Општина Трстеник је општина у Расинском управном округу, у Србији. Средиште општине је градско насеље Трстеник. Према подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 35.875 становника (према попису из 2011. било је 42.966 становника).
На подручју општине Трстеник прве школе су основане 1813. године, у селима Осаоница и Велика Дренова.Скамије старе два века („Вечерње новости“, 16. новембар 2013)
Географија
Општина Трстеник се налази у долини Западне Мораве, на падинама Гледићких планина и Гоча. Сам Трстеник се налази на десној обали Западне Мораве, на 172 метара надморске висине. Око 70% површине општине чине брдско-планински предели. Надморска висина општине варира између 160 и 992 метара. Граничи се са градом Краљево на западу, општином Врњачка Бања на југозападу, општином Александровац на југу и југоистоку, Градом Крушевцом на истоку, општином Рековац на северу и општином Варварин на североистоку.
Географске карактеристике општине Трстеник
Општина Трстеник се простире на површини од 448 км². На том простору, у 51 насељу, живи приближно 43.000 становника. Клима је умерено-континентална, а просечна густина насељености је 110 ст/км². Кроз град и општину пролази 21. меридијан, линија која Трстеник симболички спаја са светом у простору и времену чиме је Трстеник географски, историјски и културни део Европе. Трстенички крај се, географски, налази у најјужнијем делу Шумадије, односно западном делу крушевачке и крајњем југоисточном делу краљевачке котлине. У централном делу овог подручја налази се плодна котлина реке Западне Мораве, у чијој су се долини развила већина насеља општине. Према северу подручја таласасто се простиру Гледићке планине (највиши врх Самар 922 м), док су према југу огранци планине Гоч (највиши врх 992 м). Трстеник је привредни, административни и културни центар општине. Налази се на 43o37' N и 21oЕ, око 200 км јужно од Београда.
Назив града
Назив Трстеник, спада у групу фитонима, имена насталих по карактеристичној вегетацији у самом подручју. Поред Западне Мораве је одувек било много мочварних терена обраслих барским и мочварним биљем, а понајвише трском или трстиком, по чему је и град добио назив. Према другим мишљењима, име града потиче од речи „трс“, што је стари назив за чокот винове лозе која се у овом крају од давнина узгаја.
Речна богатства
Река Западна Морава је много више од географског одредишта. Она је за народ овог краја симбол националне традиције, патриотизма и бурне историје. У прошлости, она је била граница која је раздвајала две државе, Аустрију и Турску, а данас је само природна граница која дели општински атар на леву и десну страну. На њеним обалама, донедавно су постојале воденице „моравке“, а на њеним брзим притокама воденице „поточаре“. Живот Трстеничана се и данас, у летњим месецима, везује за Мораву, њене плаже су окружене врбама и спортским базеном, на њеној десној обали, а обале Мораве су, и лети и зими, препуне риболоваца. Највеће притоке Западне Мораве су сеоске реке: Попинска река, Сребреница, Љубостињска и Риљачка река, у које се улива велики број потока. Укупна дужина тока Западне Мораве кроз трстенички крај је 21 км. Проток воде у њој, као и притокама, варира, од веома ниског водостаја у летњим месецима до екстремних поплава, какве су забележене 1896. и 2014. године. Подручје трстеничког атара је богато и минералним водама. Најпознатија изворишта су у селу Велуће (минерална вода, богата магнезијумом), и у селу Горња Црнишава.
Биљни и животињски свет
Трстенички крај је богат биљним и животињским светом. Клима и земљиште су погодни за гајење житарица, крмног и лековитог биља, воћа и поврћа. Посебно је богат медоносним биљем због чега је пчеларство веома развијено међу становништвом целог подручја. У селима близу Западне Мораве снажно се развија повртарство (производња парадајза, паприке, купуса, шаргарепе, краставаца, лука, пасуља, кромпира, спанаћа и разних врста другог поврћа), док се у брдским крајевима становништво више бави сточарством, виноградарством и воћарством (производња малина, купина, шљива, јабука, крушака и другог воћа). Веома је развијена производња воћних садница и лозних калемова, посебно у селима на левој обали Западне Мораве. Једна од ретких ендемских биљака, која је изумрла а налазила се једино у водама Поморавља, је моравски орашак (trapa anosa).
Демографија
Пољопривреда 250p|мини|Поглед са брда Ветрењак Око 65% становништва трстеничке општине бави се пољопривредном производњом. То омогућује блага клима, плодна моравска равница и винородни обранци који се гранају око речне долине. Пољопривредна производња се заснива на повртарској производњи, производњи воћних садница и лозних калемова, узгоју и преради грожђа и воћа и сточарству.
У сеоском подручју се издвајају два региона. У региону села на левој обали реке Западне Мораве (северна села) је развијена производња лозних калемова, воћних садница и садница ружа. Поред лозних калемова и воћних садница, становништво овог региона производи и грожђе по чему је овај крај и познат широм Србије. Такође, северна села се баве узгојем повртарских култура, поседују фарме за тов пилића и јунади, као и откупом и прерадом шумских производа и лековитог биља. Села са десне стране реке представљају регион где је развијена пољопривредна производња у затвореном простору (пластеници) и отвореном простору. У том региону постоје и откупно-дистрибутивни и прерадни капацитети за воће и поврће, као и индустријски погон за флаширање минералне воде. У овом региону пољопривредни производи пристижу још у рано пролеће и пласирају се на тржиште током читавог лета до касне јесени. У брдском подручју општине постоје идеални услови узгој јагодичастог воћа (малине и купине) са тенденцијом пораста њихове производње с обзиром на цену производа и постојања неколико мини-хладњача за откуп.
Поред производње повртарских култура, воћа и грожђа, у општини Трстеник сточарство представља пољопривредну грану са много потенцијала. Рубни део брдског подручја општине је идеалан за бављење сточарском производњом, а близина пијаца Врњачке бање, Краљева и Крушевца омогућава пласман свих сточарских производа.
И пчеларство представља значајну грану пољопривреде, а бројни вински подруми као и подруми земљорадничких задруга за производњу и чување вина и ракије дају одличну могућност за развој и напредак производње алкохолних воћних пића.
Металска индустрија 200p|мини|Висећи мост Привредни развој трстеничког краја везан је за пољопривреду, шумарство, металску индустрију и малу привреду. Током 20. века носилац привредног развоја целог краја био је индустријски гигант „Прва петолетка“. Данас, поред ове фабрике, у Трстенику послује око 1.600 привредних субјеката у разним привредним делатностима. Фабрика „Прва петолетка“ у Трстенику је основана као државно предузеће 1949. године. Седамдесетих година прошлог века ово предузеће доживљава велику експанзију и постаје један од водећих произвођача хидраулике и пнеуматике у Југославији. Погони ове фабрике се отварају и у другим местима, док се захваљујући њеном развоју нагло развија и Трстеник који постаје познат као „метропола хидраулике и пнеуматике“. Почетком овог века „Прва петолетка“ је претрпела већи број реорганизација, а 2016. године отишла у стечај. Исте године формирано је предузеће ППТ Петолетка, које је наставило програме и преузело уговоре Прве петолетке. Предузеће ППТ-Петолетка развија, производи, продаје и пружа услуге сервисирања хидрауличких, пнеуматских и електро уређаја и система за уградњу у привредна возила и возила пољопривредне, грађевинске механизације, процесне индустрије и остале области примене. У оквиру „Прве петолетке“, 1972. године, као посебна целина, формирана је фабрика за производњу наоружања и војне опреме. Ова фабрика се 1991. године издвојила из „Прве петолетке“ и постала независан субјект. Данас носи назив „ППТ Наменска“ а.д. и има веома важну улогу у одбрамбеној индустрији наше земље и производњи из области ратне морнарице, копнене војске, војног и цивилног ваздухопловства, као и улогу у трансферу одбрамбених технологија. Поред ППТ Наменска ад, са већинским државним капиталом је и предузеће за технолошко-металуршку обраду ППТ-ТМО ад.
Туризам мини|Манастир Љубостиња Захваљујући природним потенцијалима и богатој културној баштини општина Трстеник је препознала туризам као један од битних праваца развоја. Културни туризам се темељи на посети Манастиру Љубостиња и Манастиру Велуће, утврђењу Грабовац, цркви Свете Тројице, као и на упознавању са локалном архитектуром, старим занатима, обичајима и гастрономијом. Бројне културне манифестације су такође део културне понуде Трстеника и околине.Спортско-рекреативни туризам и туризам специјалних интереса се базирају на потенцијалу који има река Западна Морава и на богатој понуди спортских терена, као и на аеродрому Трстеник и пратећој инфраструктури за екстремне спортове.За љубитеље природе и активног одмора на Гледићким планинама и Гочу обележено је преко сто километара планинарских стаза. За љубитеље лагане рекреативне шетње и бициклизма препоручујемо Озонске стазе. Моравски амбијент прија излетницима, спортистима, рекреативцима, уметницима.
Лов у трстеничкој општини има дугу традицију: током средњег века овај крај је био ловиште властеле, па и самог Лазара Хребељановића. Ловиште Дубичка река се поклапа са територијом општине Трстеник. Ловиштем газдује Ловачко удружење Трстеник'', које је са преко 1700 чланова једно од најбројнијих у Србији. мини|лево|Туристички знак 180п|мини|Инфо табла За време летњих месеци, Трстеничани уживају у богатим програмима који се организују на Омладинском тргу – концерти, биоскоп на отвореном, маскенбал, позоришне представе, модне ревије.Општина Трстеник је подједнако интересантна и у зимским месецима. Трстенички крај је постао препознатљив по традиционалној прославиБадњег дана и Божића који се организују у свим црквама Општине Трстеник. Такође, градски трг увек оживи за време Српске нове године, када се за грађанство Трстеника и њихове госте организује забавно-музички програм.
Трстеник се налази на Винском путу Србије, захваљујући дугој традицији, огромном виноградарском и воћарском потенцијалу и врхунским произвођачима вина. Бројни произвођачи вина имају лепо сређене винске подруме и засаде на месту где су у прошлости били царски и кнежеви виногради. Комбиновањем савременог приступа са традицијом и искуством дошло се до вина изузетног квалитета. Производе се вина шардоне, розе, каберне совињо, мерлот и друга.
Рурални туризам укључује и обједињава различите облике активности на селу: шетње у природи, упознавање са историјом и традицијом, као и упознавање са сеоским начином живота, пољопривредом, гастрономијом и манифестацијама. Околина Трстеника богата природним лепотама и историјом све више привлачи пажњу туриста. Уживање у храни и вину, упознавање занимљивих обичаја и старих заната, као и предусретљивост домаћина довољни су разлози да се посете трстеничка села са развијеним етно-туризмом:Брезовица, Јасиковица, Бучје, Мала Дренова.
Туризмом се организовано бави Туристичка организација општине Трстеник која је основана 2003. године као јавна установа. Организатор је туристичко културне манифестације ,"Трстеник на Морави“, која се одржава средином августа као весели спој забаве, спорта, културних дешавања и наравно, доброг дружења. Такође је задужена и за „Печењијаду“, манифестацију забавног карактера која се одржава током септембра у Стопањи.
Забава мини|лево|Фонтана у централном парку Трстеник је познат и по богатим и разноврсним културним садржајима који се реализују кроз установе културе (Народни универзитет Трстеник, Народна библиотека „Јефимија“), организације Туристичка организација и удружења грађана.