Филип V од Шпаније (, ; Версај, 19. децембар 1683The New International Encyclopædia, p. 14. Published by Dodd, Mead and Company, 1903. — Мадрид, 9. јул 1746) био је краљ Шпаније, од 1. новембра 1700. до 15. јануара 1724, када је абдицирао у корист свога сина Луја, и од 6. септембра 1724, када се вратио на трон, после синовљеве смрти, па све до своје смрти. Деда му је био Луј -{XIV}-, француски краљ, а родитељи француски пријестолонаследник Луј и Марија Ана Викторија од Баварске. Био је познат као Смеони.

мини|250п|лево|<center>Статуа Филипа V на врху споменичке групе назване "Мермерно позориште" у Палерму. Наследио је шпанско престоље након смрти Карлоса -{II}-, последњег владара из куће Хабсбург на шпанском престољу, који није имао потомака. Карлос -{II}- именовао га је 1700. у опоруци својим наследником, те је тако постао први владар из династије Бурбон на шпанском престољу и утемељитељ њене шпанске лозе. У опоруци је такође стајао услов да се шпанска династија не сме спојити с француском. Године 1701, постао је шпански краља пред кастиљским Кортезом.Payne, Stanley G. A History of Spain and Portugal. Madison: University of Wisconsin Press 1973, vol. 2, pp. 351-355.

Ово именовање није се свидело Аустрији која је сматрала да надвојвода Карло, син цара Леополда, има више права на престоље. То је довело до сукоба француског краља Луја -{XIV}-, аустријског цара и држава савезница обе стране. Овај рат, познат и као Рат за шпанску баштину (1701—1714),John B. Wolf, The Emergence of the Great Powers: 1685–1715 (1962) завршио је с Уговором из Утрехта 1713, којим је Филип -{V}- признат за шпанског краља, али заузврат је Шпанија изгубила поседе у Италији, Холандији, изгубила је Менорку, Гибралтар који је присвојила Велика Британија, те је Португалији препустила колонију Сакраменто.

До средине друге деценије 18. века, политика Филипа -{V}- била је обилежена снажним француским утицајем. За време његове владавине започела је културна обнова Шпаније, развој науке, књижевности, филозофије, уметности, политике, религије и економије. Године 1712, иако није завршио Рат за шпанску баштину, утемељена је Национална библиотека, годину дана касније Академија за језик, те касније медицинска академија, историјска, итд. Све су оне биле имитација француске Академије.

У унутрашњој политици, настојао је да приведе крају централизацију и управну унификацију са својим Декретима о новој основи (-{Decretos de Nueva Planta}-), чиме је настојао да укине арагонске и валенцијске привилегије.

Након смрти своје прве жене, Марије Луизе Савојске, Филип је склопио нови брак 1714. са Елизабетом Фарнезе, с којом је имао седморо деце. Нови је брак донео и превласт италијанског утицаја над француским, што је резултирало политиком која је желела да ревидира Утрешки мир и врати италијанске поседе. Кардинал Алберони водио је једно време такву политику, међутим алијанса Велике Британије, Француске, Холандије и Аустрије је то окончала. Такође је доживео неуспех у покушају повратка Менорке и Гибралтара.

У јануару 1724. Филип -{V}- изненада је абдицирао у корист свога сина Луиса -{I}-, прворођеног из његовог првог брака са Маријом Луизом Савојском, међутим након преране смрти Луиза -{I}- (владао је само седам месеци), у августу се исте године вратио на престоље.

Савез с Француском довео је до тога да је шпанска војска помогла француској у ратовима за пољску и аустријску баштину.

С временом је Филип постао све више подложан живчаним поремећајима и неспособнији за обављање владарских дужности. Углавном се бавио ловом, молитвама и музиком. Државну политику је водила углавном његова супруга Елизабета Фарнезе, која је 1714. стекла са своја два сина, Карлом и Филипом, Напуљско краљевство и Парму. Карло је касније постао Карлос -{III}-, шпански краљ.

Дана 9. јула 1746. Филип -{V}- је умро у Мадриду. Наследио га је син Фернандо -{VI}-. По његовој изричитој жељи, сахрањен је у палати Ла Грања у Сан Илделфонсу (Сеговија).

Ране године

Рођење и породица мини|лево|250px|Луј од Француске, le Grand Dauphin, и његова супруга Марија Ана Викторија од Баварске са своја три сина: Лујем, le Petit Dauphin, Филипом, војводом од Анжуа и Карлом, војводом од Берија. Слика Пјера Мињара, 1687.

Филип је рођен 19. децембра 1683. у Версајској палатиThe New International Encyclopædia, p. 14. Published by Dodd, Mead and Company, 1903. у Француској, као други син Луја, великог дофена, наследника француског престола, и његове супруге Марије Ане Викторије од Баварске, познате као дофин Викторија. Његов отац је био најстарији син Луја XIV од Француске и Марије Терезе од Шпаније.

Филип је био млађи брат Луја, војводе од Бургундије, оца Луја XV од Француске. По рођењу, Филип је постао војвода од Анжуја, традиционална титула за млађе синове у француској краљевској породици. Он је био познат под овим именом све док није постао краљ Шпаније. Пошто је Филипов старији брат, војвода од Бургундије, био други у реду за француски престо после свог оца, било је мало очекивања да ће он или његов млађи брат Карл, војвода од Берија, икада владати Француском.

Васпитање и образовање

Филип је своје прве године провео под надзором краљевске гувернанте Луиз де При, а након тога га је са његовом браћом подучавао Франсоа Фенелон, надбискуп Камбреа. Њих троје је такође образовао Паул де Бовилије.

Претензије на шпански престо мини|десно|250px|Проглашење Филипа V за краља Шпаније у Версајској палати 16. новембра 1700.

Године 1700, шпански краљ Карло II, последњи Хабзбург који је владао Шпанијом, умро је без деце. Његов тестамент именовао је као наследника Филипа, унук Шарлове полусестре Марије Терезе, прве жене Луја XIV. У случају евентуалног одбијања, круна Шпаније би била понуђена Филиповом млађем брату, војводи од Берија, затим надвојводи Карлу од Аустрије, касније цару Светог римског царства Карлу VI. Филип је имао боље генеалошко потраживање на шпански престо, јер су му шпанска бака и прабака биле старије од предака надвојводе Карла од Аустрије. Међутим, Аустријанци су тврдили да се Филипова бака одрекла шпанског престола за себе и своје потомке као део свог брачног уговора. То одрицање је било услов да јој се плати мираз. Француски захтеви према Шпанији настали су због тога што мираз никада није плаћен.Durant, Will. "The Age of Louis XIV", p. 699. Simon and Schuster, New York, 1963.

После дугог састанка Краљевског савета у Француској на коме се дофен изјаснио у корист права свог сина, договорено је да се Филип попече на престо, али ће се он заувек одрећи свог права на престо Француске за себе и своје потомке. Краљевски савет је одлучио да прихвати одредбе тестамента Карла II којим је Филип именован краљем Шпаније, и шпански амбасадор је позван и представљен новом краљу. Амбасадор је заједно са сином клекнуо пред Филипом и одржао дуг говор на шпанском, који Филип није разумео. (Луј XIV, син и муж шпанских принцеза, је говорио шпански, али је Филип научио језик тек касније.)

Породично стабло

Референце

Литература

. Lambert Academic Publishers (LAP) , Saarbrücken.

Категорија:Рођени 1683. Категорија:Умрли 1746. Категорија:Шпански владари Категорија:Династија Бурбон