14 6 7 8 9 10 11 12 12 13 14 15 16 17 18 9 10 11 12 13 14 15 13 14 15 16 17 18 19 11 12 13 14 15 16 17 15 16 17 18 19 20 21 13 14 15 16 17 18 19 19 20 21 22 23 24 25 16 17 18 19 20 21 22 20 21 22 23 24 25 26 18 19 20 21 22 23 24 22 23 24 25 26 27 28 20 21 22 23 24 25 26 26 27 28 29 30 31 23 24 25 26 27 28 29 27 28 29 30 25 26 27 28 29 30 31 29 30 27 28 29 30 31 30 31

Догађаји

Јануар 220px|мини|десно|Биста Радована Драговића у Београду 3. јануар У Београду одржана Обласна конференција КПЈ за Београд, на којој је анализиран дотадашњи рад партијске организације и донета Резолуција о задацима Партије. На Конференцији је изабрано и ново руководство у које су ушли — Љуба Радовановић, Драгомир Марјановић и још седам чланова.

7. јануар У Београду поводом двадесете годишњице смрти Радована Драговића (1878—1906), једног од оснивача и председника Српске социјалдемократске странке, одржано комеморатвно вече којем је присуствовао велик број радника Београда.

9. јануар У Београду одржана Обласна конференција Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) за Србију, на којој је анализиран дотадашњи рад и донета Резолуција у којој су одређени задаци за даљи рад СКОЈ-а у Србији — реорганизација на ћелије по предузећима, јачање економске борбе и политичког рада на селу и легитимним омладинским и спортским организацијама.

16. јануар У Београду ухапшен Фрањо Вулч (1891—1926), функционер КПЈ, који је од стране ЦК КПЈ имао задатак да оснује секцију за рад у Југословенској војсци. После хапшења у затвору Управе града Београда тзв „Главњачи“ је био неколико месеци страховито мучен, услед чега је у мају преминуо, а његово тело је потом било бачено у Дунав (овај злочин је био заташкан, а 1928. године га је јавности открио новинар Отокар Кершовани. Такође о овом злочину је говорио и народни посланик Сава Косановић у свом обраћању Народној скупштини, фебруара 1928. године).

20. јануар У Лиону (Француска), од 20. до 26. јануара, одржан Трећи конгрес Комунистичке партије Италије на ком је прихаваћена концепција партијске политике „борбе против капитализма и фашизма“, чији је аутор био тадашњи секретар Централног комитета Антонио Грамши. Он је такође заузео и нове ставове о националном питању. У ново руководство био је изабран и један Словенац — Јоже Сребрнич. Комунисти Јулијске крајине су закључе донете на овом Конгресу разматрали и прихватили на својој Конференцији 14. марта. Такође, на основу одлука овог Конгреса при Земаљском одбору КП Италије био је формиран Одбор за рад са Словенцима и Хрватима.

Март десно|мини|120п|Срп и чекић, симбол радништва и сељаштва 26. март У Равној Реци, код Деспотовца одран збор, коме је присуствовало око 400 рудара и на коме се говорило о значају синдиката и вођењу економске борбе радника. Полиција је омела прекинула одржавање збора.

у току марта У Бечу (Аустрија), група југословенских комуниста покренут месечни лист „Срп и чекић“. Покретач листа је био Мустафа Голубић, а први главни и одговорни уредник Димитрије Станисављевић Крка. Поред њих у првој редакцији листа су били и Жика Константиновић и Саломон Леви. Лист је био покренут без знања КПЈ, али је одлуком Трећег конгреса КПЈ (одржан у мају), од септембра почео да излази као званични партијски орган. Лист је излазио до априла 1927. године, када је одлуком ЦК КПЈ, због фракцијских борби обустављен. До тада је било изашло укупно 12 бројева и један двоброј. Поново је покренут у октобру 1928. године, али су тада изашла свега три броја. Коначно је обустављен увођењем „шестојануарске диктатуре“, 1929. године.

Април 4. април Председник Владе Краљевине СХС Никола Пашић поднео оставку, под притиском због корупционашких скандала у које је био умешан његов син Раде (Пашић се на месту председника Владе налазио од јануара 1921, са малим прекидом од јула до новембра 1924).

8. април 60п|десно|Грб Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца Формирана нова Влада Краљевине СХС на чијем је челу био Никола Узуновић, један од вођа Народне радикалне странке. Убрзо по формирању ове Владе, дошло је до сукоба између лидера ХСС-а Стјепана Радића и министра саобраћаја Крсте Милетића, услед чега је дошло до нове политичке кризе. Узуновић је 15. априла формирао нову Владу, без Стјепана Радића, али је убрзо обновио коалицију са ХСС-ом и у Владу вратио њихове министре (ова Влада постојала је до 24. децембра 1926. када је формирана нова Влада Николе Узуновића).

16. април У Београду руководство Комунистичке партије Југославије (КПЈ) покренуло илегални „Билтен ЦК КПЈ“. Овај билтен, који је штампан на гештетнеру у илегалној штампарији, излазио је повремено и служио је за преношење одлука и упутстава обласним руководствима и чланству Партије. До краја 1926. године појавило се укупно седам билтена. По узору на овај билтен, је у октобру покренут и „Билтен ЦК СКОЈ-а“.

17. април Око 2.000 радника пилана у Ђурђеновцу и Љесковици ступило у протестни штрајк, у знак солидарности са радницима фабрике покућства, паркета и бачви „Нашичка д.д.“ (и пилане су се налазиле у њеном власништву) који су били отпуштени јер нису хтели прихватити снижење надница. Овај штрајк радници „Нашичке“ водили су до 14. маја, када су постигли споразум о смањењу плата за 6-8% уместо предложених 15%. У штрајку су учествовали радници у Ђуђеновцу, Подградцима, Љесковици, Карловцу, Војнићу и Андријевцима.

Мај 1. мај Широм Југославије, упркос полицијским забранама, прослављен 1. мај — Празник рада. У Београду, Шапцу, Чачку, Краљеву, Ваљеву, Лазаревцу и другим местима су били организовани раднички зборови, док је у неколико места била извршена обустава рада.

14. мај У Бечу (Аустрија), од 14. до 22. маја, одржан Трећи конгрес КПЈ, коме је присуствовало 48 делегата, као и представник Коминтерне. На Конгресу је дошло до „измирења“ десне и леве фракције (ово измирење је било само тренутно, а фракцијске борбе су биле поново настављене) и донесен је нови Статут партије, према коме су партијске ћелије формиране у предузећима представљале основу партије, док је требало да се партијске ћелије формиране у насљеима везују за њих. У нови Централни комитет је изабрано 16 чланова, који су били представници обе фракције, али и неколико млађих чланова који нису припадали фракцијама. За политичког секретара је био изабран Сима Марковић, а за организационог секретара Радомир Вујовић. О одлукама Конгреса, обласна руководства и чланство су били упознати преко „Билтена ЦК КПЈ“ штампаног 23. јуна.

16. мај У Београду Одбор за помоћ енглеским рударима одржао предавање са темом „Генерални штрајк у Енглеској“. Истог дана студентско удружење „Прогрес“ је одржало предавање са темом „О енглеском синдикалном покрету“ (Генерални штрајк у Уједињеном Краљевству је трајао од 4. маја до 13. маја 1926. године, а у њему је учествовало преко милион и по радника, углавном рудара и радника тешке индустрије и саобраћаја. И поред велике масовности штрајк је завршен неуспехом јер је Влада, поред насиља над штрајкачима, за одржавање нормалног стања у држави организовала велик број добровољаца из средње класе који су радили уместо штрајкача)

Јун десно|мини|180п|Биста Златка Шнајдера, у дворишту бивше школе „Седам секретара СКОЈ-а“ у Новом Београду 17. јун У близини села Гуштање, у словеначком делу Корушке, од 17. до 20. јуна, одржан Трећи конгрес Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ), коме су присуствовала 32 делегата (из свих крајева Југославије, сем из Босне), као и представници ЦК КПЈ (Сима Марковић и Рајко Јовановић) и представник Коминтерне (Милан Горкић). На Конгресу је констатовано да СКОЈ није успео да постане масовна омладинска организација и као главни задаци су били постављени учвршћивање организација и искоришћавање свих легалинх форми деловања међу радничком и сељачком омладином. На Конгресу су донете резолуције, усвојен Статут и изабран нови Централни комитет, за чијег је секретара изабран Златко Шнајдер.

23. јун У Сиску, од 23. јуна до 24. јула, трајао штрајк радника у фабрици тканина. Штрајк је избио јер су радници, који су већином били чланови Савеза дрводељских радника, који је припадао Независним синдикатима Југославије, тражили да сами бирају радничке поверенике и нису прихватили наметнуте поверенике од стране Опћег радничког савеза за Хрватску и Славонију и Радничке коморе из Сиска. У току штрајка неколико пута је интервенисала полиција, а многи радници су били хапшени, малтретирани и протеривани из Сиска. И поред тога они су били упорни у својим захтевима и на крају су били одржани избори за радничке поверенике, на којима је Савез дрводељских радника добио 4, а Опћи раднички савез 2 повереника.

27. јун У Београду, 27. и 28. јуна, одржана Конференција представника неколико синдикалних савеза и Централног радничког синдикалног одбора Југославије (ЦРСОЈ) на коме је потекао предлог за поновно уједињење синдикланог покрета, пошто прошлогодишњи није успео.

Јул 2. јул У рудницима Иванопоље, Белетинец и Завршје, у околини Вараждина отпочео рударски штрајк, који је организовао Хрватски раднички савез. Разлог штрајка око 850 рудара био је одлука управе рудника да снизи наднице за 20%. Штрајк је трајао три месеца, а 9. августа су се рударима прикључили и радници који су остали да раде на одржавању рудника. Током штрајка интервенисала је полиција, а већи број штрајкача је хапшен и малтретиран, а неки од ухапшених су били и предати Судбеном столу у Вараждину, где им је било суђено по Закону о заштитит државе.

7. јул У Београду одржана пленарна седница Централног комитета СКОЈ-а, који је био изабран на Трећем конгресу. На седници је био изабран Биро ЦК СКОЈ-а и његов Секретаријат у који су укључени - Златко Шнајдер, Гргур Вујовић и Никола Петковић Сељак. После конституисања чланови Бироа ЦК СКОЈ-а су почели да обилазе скојевске организације широм земље организујући веома жив организационо-пропагандни рад.

14. јул у месту Каштел Сућурац у фабрици цемента „Далмација“ избио штрајк радника, јер је управа фабрике одлучила да смањи радничке дневнице, како би платила дуг општини. Одмах по избијању штрајка, којим је руковдио Савез грађевинских радника, који је био у чланству Независних синдиката Југославије, полиција је забранила радницима свако окупљање. И поред полицијске тортуре над штрајкачима, они су остали упорни и после 25 дана успешно окончали штрајк.

Август 9. август