Лук у музици употребљавамо на три различита начина, и то као:
thumb|десно|280px 1. Спојница нота исте висине, лигатура ( - везати, спојити; - везивање, спајање; ; )Властимир Перичић, Вишејезични речник музичких термина. Бележи се у виду малог лука који спаја истоимене ноте и служи да продужи трајање тона, па се зове и „лук трајања“. Паузе се не продужавају лигатуром.
thumb|десно|150px| 2. Спојница нота различите висине, знак за легато ( - везано; ; ). То је врста артикулације која се обележава луком изнад или испод групе нота, који извођача упућује да те тонове треба изводити без прекида, на један дах.Радивој Лазић, Школа за кларинет: Учим кларинет II, Приступљено 8. 4. 2013.
3. Ознака за фразирање (, ; ). То су лукови који рашчлањују (раздвајају) музичко дело у мање целине, фразе, да би оно слушаоцу постало што јасније, лепше, разумљивије и разговетније.Властимир Перичић, Наука о музичким облицима Зове се и „лук фразе“.
thumb|центар|550px|У коди композиције за кларинет и оркестар Р. Лазићa - В. Перичића: Introduzione, Thema e Variazioniлукови за легато артикулацију су уједно и „лукови фразе“.
Референце
Спољашње везе
Р. Лазић - В. Перичић, теорија музике. Продужење трајања тона Синкопа
Категорија:Музичка терминологија Категорија:Теорија музике Категорија:Музика Категорија:Музичка нотација