мини|234x234пиксел|Прва свеска збирке докумената из Млетачког архива које је сакупио и објавио Јанко Шафарик Јанко Шафарик (; Кишкереш, 14. новембар 1814 — Београд, 18. јул 1876) био је српски научник, лекар, нумизматичар, музеолог и библиотекар.
По народности је био Словак, рођен у мађарском месту Кишкереш у пештанској жупанији. Велики део свог живота провео је радећи у Србији.
Младост и школовање Његова отац Јан, био је богати земљопоседник и рођак чувеног слависте Павла Јосифа Шафарика. Мајка Зузана је била кћи евангелистичког свештеника, проповедника и словачког књижевника Мартина Лаучека Галика.
Основну школу Јанко је учио у родном месту, а 1821. године одлази у Нови Сад, где му је стриц Павле био директор и професор српске гимназије. Ту је завршио немачку школу и гимназију.
Након завршетка гимназије, 1829. године, одлази у Пожун (данас Братислава), где је почео да студира филозофију и право. Три године касније, напушта те студије и одлази у Пешту, где уписује медицински факултет, а 1834. године одлази у Беч, где 1837. године завршава медицину; дана 21. јула 1838. године постаје Јанко Шафарик доктор медицинских наука.
По вероисповести је био евангелиста.http://www.nb.rs/view_file.php?file_id=466 Проф. др. Војислав Максимовић: Јанко Шафарик, Српско Сарајево, Филозофски факултет
Каријера Након докторирања, одлази у Праг, где се бавио археологијом и славистичким студијама. Године 1840. поново долази у Нови Сад, где постаје градски лекар, а тада почиње и његова сарадња са Летописом Матице српске. У Новом Саду остаје до 1843. године, када прелази у Београд, где добија посао професора физике на београдском лицеју. Године 1847. он ће ту у Лицеју започети прва предавања из историје и словенске књижевности."Време", Београд 1934. године Професор Шафарик је 1847. године изабран од стране кнеза Александра за члана "Одбора народног просвештенија"."Правда", Београд 1926. године То су били почеци организовања будућег Просветног савета, највише просветне институције. Изабран је 1850. године за члана Школске комисије."Просветни гласник", Београд 1910. године Шафарик је у Београду око 1870. године активан у Општинском одбору града.
Поштени, способни, пожртвовани и одани Словак иако лекар, учинио је много за Србе, за њихову културу и идентитет. Пресудно је утицао на формирање важних националних културних институција и установа.
Постао је члан и један од обновитеља Друштва србске словесности у Београду. Године 1862. Јанко је потпредседник Друштва, а 1866. године се јавља као његов секретар и касир."Гласник друштва српске словесности", Београд 1862-1866. године Као управник Народне библиотеке, изабран је Шафарик напокон 1869. године, за председника Српског ученог друштва."Земунски гласник", Земун 1869. године У стручном друштвеном часопису "Гласнику друштва српске словесности" Шафарик ће објавити много стручних чланака. Од почетка рада Југословенске академије у Загребу, од јула 1867. године, др Јанко Шафарик је њен дописни члан."Београдске новине", Београд 1917. године
Српско учено друштво је још 1844. године основало Народни музеј."Просветни гласник", Београд 1923. године У склопу активности друштва Јанко обилази Србију, и скупља старе предмете музејске и историјске вредности. Од 29. јула до 5. септембра 1846. године обилази велики део Србије: Шабац, Обреновац, Ваљево, Лозницу, Чачак, Карановац, Жичу, Студеницу, Љубостињу, Крушевац, Раваницу, Манасију, Пожаревац, Смедерево и друге српске градове. Шафарик је био "први уређивач" тог српског музеја."Нова искра", Београд 1901. године Од 1848. до 1870. године је управљао првом музејском збирком у Србији. У јуну 1861. године је напустио професорску службу, па је постао руководилац (или како се тада говорило - "чувар музеја") Народног музеја. Свестраног Јанка сматрају упућени за "првог српског нумизматичара", јер је у "Гласнику друштва српске словесности", већ у трећој свесци написао први у низу чланака. Био је то његов пионирски те врсте рад по насловом: „Описаније свију до сад познатих српских новаца”."Време", Београд 1930. године
По одласку Ђуре Даничића, Шафарик постаје и библиотекар (управник) Народне библиотеке у Београду (1861—1869)."Просветни гласник", Београд 1901. године. Руководио се начелима модерног библиотекарства и два пута је померао библиотеку, тражећи јој прикладније место. Тако је прво пренео исту из "тобџијске касарне" у зграду (у улици Краљице Наталије)"Просветни гласник", Београд 1942. године која ће доцније послужити за смештај Више женске школе. Друга селидба из 1863. године је донела књижно благо Србије, у Капетан Мишино здање, где ће остати до почетка Првог светског рата 1914. године.Народна библиотека у Капетан Мишином здању. - У: Просветни преглед, 1. децембар 1921.
Јанко Шафарик је 1870-1875. године био члан Државног савета Кнежевине Србије.Вук Ст. Караџић: "Српске народне приповетке", Беч 1870. године Одликован је руским орденом Свете Ане другог степена и пруским орденом Краљевске круне другог реда.
У Београду му се 1846. године родио син Павле Шафарик (1846—1902), почасни српски генерал и државни саветник."Службени војни лист", Београд 1902. године
Јанко Шафарик иако "главни" библиотекар, учествује у привредним активностима државе. Он је 1869. године члан помагач "Друштва за пољску привреду". На свом имању примењује модерне методе обраде и узгоја биљних култура. Српско пољопривредно друштво је Јанку 1875. године доделило похвалницу за успешни узгој воћа и грожђа."Тежак", Београд 1875. године
Био је један од 4 оснивача удружења београдских Чеха „Чешка беседа” (1869).
Постоји награда „Јанко Шафарик” која се додељује на Дан Народне библиотеке Србије 28. фебруара.Обележен Дан Народне библиотеке Србије („Политика”, 28. фебруар 2018)
Сахрањен је на Новом гробљу у Београду.
Референце
Спољашње везе Биографија на сајту САНУ
Категорија:Рођени 1814. Категорија:Умрли 1876. Категорија:Српски археолози Категорија:Српски научници Категорија:Српски лекари Категорија:Чланови Друштва српске словесности Категорија:Чланови Српског ученог друштва Категорија:Професори Универзитета у Београду Категорија:Ректори Београдског Лицеја Категорија:Доктори медицинских наука Категорија:Српски нумизматичари Категорија:Словаци у Србији Категорија:Ученици Прве београдске гимназије