мини|лево|Оригинални нотни запис Ј. С. Баха: почетак Прелудијума из Свите за лауту у G молу BWV 995. мини|Почетна 32 такта оригиналног рукописа Шопенове Полонезе у Aс дуру, Op. 53, 1842. мини|Оркестарска партитура почетка првог става Моцартовог концерта за кларинет и оркестар у A дуру, K. 622, написаног 1791. године за кларинетисту Antonа Stadlerа. мини|Оригинални рукопис Октета у F дуру, D. 803 Ф. Шуберта, компонованог марта 1824. мини|Скица рукописа Бетовене клавирске Сонате No 28, А дур, Оп. 101, Allegro, 1816.
Реч опус (, , , )Властимир Перичић, Вишејезични речник музичких терминапотиче из латинског језика и значи дело.
Овај термин може да се односи на књижевност, сликарство, позориште, балет, филм, музику и, уопште, све области уметничког стваралаштва.
Два значења опуса Опус може да има два значења: 1. Појединачно дело неке особе: Рецимо: Бетовенов Трећи клавирски концерт, це мол, опус 37. 2. Целокупно стваралаштво неке особе: Рецимо: "Опус архитекте Ћосића је огроман...", „Цели уметнички опус графичара је врло вредан...", „Његов књижевни опус обухвата комедије, приповетке, књижевну и позоришну критику."
У музици реч опус такође има двојако значење:Радивој Лазић, Школа за кларинет: Учим кларинет IV. , Приступљено 17. 4. 2013.
1. музичко дело (композиција), 2. целокупно стваралаштво једног музичара.
Опис процеса нумерације музичких дела Композитори и музиколози (људи који студирају и пишу о музици) реч опус (или скраћено Оп.)Радивој Лазић - Властимир Перичић, Основи теорије музике, Приступљено 17. 4. 2013. користе да би означили (ради лаког увида) хронолошки редослед настанка уметничких дела или однос радова у композиторовој целокупној колекцији, а некада се тако означава један период композиторовог стварања. Они уз наслов дела напишу и број опуса. На пример, када композитор компонује своју прву композицију, да јој наслов и означи је као „Опус 1" (Оп. 1). Следећа композиција би била „Опус 2" (Оп. 2) и тд.
Који су разлози за вршење нумерације музичких дела Овакав начин организоване каталогизације музичких композиција једног уметника умногоме помажу и олакшавају увид у композиторов стваралачки опус и брзо и лако сналажење сваког музичара или интересента за његов рад или његов одређени комад.
Бетовен је написао много клавирских соната. Сонату у А-дуру опус 28 написао је кад је био млад. Много година касније, написао је још једну клавирску сонату (такође у А-дуру), али она (да би се разликовала) има Опус 101 (види задњи нотни пример десно доле).
Историјски аспект нумерисања музичких дела Ознака Опус сe кроз историју користила још од 17. века па све до данашњих дана. Познато је да је Лудвиг ван Бетовен био веома систематичан и ажуран у томе.
Другачије нумерације музичких дела Сем класичне ознаке Оп., музиколози су композицијама које нису имале ознаке давали и другачије нумерације (уочи различите нумерације дела исписане курзивом испод нотних примера у десној колони). Прикажимо само неке најпознатије:
BWVBach-Werke-Verzeichnis, каталог Бахових дела, Приступљено 17. 4. 2013.(, ) су ознаке за композиције Јохана Себастијана Баха.
KV или K (Köchel-Verzeichnis)Köchel-Verzeichnis, ознаке за композиције В. А. Моцарта, Приступљено 17. 4. 2013. су ознаке за композиције Волфганга Амадеуса Моцарта које је приредио Ludwig von Köchel. Познато је да Моцартова музика није имала бројеве опуса. Музиколог Köchel направио је хронолошки попис свих Моцартових дела и дао им К нумерацију (К према Köchel). Köchelova нумерација иде до броја 622.
D (Otto Erich Deutsch)Otto Erich Deutsch, ознаке за композиције Франца Шуберта, Приступљено 17. 4. 2013. су ознаке за композиције Франца Шуберта које је приредио Otto Erich Deutsch.
L (François Lesure)François Lesure, ознаке за композиције Клода Дебисија, Приступљено 17. 4. 2013. су ознаке за композиције Клода Дебисија које је каталогизовао музиколог François Lesure.
Радови Доменика Скарлатија могу се појавити под три различита каталошка система: 1. L (Alessandro Longo)Alessandro Longo, ознаке за композиције Доменика Скарлатија, Приступљено 17. 4. 2013. су биле до 1906. ознаке за композиције Доменика Скарлатија. Приредио их је Alessandro Longo.
2. К или Кк (Ralph Kirkpatrick)Ralph Kirkpatrick, нова ознака за композиције Доменика Скарлатија од 1953., Приступљено 17. 4. 2013. је нова ознака за композиције Доменика Скарлатија која је заменила горњу каталогизацију L 1953. од стране Ralphа Kirkpatrickа.
3. P (Giorgio Pestelli)Giorgio Pestelli, начинио је нове ознаке за композиције Доменика Скарлатија 1967., Приступљено 17. 4. 2013. је нове ознака за композиције Доменика Скарлатија начињена од стране Giorgio Pestellija 1967. године.
Референце
Категорија:Музичка терминологија Категорија:Теорија музике Категорија:Музика Категорија:Латински изрази