мини|десно|200п|Један аустроугарски фиорин (гулден) из 1887. године мини|десно|200п|Новчаница од хиљаду аустроугарских фиорина (гулдена) из 1880. године Фиорин је био званична монета Аустрије, од 1848. до 1892. године. Дијелио се на сто крајцера.
Историја назива Фиорин је сребрни и златни новац, који се ковао у Фиренци од XIII вијека. Под именом „форинта“ у Мађарској се кује златни фиорин од XIV вијека, док се аустријски фиорин ковао од 16. вијека, под именом „гулден“.
Фиорин у Црној Гори Од првих деценија 19. вијека, званична монета Аустрије постаје најприсутнија у Црној Гори и главно је обрачунско и платежно средство. Буџет Књажевине Црне Горе се обрачунавао у фиоринима, а сви чиновници су примали плате у тој валути, до 1901. године. Обрачунавао се према курсу који је важио у Аустрији.
Литература: Група аутора: Историјски лексикон Црне Горе, књига 3 „Daily Press-Вијести“, 2006.
Категорија:Новац у Црној Гори Категорија:Валуте Аустрије Категорија:Валуте Аустроугарске Категорија:Привреда историја Аустрије Категорија:Гулден