Европска јужна опсерваторија (), или скраћено -{ESO}-, формалан назив је Европска организација за астрономско истраживање у јужној хемисфери (), је међународна истраживачка организација која се бави астрономијом и у њој учествује петнаест земаља. Основана је 1962. године, са седиштем у Гархингу, и током свог постојања обезбедила је астрономима најмодерније телескопе за истраживање космоса у јужној хемисфери. Организација упошљава око 730 запослених, а земље учеснице годишње обезбеђују приближно 143 милиона евра за њен рад. Опсерваторије ESO се налазе у Чилеу. Управа ESO-а се налази у Гархингу код Минхена, у Немачкој. Међутим, с обзиром на то да се сви телескопи налазе на јужној Земљиној хемисфери и да су намењени за посматрање јужног неба, организација носи назив Европска јужна опсерваторија. "About ESO", 2011.
Европска јужна опсерваторија је изврстан пример међународне сарадње која је током протеклих 50 година довела до низа великих научних открића у подручју модерне астрономије и астрофизике. Иако многима непозната као таквa, -{ESO}- је по службеним статистикама најпродуктивнија астрономска опсерваторија на свету, са око 700 научних радова објављених годишње. -{ESO}- је основана 1962. и тренутно броји 15 земаља чланица; води три астрономски веома битна подручја у Атакама пустињи у Чилеу: Ла Сила, Паранал и Чајнантор, на којима се налази велики број телескопа. Сва три подручја су изузетно погодна за астрономска посматрања и што се тиче астронома, имају четири веома битна својства: највећи број ведрих дана у години, ниска влажност ваздуха, велика надморска висина и потпуни мрак.
Осим што у својој научној понуди има највећи и најмодернији оптички телескоп данас, Веома велики телескоп или -{VLT}-, -{ESO}- тренутно ради на конструкцији и остварењу неких од најамбициознијих астрономских пројеката на свету: Европски екстремно велики телескоп или -{E-ELT}- (енгл. -{European Extremely Large Telescope}-) и радио телескопи -{ALMA}- (енгл. -{The Atacama Large Millimetar/submillimetar Array}-). Када се заврши 2025, -{E-ELT}- ће бити највећи оптички телескоп на свету (објектив пречника 40 -{m}-), неколико пута већег примарног огледала од тренутно највећег телескопа. -{ALMA}- ствара до десет пута оштрије слике, у подручју радио и инфрацрвене астрономије.
-{ESO}--ови посматрачки објекти су произвели многа астрономска открића од којих је формирано неколико астрономских каталога. Открића ове организације укључују запажање најудаљеније експлозије гама зрака и доказе о црној рупи у центру Млечног пута. Године 2004, -{VLT}- је омогућио астрономима да добију прву слику екстрасоларне планете (2M1207b) која кружи око смеђег патуљка удаљеног 173 светлосних година. Трагач радијалне брзине планета велике тачности (-{HARPS}-) инсталиран на старијем телескопу ESO од 3,6 -{m}- довео је до открића екстрасоларних планета, укључујући Глизе 581 ц - једну од најмањих планета виђених изван Сунчевог система.
250п|лево|мини|Нова зграда организације, направљена 2013. године у Немачкој. 250п|лево|мини|Веома велики телескоп, тренутно највећа опсерваторија организације ЕСО, користи ласер за калибрацију адаптивне оптике. Земља чланица Приступила 1962. године 1962. године 1962. године 1962. године 1962. године 1967. године 1981. године 25. 05. 1982. године 27. 06. 2000. године 08. 07. 2002. године 01.07. 2004. године 01.07. 2006. године 01. 01. 2007. године 01. 07. 2008. године 29. 12. 2010. године (није ратификован) 28. 10. 2014. године
Веома велики телескоп мини|лево|250px|Највећи телескоп на свету је европски Врло велики телескоп (-{VLT}-) у Чилеу. Чине га четири 8,2 -{m}- телескопа. мини|desno|250px|Европски екстремно велики телескоп или -{E-ELT}- (енгл. -{European Extremely Large Telescope}-) са планираним завршитком изграње 2025. мини|лево|250px|Ла Сила телескопи. мини|desno|250px|Ла Сила у ноћи. мини|лево|250px|-{NTT}- телескоп (енгл. -{The New Technology Telescope}-). мини|desno|250px|Унутрашњост -{VISTA}- телескопа мини|desno|250px|Ласер се користи за технику адаптивне оптике (побуђени атоми натријума у Земљиној атмосфери стварају вештачку звезду).
Веома велики телескоп или -{VLT}- (енгл. -{Very Large Telescope}-) је највећи оптички телескоп на свету, смештен у Чилеу, у пустињи Атакама. Чине га четири 8,2 -{m}- телескопа - сваки милијарду пута снажнији од људског ока. Повезани рачунаром, телескопи прикупе толико светлости колико и једно 16,4 -{m}- огледало. Кад се повежу с три друга 1,8 -{m}- телескопа Европске јужне опсерваторије (-{ESO}-), њима се може видети много појединости на небу (нпр.: астронаут који хода Месечевом површином). "The Very Large Telescope", publisher=ESO, 2011.
Веома велики телескоп је тренутно најпродуктивнија и најмоћнија астрономска опсерваторија на планети, која се налази на платоу Серо Паранал, на висини од 2400 метара. -{VLT}- се састоји од четири главна телескопа, са пречником примарног огледала од 8,2 метра и од четири помоћна, покретна телескопа, пречника 1,8 метара. С обзиром на његов научни значај и својства, годишње се добија 4-6 пута више захтева за кориштење -{VLT}--ија од броја распложивих сати. "The Very Large Telescope — The World’s Most Advanced Visible-light Astronomical Observatory handout", publisher=ESO, 2011.
Иако посматрано у оквирима величине примарног огледала -{VLT}- није ништа посебно (Гран Канарија телескоп 10,4 -{m}-, Кек опсерваторија 10 -{m}-), његова предност у односу на друге је та што појединачне телескопске јединице могу да се сложе у интерферометар, пружајући астрономима могућност да посматрају небо до најситнијих детаља, као да га посматрају кроз много већи телескоп. Индивидуални телескопи могу да буду сложени у групу од два или три, али и да буду кориштени појединачно, што је у највећем броју осматрања и случај.
Ла Сила опсерваторија Ла Сила је планина, која се налази на рубу Атакама пустиње неких 600 -{km}- северно од Сантијага де Чиле, главног града Чилеа, има неколико -{ESO}- телескопа. Ово је прва -{ESO}- опсреваторија, која ради још од 1977. Са око 300 објављених научних радова годишње, Ла Сила опсерваторија се по продуктивности налази на другом месту, одмах иза -{VLT}--а.
Ова планина, настањена великим бројем телескопима, налази се на једном од најмрачнијих и најусамљенијих места на планети Земљи. Као и Паранал, задовољава све услове који једно место чине савршеним за астрономска осматрања. Такозвани -{NTT}- (енгл. -{New Technology Telescope}-) или -{ESO}- 3,6 метара телескоп само су неки од оперативних астрономских „постројења“ која су довела до веома важних научних открића. -{ESO}- 3,6 метара телескоп је има најпрецизнији спектроскоп који се користи за лов на екстрасоларне планете.
-{HARPS}- инструмент (енгл. -{High Accuracy Radial velocity Planet Searcher}-) је заслужан за откриће прве екстрасоларне планете сличне Земљи, која би могла да буде прва настањива планета изван Сунчевог система. -{HARPS}--ова специјалност су планете веома мале масе, које је с разлогом тешко уочити. Такође, неки од телескопа са Ла Силе су играли кључну улогу у повезивању процеса као што су високо-енергетске експлозије гама зрака – најмоћније експлозије у свемиру од Великог праска – и смрти масивних звезда. Ла Сила даје и велики допринос разумевању процеса смрти масивних звезда, тзв. супернова, и била је једна од првих опсерваторија која је пратила експлозију супернове 1987А која се догодила у суседној галаксији, Великом Магељановом облаку.
Геодетски телескопи Такозвани -{ESO}- „геодетски“ (енгл. -{survey}-) телескопи, који ће током наредних година мапирати огромне делове неба, такође су једни од најнапреднијих -{ESO}- телескопа. Иако су -{VLT}- и -{NASA/ESA}- свемирски телескоп Хабл веома моћни алат сама по себи, њихова мана се састоји у томе што могу да снимају веома мале делове неба одједном. -{VISTA}- (енгл. -{Visible and Infrared Survey Telescope for Astronomy}-) и -{VST}- су, међутим, конструисани тако да могу да снимају широке делове неба веома брзо и прецизно.
Ова два телескопа ће током наредних година обавити низ добро припремљених и планираних скенирања неба и прикупити толико података да ће их астрономи проучавати бар наредне две деценије. Са досадашњих 24 терабајта које годишње снима -{VLT}-, укупна количина информација ће по години скочити за 100 терабајта, када оба телескопа буду у пуној употреби. Такође, мапирањем неба -{VISTA}- и -{VST}- ће отворити пут новим нараштајима, највећем будућем оптичком телескопу -{E-ELT}--ију и Џејмс Веб телескопу.
-{VISTA}- је почела с радом у септембру 2009, док се почетак истраживања са -{VST}--ом започео 2011. године. -{VISTA}- је тренутно највећи телескоп за мапирање неба у инфрацрвеном подручју спектра и са својим напредним детекторима високе осетљивости и ширококутним камерама приказује јужно небо у потпуно новом погледу.
Европски екстремно велики телескоп Када се заврши и пусти у рад (2025.) Еуропски екстремно велики телескоп или -{E-ELT}- (енгл. -{European-Extremely Large Telescop}-), је највеће „око“ уперено ка небу, које снима и истражује свемир до најситнијих детаља. -{E-ELT}- снима у подручју видљиве светлости, али и у области инфрацрвене светлости – светлост мало већих таласних дужина - коју човеково око не може да види.
Примарно огледало -{E-ELT}--а ће бити широко као половина фудбалског игралишта, тачније пречник огледала ће износити 42 метра и скупљаће 15 пута више светлости него иједан оптички телескоп данас. Телескоп ће имати напредан систем од пет огледала, који укључује и веома напредну адаптивну оптику, која се користи за изоштравање астрономских слика које често бивају замућене услед ваздушних струјања у нашој атмосфери. Огромно примарно огледало ће се састојати из 1000 хексагоналних делова, пречника 1,4 метра, а дебљине свега 5 центиметара.
-{E-ELT}- ће истраживања у модерној астрономији одвести неколико корака унапред. Својим огромним огледалом пречника 42 метра и адаптривном оптиком биће у стању не само да открива планете сличне Земљи, него и да снима атмосфере ових објеката, откривајући њихов хемијски састав, а самим тим биће могуће да се открију нова подручја могућег живота у свемиру. Такође, -{E-ELT}- ће снимати и анализирати протопланетарне облаке, који представљају најраније фазе у формирању планета, а његови високорезолуцијски мерни инструменти ће открити да ли у тим облацима постоје молекули воде или неки органски молекули.
Али то није све. Огромно огледало -{E-ELT}--ија ће снимати најстарије објекте у свемиру – скупљаће светлост најранијих објеката у свемиру, којој је требало неколико милијарди година да стигне до нас. На овај начин човек гледа директно у прошлост: у време када су се први објекти у свемиру стварали, пратећи њихову еволуцију. Такође, -{E-ELT}- ће помоћи да се веома детаљно попише и заокружи листу свих хемијских елемената заступљених у огромним облацима међузвезданог гаса и прашине, али и да се швати како су настајали током времена и како се њихова заступљеност мењала.
Огледала адаптивне оптике су веома скупи комади високе технологије. Ова огледала су рачунарски контролисана и око 5000 тзв. актуатора обликују њихову површину и до неколико хиљада пута у секунди, како би исправили долазећу светлост из свемира, која трепери услед веома турбулентних збивања у нашој атмосфери. Самим тим, адаптивна оптика исправља и изоштрава добијене слике, побољшава им разлучивост и открива много више детаља о свемиру. -{E-ELT}- ће се градити у подручју Серо Армазонес, које се налази на само 20 -{km}- од -{VLT}--а.
Радио телескопи -{ALMA}- мини|лево|250px|Радио телескоп -{ALMA}- пречника 12 m. мини|desno|250px|Специјално возило за пријевоз радио телескопа.