Георгије „Ђока” Краљевачки (1840 — 1906) један је од првих српских и раних европских фотографа. По образовању је био сликар.Александрић М, Фотограф и фотографски атељеи у Србији (1860—1918), Удружење за прикупљање и презентацију историјске грађе „Фото — Музеј”, Београд, 2012. г.
Биографија Рођен је у Новом СадуЦентрални матични уред Нови Сад, Матична књига рођених, Нови Сад 2019. око 1840. године у тадашњој Краљевини Угарској. Посвећује се фотографији.Тодић М, Фотографија у Србији у 19. вијеку, Музеј примењене уметности, Београд, 1989. г. Фотографско знање стекао је у другој половини 19. века у Штутгарту код њемачких мајстора. Фотогртафијом се бавио у Новом Саду и Београду „преко пута Зеленог венца”. Међу првим српским атељеима отвореним у Београду је атеље „Георгија Ђоке Краљевачког” на Зеленом Венцу, назван по њему.
Углавном је осликавао портрете савременика из средње и више грађанске класе, ратника српских ратова и јавних личности. Међу првима је из Србије снимио портрете вјеначних парова у формату посјетнице.FotograF.jpg: Istorija sprske fotografije: zanimljivosti,Приступљено 14. 2. 2018.
Фотографије из атељеа Ђоке Краљевачког, са мотивима жена у народној ношњи, користио је познати међуратни етнолог Петар М. Живковић за илустрацију неких својих радова. Како је фотографија постајала јефтинија и престајала да буде привилегија само малом броја имућних, постала је свакодневица код све већег броја људи, омогућујући им да и на тај начин памте сопствену прошлост.
Умро је у Београду, општина Палилула, 1906. године и сахрањен на Новом Гробљу у Београду.Ново Гробље, Књига сахрањених на Новом Гробљу у Београду, Београд 2018.
Техника и начин рада Опрема фотографија: браон тонер, ферлауф, бомбе и мајолик технике (за мајолик фотографије понекад је користио на аверсној страни картона - подлоге и одштампани стилизовани рам) као и мултипликације. Реквизиторијум: три различите подне простирке, позадине (неутралне и осликане), балустрада, имитација ограда, столице са високим наслоном, кратким ногама, металним рамом и обичне кућне, као и стилски сточићи и столњак, портијера, ограда од облица. Балустрада у облику три састављене лире из његовог атељеа, била усликана код многих београдских фотографа тог времена. (Гантебајна, Мусила и Мирића, Анастаса Стојановића и браће Ђонић).
Присуство у колекцијама Краљевачки је заступљен у много државних и приватних колекција, институција, енциклопедија и публикација:
„ТЕАТРОН” — часопис за позоришну уметност, у бројевима 156 и 157 на страници 163, и страници 169 под бројем 128, наводи Георгија Краљевачког и његов допринос у домену позоришне уметности. Помиње се и у етнографској збирци српског фолклора. Значајну улогу у памћењу српског фолклора имале су и фотографије Краљевачког. Такође је први у Србији почео да фотографише свадбене свечаности. Помиње се у публикацији САНУ — Етнографски институт у књизи број 48 на страници 305: „Обичаји животног циклуса у градској средини”.Више аутора, Обичаји животног циклуса у градској средини, САНУ, Београд 2012. Уз неколико српских фотографа заступљен је у фотографској енциклопедији фотографија 19 вијека: „Енциклопедија фотографије из деветнаестог века” () аутора Џона Ханавиа. Заступљен је и у „Националној библиотеци Француске” у Паризу (.Владимир Јакшић, метеоролог из Београда на специјализацији у Паризу, донирао је 1885. године фотографије неколицине српских фотографа, међу њима и 16 фотографија Георгија Краљевачког фото-галерији:“Gallica Bibliotheque nationale de Paris”. Краљевачки је присутан и у Енциклопедији „Encyclopedias.Biz; Ottoman empire: Europen (Bulgaria, Serbia, Macedonia,;Albania, and Bosnia”. Георгије Краљевачки је и у фундусу „Универзитетског колеџа у Лондону”. Двадесетак фотографија Георгија Краљевачког су у фундусу „Универзитетског колеџа у Лондону” (
Галерија
Види још Фотографија у Србији
Референце
Категорија:Рођени 1840. Категорија:Умрли 1906. Категорија:Фотографи из Београда Категорија:Уметници из Новог Сада Категорија:Српски фотографи