Милан Миша Алексић (Куршумлија, 1876 — Велики Бечкерек, 27. мај 1923), познатији по четничком псеудониму Маринко, је био српски и југословенски потпуковник и четник из времена четничке акције у Старој Србији почетком 20. века. Као наредник српске војске 1905. одлази у Пореч и на Бабуну, где заједно са Јованом Бабунским, Глигором Соколовићем и осталим војводама води борбе са бугарским комитама и арнаутским качацима. Као подофицир био је у саставу горског штаба код Панте Радосављевића Дунавског, Николе Јанковића Косовског и Павла Блажарића. Неко време био је и вршилац дужности шефа горског штаба. У ратовима 1912-1918. се истакао официрском храброшћу и способношћу што му је донело чин потпуковника.П. Д. С. Јеринић, Војводе из четничке акције у Старој Србији и Маћедонији 1903-1912, Добровољачки гласник, бр. 32, Београд 2008, 32-33.Српско Наслеђе , Приступљено 5. 4. 2013.
Сахрањен је на Граднуличком гробљу у Зрењанину (Велики Бечкерек), на парцели бр. 01/01-0538.
Види још Борба на Куртовом камену
Референце
Категорија:Рођени 1876. Категорија:Умрли 1923. Категорија:Куршумљани Категорија:Официри Војске Краљевине Србије Категорија:Официри Југословенске војске Категорија:Четници (Борба за Македонију)