Марија Васиљена Семјонова (; Санкт Петербург, 1. новембар 1958) је руска списатељица и преводитељица, а по образовању авио-инжењер.
Њене књиге су жанровски у домену фантастике и историјске фикције засноване на словенској и нордијској митологији. Њена најпознатија дела су историјска тетралогија Вукодав-{Юрий Нерсесов: В поисках благородного врага // Вечерняя Москва. — 2001.}- која је 2007. екранизована у филм Вукодав из рода Сивог Пса и научно-популарна књига Ми, Словени која је у каснијим издањима преименована у Живот и веровања старих Словена. Сматра се једним од оснивача словенске фантастике.
Добитница је бројних књижевних признања.
Биографија Семјонова је рођена 1958. у Лењинграду (данашњи Санкт Петербург) где је завршила престижну аеронаутичку академију и стекла звање авио-инжењера. Њена опчињеност историјским романима датира још из школских дана након што је прочитала књигу о норманским освајањима Енглеске 1066. године. Своју прву књигу за децу Лабудови лете (Лебеди улетают) објавила је 1989. године, а већ 1992. и књигу Пелко и вукови (Пелко и волки).
Након објављивања друге књиге напустила је аеронаутички институт и посветила се преводилачком и књижевном раду. Преводила је углавном фантастичну литературу и увек је критиковала домаће писце зашто занемарују домаће теме:
Године 1995. објавила је први део тетралогије Вукодав која је настала као резултат тог „враћања“ властитим историјским коренима. Након великог успеха Вукодава године 1997. објавила је и други део Вукодав: Право на двобој (Волкодав. Право на поединок), а потом су следили Вукодав: Знамење пута (Волкодав: Знамение пути) и Вукодав: Дијамантске горе (Волкодав: Самоцветные горы).
У међувремену и њене друге књиге постижу запажене успехе. Валкира, Пут лабудова, Два краља, Викинзи, Двобој са змајем. Написала је и научно-популарну едицију Ми, Словени која је у каснијим издањима преименована у Живот и веровања старих Словена где се за читаце на интересантан начин бави прошлошћу старих Словена.
Године 2005. на тржишту се појавила и прва видео игрица по мотивима Вукодавових авантура, а 2007. снимљен је и филм Вукодав из рода Сивог Пса у режији Николаја Лебедева.
Награде 1989 - награда за најбољу дечју књигу Лабудови лете 1996 - Белајева награда за роман Вукодав 2005 - награда Елита 2007 - награда Мир фантастики за најбољи роман фантастике за дело Тамо где шума не расте 2008 - Росконова награда за књижевника године
Види још Вукодав (роман) Вукодав из рода Сивог Пса - филмска адаптација Референце
Спољашње везе Службена веб страница Биографија на сајту издавачке куће Лагуна Биографија и библиографија на сајту Лабораторије фантастике
Категорија:Рођени 1958. Категорија:Руски књижевници Категорија:Руски писци фантастике Категорија:Санктпетербуржани