десно|180п Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за Раднички покрет Југославије и Комунистичку партију Југославије (КПЈ), као и општа политичка дешавања која су се догодила у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца током 1925. године.

1925. година Календар Јануар ’25 Фебруар ’25 Март ’25 Април ’25 Мај ’25 Јун ’25 П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н 1 2 3 4 1 1 1 2 3 4 5 1 2 3 1 2 3 4 5 6 7 5 6 7 8 9 10 11 2 3 4 5 6 7 8 2 3 4 5 6 7 8 6 7 8 9 10 11 12 4 5 6 7 8 9 10 8 9 10 11 12 13 14 12 13 14 15 16 17 18 9 10 11 12 13 14 15 9 10 11 12 13 14 15 13 14 15 16 17 18 19 11 12 13 14 15 16 17 15 16 17 18 19 20 21 19 20 21 22 23 24 25 16 17 18 19 20 21 22 16 17 18 19 20 21 22 20 21 22 23 24 25 26 18 19 20 21 22 23 24 22 23 24 25 26 27 28 26 27 28 29 30 31 23 24 25 26 27 28 23 24 25 26 27 28 29 27 28 29 30 25 26 27 28 29 30 31 29 30 30 31 Јул ’25 Август ’25 Септембар ’25 Октобар ’25 Новембар ’25 Децембар ’25 П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 1 2 1 2 3 4 5 6 1 2 3 4 1 1 2 3 4 5 6 6 7 8 9 10 11 12 3 4 5 6 7 8 9 7 8 9 10 11 12 13 5 6 7 8 9 10 11 2 3 4 5 6 7 8 7 8 9 10 11 12 13 13 14 15 16 17 18 19 10 11 12 13 14 15 16 14 15 16 17 18 19 20 12 13 14 15 16 17 18 9 10 11 12 13 14 15 14 15 16 17 18 19 20 20 21 22 23 24 25 26 17 18 19 20 21 22 23 21 22 23 24 25 26 27 19 20 21 22 23 24 25 16 17 18 19 20 21 22 21 22 23 24 25 26 27 27 28 29 30 31 24 25 26 27 28 29 30 28 29 30 26 27 28 29 30 31 23 24 25 26 27 28 29 28 29 30 31 31 30

Догађаји

Јануар 1. јануар У Загребу почео да излази недељни лист „Црвена застава“, који је био гласило Социјалистичке партије Југославије. Овај лист је веома често писао против револуционарног радничког покрета и Комунистичке партије Југославије.

2. јануар Влада Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца објавила одлуку (одлука је донета на седници Владе 23. децембра 1924) о примени члана 18 Закона о заштити државе (донет августа 1920. ради забране Комунистичке партије Југославије и спровођен је над комунистима) над Хрватском републиканском сељачком странком (ХРСС) чиме је ова партија забрањена и покренут кривични поступак против њених вођа. Ова одлука донета је на основу бојазни од „бољшевичке опасности“ јер је ова странка приступила Црвеној сељачкој интернационали у Москви, која се налазила у оквиру Коминтерне. Током овог дана и сутрадан били су ухапшени фукнкционери ХРСС - Влатко Мачек, Јосип Предавец, Јурај Крњевић, Аугуст Кошутић и Стјепан Кошутић, а 5. јануара и вођа странке Стјепан Радић (ова одлука важила је до краја марта, када се вођа ХРСС одрекао републиканизма и пристао да уђе у Владу. Тада је и промењено име ове партије у Хрватска сељалка странка).

6. јануар У Београду илегално почео да излази лист „Комунист“ (иако је први број био датиран на 1. јануар, изашао је тек 6. јануара). Лист је био орган Комунистичке партије Југославије, а покренут је на иницијативу ЦК КПЈ. Уређивање листа и организовање његовог штампања у илегалној штампарији било је поверено Моши Пијади. Укупно су изашла три броја овог листа — први 6. јануара у коме је обајвљен чланак о стварању „балканског антибољшевичког пакта“, други 21. јануара који је био посвећен годишњици Лењинове смрти и трећи почетком фебруара. Убрзо по изласку трећег броја, полиција је открила илегалну штампарију, а њен организатор Моша Пијаде ухапшен и осуђен на 20 година затвора (лист „Комунист“ је поново привремено покренут 1935, а од 1946. године је почео редовно да излази као орган ЦК КПЈ).

18. јануар Одржана Обласна конференција Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) за Србију, којој су поред делегата, присуствовали и представници Извршног одбора СКОЈ-а и Обласног секретеријата КПЈ, као и представници Балканске комунистичке омладинске федерације и Извршног одбора Комунистичке омладинске интернационале. На Конференцији је донета одлука о стварању јаких илегалних организација и већем залагању у синдикалној борби.

25. јануар Одржана Обласна конференција Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) за Хрватску и Славонију. На Конференцији је донесено неколико одлука, које су веома имале за циљ прекретницу у даљем раду СКОЈ-а - стварање партијских ћелија у предузећима, да бих се повећао број чланова младим радницима; већа активност међу сељачком омладином, посебно на територији Хрватске, где су „сељачке масе политички не задовољне због нерешеног националног и аграрног питања“. Међу важне одлуке за даљи рад су наведене и антимилитаристичка пропаганда, рад у спортским друштвима и оспособљавање чланства за конспиративну делатност. Секретар Обласног комитета СКОЈ-а за Хрватску и Славонију у време одржавања ове Конгеренције је био Вилим Хорвај.

27. јануар У Београду, приликом прославе Светог Саве на Београдском универзитету студенти извиждали министра просвете Светозара Прибићевића. Поред министра просвете, прослави је присуствовао краљ Александар и остали чланови владе.

Фебруар 1. фебруар У Паризу (Француска), група југословенских студената-комуниста покренула лист-билтен „Ћелија“, који је био гласило југословенске комунистичке ћелије у Паризу. Овај лист покренут је без знања руководства КПЈ и СКОЈ, а међу онима који су га покренули су били Милан Винковић Волнер и Војислав Вујовић. Лист је имао за циљ да се бави питањима организације борбених партијских ћелија и информисањем југословенске радничке класе о важним догађајима у интернационалног значаја и до августа је изашло укупно шест бројева. Лист је у Краљевину СХС слат преко кондуктера воза „Оријент експреса“.

8. фебруар 080п|безоквира|десно|Парламентарни избори за Народну скупштину Краљевине СХС Одражни избори за Народну скупштину Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. На изборима је од 3.178.054 бирача гласало 2.437.597 тј 76,9%. Највећи број гласова на изборима освојила је Народна радикална странка — 142 мандата; резултат преосталих парламентарних старна био је следећи: Хрватска републиканска сељачка странка — 67 мандата, Југословенска демократска странка — 36 мандата, Независна демократска странка — 22 мандата, Словенска људска странка — 20 мандата, Југословенска муслиманска организација — 15 мандата и остале партије — 15 мандата. Илегална Комунистичка партија Југославије (КПЈ) је на изборима учествовала са својом листом „Радничко-сељачки блок“, која због јаког притиска режима није успела да оствари значајнији успех и уђе у парламент.

16. фебруар Од 16. до 18. фебруара одржана седница Централне управе Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) на којој је одлучено да се изврши организациона измена СКОЈ-а — уместо територијалних организација формиране су партијске ћелије у фабричким организацијама и по улицама (рејонима). Све партијске ћелије биле су повезане са Месним и Окружним комитетима. На седници је такође тражено да се престане са фркацијским борбама у Комунистичкој партији Југославије, које су се преносиле и на СКОЈ.

17. фебруар У Београду полиција успела да открије илегалну партијску штампарију, која се налазила у Ђурићевој улици број 8 на Звездари. У овој илегалној штампарији штампан је лист „Комунист“, орган КП Југославије. Истог дана у Земуну је ухапшен Моша Пијаде, који је руководио радом штампарије и био уредник листа. Поред Моше, ухапшени су тада радник Коста Чипчић и његова жена Сида, који су били „легални“ станари у стану закупљеном за илегалну штампарију, као и апотекар Ђорђе Пашић (суђење им је одржано од 25. до 29. маја).

22. фебруар На иницијативу СКОЈ-а одржана Конференција Комунистичке спортске фракције на којој је тражено оснивање нових и повезивање постојећих радничких спортских друштава и повезивање у „Блок радничких спортских клубова“. Конференција је закључила да је и раднички спорт део револуционарне радничке борбе.

Март 250п|мини|десно|Зграда Градске већнице у Бјеловару 18. март У селу Марковац, код Крижеваца металски радници Јосип Броз и Ђуро Шеговић, по налогу Окружног комитета КПЈ за Бјеловар, организују сахрану Јосипа Валенте Винцека (1888—1925), столарског радника, учесника Октобарске револуције и члана Окружног комитета. На сахрани је Броз одржао посмртни говор у коме је говорио против режима. На пријаву свештеника Фрање Ричког, полиција је овај погреб прогласила за „недозвољену политичку манифестацију“ и отпочела потрагу за организаторима. Крајем марта су најпре ухапсили Шеговића, а потом и Броза. Провели су осам дана у затвору у Бјеловару, потом су против њих поднете пријаве судским властима.

21. март У Москви (Совјетски Савез), од 21. марта до 6. априла, одржан Пети пленум Извршног комитета Комунистичке интернационале на коме је Коминтерана донела задатак да све комунистичке партије изврше бољшевизацију партија. На Пленуму је расправљано о ситуацији на Балкану, а секретар Коминтерне Дмитриј Мануиљски и члан Извршног комитета Коминтерне Георги Димитров истакли су да је свуда на Балкану доживљен пораз. Приликом оцене ситуацији на Балкану, Филип Филиповић је истакао „да криза расте, али да комунисти нису успели да придобију сељаке“. Такође, на Пленуму се расправљало о стању у КПЈ и ставовима неких функционера о националном питању. У овој расправи су учествовали Георги Димитров, Дмитри Манулински, Васил Коларов, Григориј Зиновјев и Јосиф Стаљин (Стаљин је 25. марта критиковао ставове Симе Марковића о националном питању и истакао да је национално питање у ствари сељачко питање и да се сељак угњетених народа мора покренути националним питањем). Пленум је донео „Резолуцију о југословенском питању“, у којој тражено да се политички делује на сељаке обесправљених нација, дао препору за одржавање партијског конгреса и именовао привремени ЦК КПЈ (чланови: Триша Кацлеровић, Лаза Стефановић, Ђуро Цвијић и Сима Миљуш).

22. март У Београду у Далматинској улици број 28 полиција упала у стан студента филозофије Владислава Миленковића и извршила претрес. Непосредно пре упада полиције Миленковић и Златко Шнајдер, обојица чланови Централне управе Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ), су покушали да спале партијску архиву која се налазила код њих (што су већим делом успели). Пошто је полиција осујетила ту њихову намеру, они су били ухапшени. Суђење им је одржано 16. децембра, али их је Првостепени суд у Београду, због недостатка доказа ослободио (ову пресуду је Касациони поништио па су 20. октобра 1926. били осуђени на по годину дана затвора).

27. март У Народној скупштини Краљевине СХС народни посланик са листе ХРСС Павле Радић одржао говор у коме је истакао да се Хрватска републиканска сељачка странка одриче републиканизма, признаје „Видовдански устав“ и династију Карађорђевић. Убрзо после овога ХРСС је променила назив у Хрватска сељачка странка (ХСС) и отпочела преговоре са Народном радикалном странком око формирања нове Владе (Влада је формирана 18. јула, а истог дана је краљ Александар аболирао лидера ХСС-а Стјепан Радић и друге истакнуте функционере).

Април 15. април У Београду одржан Конгрес Савеза радника металне индустије и обрта Југославије (СРМИОЈ), на коме је присуствовало 37 делегата, који су представљали 24 активна пододбора са преко 2.700 чланова. На Конгресу је усвојено неколико Резолуција, од којих је најважнија о постављању организација СРМИОЈ на индустријске принципе.

29. април 60п|десно|Грб Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца Формирана нова Влада Краљевине СХС на чијем је челу био Никола Пашић, председник Народне радикалне странке (ова Влада, формирана после избора је била идентична претходној Влади. Постојала је само до 18. јула 1925. када је постигнут договор са ХСС-ом и формирана нова Влада, на чијем је челу такође био Никола Пашић).

Мај 1. мај десно|мини|200п|Споменик Моши Пијади у Загребу, рад вајара Антуна Аугустинчића