Покољ у Болечу 1943. године је био покољ партизанских симпатизера и јатака у насељу Болеч код Београда (општина Гроцка) који су починили Михаиловићеви четници. 26. и 27. децембра 1943. године, у Другом светском рату, у Болечу су делови Великоорашке бригаде Смедеревског корпуса ЈВуО под непосредном командом капетана Божидара Лазаревића заклали 10 особа, партизанских сарадника и чланова породица, што је забележено и од органа Недићеве владе.Преглед догађаја у округу Београдском Министарства унутрашњих послова – одељење државне безбедности за месец јануар 1944. године, - VII ;бр. Рег. 1/1-2, Кут. 30. Овај масакр био је један у низу децембарских покоља на територији Авалског корпуса ЈВуО. Покољ у Вранићу је почињен у ноћи 20/21. децембра, а покољ у Болечу наредног дана, тј. 21. децембра 1943. године.Миодраг Зечевић: ДОКУМЕНТА СА СУЂЕЊА ДРАЖИ МИХАИЛОВИЋУ, Београд 2001: Саслушање оптужених], Приступљено 9. 4. 2013. На послерaтном суђењу у Београду, одговорност за злочине је стављена на терет Драгољубу Михаиловићу.Пресуда Драгољубу Михаиловићу], Приступљено 9. 4. 2013.
Позадина
Генерал Драгољуб Михаиловић је октобра 1943. наредио командантима „чишћење“ комуниста и њихових симпатизера на територији Авалског корпуса:
Генерал Драгољуб Михаиловић је 17. новембра 1943. године, уочи покоља у Вранићу и Болечу послао депешу Николи Калабићу у којој каже:
За координатора ових операција поставио је генералног инспектора четничких одреда пуковника Јеврема Симића. 27. новембра 1943. године Јеврем Симић и Никола Калабић су заједно потписали уговор са представницима Wehrmachta о заједничкој борби против партизана.Споразум од 27. новембра 1943. између пуковника Јеврема Симића и капетана Николе Калабића са немачким представником о сарадњи у борбама против НОВЈ], Приступљено 9. 4. 2013. Споразумом је, између осталог, предвиђено:
Након договорене сарадње са Немцима, децембра 1943. јужно од Београда проведена је акција „чишћења комуниста“. Координатори акције били су пуковник Јеврем Симић, генерални инспектор четничких одреда и Никола Калабић, командант Корпуса горске гарде, који су извршили концентрацију јединица и отпочели такозвано „чишћење терена“.
Покољ
Према сведочењу преживелих, војска је дошла у Болеч, блокирала село и почела да истерује народ из кућа. Народ су сакупили код куће Мике Симића на крају села. Половина села је ту скупљено а друга половина на другу страну. Након тога су све позвали у виноград Тасе Живанчевића. Ту су поређали житеље и почели да прозивају. Скидали су са људи који су имали лепе опанке и лепу одећу. Питали су где је Мика Сибирац, партизан, који је отишао и шуму. Када су сељани рекли да не знају где је, четници су запретили: „знаћете ви где је он“ и почели су да прозивају по списку. Било је ту око 20 до 25 људи.Миодраг Зечевић: ДОКУМЕНТА СА СУЂЕЊА ДРАЖИ МИХАИЛОВИЋУ, Београд 2001: Испитивање сведока и читање докумената], Приступљено 9. 4. 2013.
Неке су одмах испребијали на смрт и преклали. Остале су отерали у Врчин и затворили у неку шталу. Ујутру су их вратили у Болеч, а кад су дошли у Јаругу прозвали су четворицу, међу којима Аранђела Милошевића, Спасу Вељановића и још двојицу. Њих су одвојили а остали су продужили. Капетан Лазаревић, из Смедерева, је наредио да продуже даље. Ону четворицу су заклали. Четници су том приликом поклали 11 људи, 7 мушкараца и 4 жене. Једна жена је преживела клање. Преклане су следеће особе: Алекса Костић Алекса Милић Милисав Милошевић Аранђел Милошевић Љубомир Стефановић Борислав Вујичић Таса Живанчевић Илинка Ђорђевић Тала Петровић Спаса Вељановић Даница Маринковић (која је преживела)
Реакције
29. децембра 1943, при повратку из Болеча, Живан Лазовић је говорио: »Поклали смо ноћас 30 људи у Болечу«.ЗАХТЕВ КОМАНДАНТА МЛАВСКО-СМЕДЕРЕВСКЕ ГРУПЕ КОРПУСА ОД 18. МАЈА 1944. КОМАНДАНТУ СМЕДЕРЕВСКОГ КОРПУСА ЗА ИЗЈАШЊЕЊЕ У ВЕЗИ С КЛАЊЕМ И ТЕРОРИСАЊЕМ НАРОДА У СМЕДЕРЕВСКОМ КРАЈУ], Приступљено 9. 4. 2013.
Радослав Ђурић (шифра Херман) је 16. фебруара 1944. године послао оштар протест генералу Михаиловићу због клања људи и жена:
Услед учесталог терора, марта 1944. године извесни Круса шаље Дражи Михаиловићу извештај о низу злочина и недела четника Смедеревског корпуса, а посебно Живана Лазовића и Божидара Лазаревића:
Суђење
Четрдесетогодишња Даница Маринковић, иако пресеченог гркљана, преживела је клање и сведочила на суђењу Михаиловићу.
Преживели мештани су након рата посведочили да је село напала војска Драже Михаиловића.
Председник: Ти рече да је то била војска. Како је била обучена? Сведок Голуб Јовановић: Били су разни. Држао нам је говор капетан Лазаревић. Он је казао на збору да је то војска генерала Драже Михаиловића која се бори за краља и отаџбину а не за комунизам и да ће нас комунисте све уништити. Један од сведока је потврдио да су четници имали сарадњу са Немцима. Сведок Голуб Јовановић: Једног дана упали су Немци у наше село. Капетан Лазаревић из Смедерава састао се с Немцима. Немци им нису ништа урадили. Капетан Лазаревић је рекао да је он од пољске страже. Тужилац: Како су могли рећи да су од пољске страже? Сведок: Тако сам чуо. Лично сам видео да им Немци нису ништа хтели. Суд је утврдио да је покољ у Болечу један од ратних злочина за које је генерал Михаиловић директно одговоран:
Референце
Литература
Види још Масакр у Вранићу Масакр у Друговцу Четнички масакр у Параћину, Ћуприји и Јагодини 1. фебруара 1944.
Категорија:Злочини ЈВуО у Другом светском рату Категорија:Историја Гроцке Категорија:Београд у Народноослободилачкој борби Категорија:Шумадија у Народноослободилачкој борби Категорија:НОБ у 1943. Категорија:Србија у 1943. Болеч Болеч Болеч