Михаило Глика (), византијски хроничар, теолог, математичар и астроном, рођен је у првој трећини 12. века на острву Крфу, живео је у Константинопољу, а умро почетком 13. века (до 1204. године).
Био је царски секретар византијског цара Манојла I Комнина, који га је дао делимично ослепити 1159. године, зато што је критиковао његове склоности ка астрологији.Encyclopaedia Britannica, Michael Glycas, http://www.britannica.com/EBchecked/topic/236007/Michael-Glycas
Његово најпознатије дело је "Хроника Света" (), која захвата време до 1118. године. Хроника је прилично сажета и написана у популарном стилу, а у њој је много простора посвећено теолошким и научним питањима, при чему се Глика ослања на ранохришћанско дело анонимног аутора о физиологији, црквене писце, те Јована Скилицу, Јована Зонару, Михаила Псела и Константина Манаса. Међутим, дело је познато по томе што Глика у њему актуелизује традиционалну етнонимију (користи савремене називе народа), за разлику од већине његових савременика у Византији, који су били склони архаизмима.
Михаило Глика је такође аутор разних других теолошких расправа, промишљања и писама о теолошким питањима. Критиковао је античке филозофе (осим Аристотела), служио се више логиком а мање догматиком, покушавајући да буде уверљив, узимајући у обзир историјске и природне чињенице.
Наводи
Спољашње везе Хронос, Михаил Глика, http://www.hrono.info/biograf/bio_m/mihail_glika.php Encyclopaedia Britannica, Michael Glycas, http://www.britannica.com/EBchecked/topic/236007/Michael-Glycas Историјска библиотека, http://www.istorijskabiblioteka.com Michaelis Glycae Annales, Tom 27, http://books.google.rs/books?id=C8wGAAAAQAAJ&printsec=frontcover&hl=sr#v=onepage&q&f=false
Категорија:Византијски историчари Категорија:Византијски песници