мини| alt = Blue lake between green hills.|десно|Језеро Воствотер (-{Wastwater}-) у Језерској области

Енглеска географски обухвата централни и јужни део острва Велика Британија, што чини око две трећине његове површине. Њој припадају још острво Вајт, острва Сили и друга мања острва.

Територија Површина Енглеске износи 130.395 km², од чега су 2% водене површине. Површина копна је 129.720 km².

За ратарство се користи 30% површина, за пашњаке 36%, за осталу пољопривреду 5%, за шумарство 8%, а 21% покривају насељена подручја.

Енглеска се граничи са две земље Уједињеног Краљевства, на северу са Шкотском (96 км) и на западу са Велсом (257 км). Енглеска је ближа континенталној Европи него други делови Британије. Од Француске је одваја мореуз широк 34 km, а спаја Евротунел (тунел испод Ламанша) близу Фокстона. Енглеске обале излазе на Ирско море, Северно море и Атлантски океан. Њихова укупна дужина је 4422 km.

Физичка географија мини|Источна обала Енглеске (Линколншир) мини|Бели клифови Довера

Река Северн је са 354 km дужине најдужа река Енглеске. Она се улива у Бристолски залив и чувена је по свом плимском таласу који може достићи 2 метра. Ако се у обзир узму само реке које се целим током налазе у Енглеској, онда је најдужа Темза, дуга 346 km. Језера Енглеске су углавном мала. Највеће од њих је језеро Виндермир (-{Windermere}-) са 14,7 km², које се налази у Језерској области на северозападу. Већина бивших мочварних подручја исушена је у средњем веку. мини|лево|Стене на Јурској обали у Дорсету мини| alt = Зелена шумовита брда у првом плану.|лево|Пејзаж из Дартмура у Девону

Енглеска обала Северног мора је углавном ниска и песковита са много дина и естуара. Јужна обала је много стрмија. Почиње од белих клифова Довера, и наставља се ка западу где постаје знатно каменитија. Ту се у Дорсету налази Јурска обала која је УНЕСКО-ов споменик геолошке историје. Обала северозападне Енглеске је ниска и песковита, слично источној обали. Најзначајнији естуари су естуари река Хамбер, Темза и залив Вош (-{The Wash}-) на источној обали и Бристолски залив на југозападу. Луке Лондон, Ливерпул и Њукасл налазе се близу ушћа река која су под утицајем плиме и осеке (Темза, Мерси, Тајн).

Геолошки, планине Пенини (-{Pennines}-), познати и као „кичма Енглеске“, представљају најстарије горје у земљи које је настало крајем палеозоика, пре око 300 милиона година. У њихов геолошки састав спадају пешчари и кречњаци, али и угаљ. Постоје крашки пејзажи у деловима Јоркшира и Дарбишира. Пределе око Пенина одликују некултивисана вресишта на већим висинама, испресецана плодним долинама река. Највиша тачка Енглеске, на 978 метара надморске висине, је Скафел пајк (-{Scafell Pike}-) у Камбрији. На граници Енглеске и Шкотске налазе се брда Шевиот (-{Cheviot Hills}-).

Енглеска низија се налази јужно од Пенина. Она је валовита и обрасла интензивно зеленом вегетацијом. Од брегова у овом подручју истичу се: Котсволд (-{Cotswold Hills}-), Чилтерн (-{Chiltern Hills}-), Норт и Саут Даунс (-{North Downs, South Downs}-), који се према мору обрушавају у облику белих стена (види слику десно). Најнижа и најравнија регија Енглеске је Источна Англија.

Клима

Енглеска има умерену приморску климу. То је блага клима са температурама које ретко падају испод 0 °C зими, док лети не иду изнад 32 °C. Временске прилике одликује честа влажност и променљивост. Најхладнији месеци су јануар и фебруар. Фебруар је посебно хладан у приморју. Јул је обично најтоплији месец. Месеци са најпријатнијим температурама су мај, јун, септембар и октобар. Падавине су равномерно распоређене током целе године.

Полуострво на југозападу одликује се посебно благом климом.

Важан утицај на климу Енглеске има близина Атлантског океана, географска ширина и утицај голфске струје на загревање мора. На западу има више падавина, где делови Језерске области имају рекордне количине падавина. Највише икад забележена температура била је 38,5 °C, и то 10. августа 2003. у месту Брогдејл у Кенту, док је најнижа била -26,1 °C, забележена 10. јануара 1982. у Еџмонду у Шропширу.

Национални паркови Енглеске и Велса БројНационални паркОснивањеkm²1Национални парк Пик дистрикт (-{Peak District}-)17. април 1951.14382Национални парк Језерска област (-{Lake District}-)9. мај 1951.22923Национални парк Сноудонија (-{Snowdonia}-)18. октобар 1951.21424Национални парк Дартмур (-{Dartmoor}-)30. октобар 1951.9565Национални парк Обала Пембрукшира (-{Pembrokeshire Coast}-)29. фебруар 1952.6206Национални парк Норт Јоркшир мурс (-{North York Moors}-)28. новембар 1952.14367Национални парк Јоркшир дејлс (-{Yorkshire Dales}-)16. новембар 1954.17698Национални парк Ексмур (-{Exmoor}-)19. октобар 1954.6939Национални парк Нортхамберленд (-{Northumberland National Park}-)6. април 1956.104910Национални парк Брекон биконс (-{Brecon Beacons}-)17. април 1957.135111Норфок броудс (-{The Broads}-)1. април 1989.30312Национални парк Њу форест (-{New Forest}-)1. март 2005.58013Национални парк Саут даунс (-{South Downs}-)12. новембар 2009.1641 Укупно 16270 300п|мини|Тринаест националних паркова у Енглеској и Велсу (подручје Норфок броудс има тзв. еквивалентни статус) Почетком 2005. 9,3% површине Енглеске и Велса покривали су национални паркови. Са два нова национална парка овај проценат је порастао на 10,7%.

Највећи градови Шири Лондон је далеко највеће урбано подручје у Енглеској и једно од највећих у свету. Сматра се да је то глобална метропола чије становништво бројношћу превазилази број становника у осталим конститутивним државама Уједињеног Краљевства, изузимајући саму Енглеску. Остала градска подручја која се истичу величином и значајем налазе се у северној Енглеској или у области Мидлендс. У Енглеској постоји 51 насеља са статусом града, док их у Уједињеном Краљевству има укупно 69.

Многи градови у Енглеској имају велики број становника (Бирмингем, Шефилд, Манчестер, Ливерпул, Лидс, Њукасл, Бредфорд, Нотингем и други), то није једини критеријум за добијање градског статуса. По традицији, овај статус имају још и градови са бискупским катедралама, попут Велса, Елија, Рипона, Труроа и Чичестера. По државном статистичком бироу, 10 највећих непрекинутих урбаних подручја у Енглеској су: Ранг Урбано подручје Становништво Број насеља Главна насеља1 Шири Лондон 8,278,251 67 Шири Лондон, подељен на Град Лондон и 32 предграђа, међу којима су: Кројдон, Барнет, Илинг, Бромли2 Урбано подручје Западног Мидлендса 2.284.093 22 Бирмингем, Вулверхемптон, Дадли, Волсол, Олдриџ3 Шири Манчестер 2.240.230 57 Манчестер, Солфорд, Болтон, Стокпорт, Олдам4 Урбано подручје Западног Јоркшира 1.499.465 26 Лидс, Бредфорд, Хадерсфилд, Вејкфилд5 Тајнсајд 879.996 25 Њукасл, Норт Шилдс, Саут Шилдс, Гејтсхед, Џероу6 Шири Ливерпул 816.216 8 Ливерпул, Сент Хеленс, Бутл, Хајтон вит Роуби7 Шири Нотингем 666.358 15 Нотингем, Бистон, Стејплфорд, Карлтон, Лонг Итон8 Шири Шефилд 640.720 7 Шефилд, Ротерам, Чеплтаун, Мосбороу9 Шири Бристол 551.066 7 Бристол, Кигсвуд, Менготсфилд, Стоук Гифорд10 Брајтон/Вортинг/Литлхемптон 461.181 10 Брајтон, Вортинг, Хоув, Литлхемптон, Шорем на Мору, Лансинг

Референце

Литература

pt:Inglaterra#Geografia