Воћин је насељено мјесто и средиште истоимене општине у Славонији, Вировитичко-подравска жупанија, Република Хрватска.
Географија Воћин се налази око 24 км југозападно од Слатине.
Историја Османлије су освојиле Воћин 1543. године и држали га до 1687. кад је потпао под власт цара Леополда I Хабсбуршког.
У месту је 1844. године радила основна школа са учитељем Павлом Прњаворовићем."Пештанско-будимски скоротеча", Будим 1844. године
Почетком 20. века Воћин је православна парохија са филијалама околним селима: Бокане, Мацуте, Поповац и Ћералије. У месту живи 2200 православних Срба (46%) у 305 домова (48%). Ту је политичка и црквена општина, те пошта и брзојав.Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. Православни храм је подигнут 1790. године и посвећен Св. 318 богоносних отаца. Црквене матице су заведене 1768. године, то је парохија прве класе, са парохијским домом и сесијом земље и православним гробљем. председник црквене општине је 1905. године поо Атанасије Зорчић који је и парох, рођен 1863. године у Грабичанима.
Месна школа је комунална, са три школска здања за основну и пофторну школу. Са 120 (од 300) ђака у редовној и 25 (од 50) у пофторној, раде учитељи Никола Хајдин и Милева Влајсављевић.Мата Косовац, наведено дело
До територијалне реорганизације у Хрватској насеље се налазило у саставу бивше општине Подравска Слатина.
Усташки злочини у Другом светском рату Жупски уред у Воћину, срез Подравска Слатина 16. марта 1942. године послао је "преузвишеном" надбискупу др Алојзу Степинцу телеграм да му драговољно покатоличени Срби "на дан славе воћинске општине од седам села пригодом повратка у римокатоличку цркву шаљу поздрав као врховном надпастиру уз изразе синовске љубави". Телеграм су потписали мисионар фра Петар Берковић и начелник Чурчиновић.Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 303
На српску нову годину, 14. јануара 1942. године почињен је покољ 350 српских цивила, до тада највећи покољ невине популације у Славонији. Масакр је извршен као одмазда за претходну акцију партизана на Папуку.
Рат у Хрватској Између августа и децембра 1991. године Воћин је био под контролом локалних јединица Територијалне одбране и српских паравојних јединица, укључујући Беле орлове и доборовољце Српске радикалне странке. У том је периоду у Воћину и околици убијено најмање 47 хрватских цивила. Након што су јединице Хрватске војске 13. децембра 1991. заузеле Воћин, убијено је и 33 цивила српске националности.
Култура У Воћину је сједиште истоимене парохије Српске православне цркве. Парохија Воћин припада Архијерејском намјесништву пакрачко-даруварском у саставу Епархије Славонске, а чине је и села Добрић, Секулинци, Кометник. У Воћину се налази храм Српске православне цркве посвећен Светим Оцима Првог васељенског сабора изграђен 1790. године, који је био потпуно уништен 1942. године као и парохијски дом. Обновљен је 1976. и тада подигнут нови звоник. Црква и парохијски дом су минирани ноћу 13. децембра 1991. године. Обновљена је и освећена 2000. године.
Католичка црква Блажене Дјевице Марије у Воћину изграђена је крајем 15. века те је касније надограђивана. Оштећена је у Другом светском рату 1944. године и до краја обновљена 1984. Уништена је приликом повлачења српских снага из Воћина 13. децембра 1991. године. Послератна обнова ове цркве трајала је од 1996. до 2011. године, када је поновно освећена од стране пожешког бискупа Антуна Шкворчевића.
Становништво На попису становништва 2011. године, општина Воћин је имала 2.382 становника, од чега у самом Воћину 1.191.
Националност 1991. 1981. 1971. 1961. Срби 1.009 904 869 945 Хрвати 426 404 541 591 Југословени 65 226 61 20 остали и непознато 69 24 18 11 Укупно 1.569 1.558 1.489 1.567
Попис 1991. На попису становништва 1991. године, насељено место Воћин је имало 1.569 становника, следећег националног састава:
Референце
Спољашње везе Званична страница општине Воћин
Категорија:Општина Воћин Категорија:Славонија Категорија:Насеља у Хрватској Категорија:Насељена места у Вировитичко-подравској жупанији Категорија:Општине у Хрватској Категорија:Бивша српска насеља Категорија:Википројект географија/Насеља у Хрватској