Појас Пресвете Богородице () је хришћанска реликвија која је припадала, према предању, Пресветој Богородици, мајци Исуса Христа. Представља једну од најзначајнијих драгоцености сачуваних из Богородичиног земаљског живота. Православна црква прославља празник Полагање чесног појаса Пресвете Богородице 31. августа (по јулијанском календару, односно 13. септембра по грегоријанском). Данас се најзначајнији део овог појаса чува у светогорском манастиру Ватопед.
Предање Према православном Светом предању, у време њеног Успења, Пресвету Богородицу су у Јерусалиму сахранили апостоли. Три дана касније стигао је Апостол Тома, који је због кашњења пропустио сахрану, и замолио да последњи пут види Деву Марију. Када су он и остали апостоли отворили гробницу, открили су да њено тело више није тамо. Према појединим изворима, Богородица се тада јавила апостолу Томи и предала му свој појас за утеху и благослов. Традиционално се верује да је појас исплела сама Богородица од камиље длаке.
Једна од верзија латинског апокрифа Прелазак Марије (), заснована на грчким текстовима, такође бележи да Тома није присуствовао сахрани. Према овом апокрифу, Богородица је, приликом свог телесног вазнесења на Небо, бацила апостолу Томи свој појас. Овај мотив је постао изузетно популаран у католичкој уметности, посебно код сликара фирентинске школе, где је овај иконографски приказ познат под називом „Мадона од појаса” ().
Историја
До краја 9. века не постоје прецизни писани трагови о Појасу Богородице, а историја реликвије пре владавине цара Јустинијана слабо је позната. Два најранија извора потичу из 10. века — Минологиј Василија II и Синаксар Цариградске цркве. У првим вековима појас је чуван у Јерусалиму, да би касније био пренет у град Зелу у Кападокији.
Према Синаксару, током владавине цара Јустина II (565—578), појас је пребачен из Зеле у Цариград, заједно са ризом Богородице, где је депонован у Халкопратијску цркву. За његово чување подигнута је посебна капела названа Свети Ковчег (Агија Сорос). Минологиј Василија II наводи да је реликвија пренета у време цара Аркадија (395—408). У време цара Лава VI Мудрог (886—912), његова четврта супруга Зоја Карбонопсина била је тешко болесна и, према сведочењу, опседнута злим духом. У сновиђењу јој је откривено да ће оздравити ако се на њу положи Богородичин појас. Цар је наредио да се отвори златни ковчег, а тадашњи патријарх је развукао појас изнад царичине главе, након чега је она тренутно исцељена. У знак захвалности, Зоја је златним концем извезла цео појас, дајући му тако данашњи изглед. Након ових догађаја, патријарх Јевтимије I саставио је свечану похвалу у част реликвије, док је крајем 9. века Јосиф Песмописац написао канон за празник полагања појаса.
За време византијског цара Манојла I Комнина (1143—1180) званично је установљен празник Полагање појаса Пресвете Богородице (31. август). Свети појас остао је у Цариграду све до краја 12. века, када је током пораза византијског цара Исака II Анђела од бугарског цара Асена (1185) украден и пренесен у Бугарску.
Према српском предању, појас је касније доспео у посед српског кнеза Лазара Хребељановића (1342—1389), који га је заједно са великим комадом Часног крста поклонио светогорском манастиру Ватопед. Према другим историјским изворима, византијски цар Јован VI Кантакузин (1347—1355) донирао је реликвију овом манастиру. Реликвија се и данас чува у олтару Саборног храма Ватопеда, смештена у сребрном ковчежићу новије израде на којем је приказан сам манастир.
Места где се чувају делови појаса
Након пада Цариграда, делови појаса расути су широм света. Данас је познато неколико места где се чувају цели појасеви или делови ове светиње: Манастир Ватопед (Света гора) — највећи сачувани део реликвије (дар кнеза Лазара или цара Јована VI Кантакузина). Црква Светог Урса, Лош (Француска). Нотр Дам ди Пиј, Грас (Француска). Опатија у Кентену (Француска). Црква Богородице Далбад у Алсембергу (Белгија). Базилика Деве Марије, Мастрихт (Холандија). Манастир Тродоитиса (Кипар). Женски манастир Като Панагија Ксенија на планини Отрис у Грчкој (део појаса чува се од 1522. године). Влахернска црква у Зугдидију (Грузија) — део појаса који је донела нећака цара Романа III када се удала за грузијског цара Баграта IV. Храм Илије Пророка Обиденог у Москви — део реликвије чува се у мощевику поред олтара апостола Петра и Павла. мини|десно|Повратак дела Богородичиног појаса у сиријски град Хомс. Казањски сабор у Санкт Петербургу — где је мањи део поклоњен на вечно чување 2011. године. Прато (Италија) — Sacra Cintola, католичка реликвија коју су наводно уграбили крсташи током Првог крсташког рата у Јерусалиму и коју је у град донео трговац Микеле Дагомари 1141. године.
Сиријски појас У сиријском граду Хомсу чува се појас који је такође израђен од камиље длаке и проткан златним узорцима. Према предању сиро-јаковитске цркве, овај појас је око 400 година боравио у Индији са апостолом Томом, да би 476. године био донесен у Сирију. Скривен је у олтару древне цркве Ум ал-Зунар (основане још 59. године). Вековима се сматрало да је појас изгубљен, све док 1953. године није случајно пронађен током истраживања. Ова реликвија дуга је 75 центиметара и чува се кружно смотана у посебној сребрној посуди у облику цвета. Током ратних дејстава у Хомсу реликвија је била привремено евакуисана, да би у августу 2014. године била свечано враћена у обновљену цркву.
Обичаји и народна веровања У народном хришћанству, појас Богородице се често сматрао снажном амајлијом која олакшава и штити током порођаја. Историјски записи показују да је енглеска краљица Елизабета од Јорка издвојила значајну суму новца монаху како би могла да користи „појас Богородице” приликом рађања. Хрвати су имали обичај да породиљу, чији порођај дуго траје, опасују црквеним појасом (). У Словенији се веровало да порођај олакшава посебна двометарска трака под називом velikost Marije, која се могла набавити у црквама. Грци из Македоније настојали су да пред порођај набаве кожне појасеве од ходочасница које су боравиле у Фокеји.
У српским крајевима овај необични празник највише поштују жене и парови који не могу да имају деце. Они на дан овог празника одлазе у цркве и манастире посвећене Богородици јер се верује да ће им искрене молитве пред овом реликвијом донети потомство. Постоје и породице које празник Полагања појаса прослављају као своју крсну славу. Сличан српски обичај налагао је да се жена пред порођај унапред опаше ужетом које би претходно целу ноћ висило у цркви испред иконе Богородице.
Приношење у Русији 2011. мини|Верници у Јекатеринбургу чекају у реду да се поклоне Појасу Пресвете Богородице у јесен 2011. године. У јесен 2011. године, део појаса који се чува у манастиру Ватопед донесен је у Русију на иницијативу Фонда Андреја Првозваног. Група атонских монаха је са реликвијом током 39 дана обишла 14 градова и Серафимо-Дивејевски манастир. Путања кретања светиње формирала је облик осмокраког православног крста преко територије Русије. У Санкт Петербургу ред ходочасника био је дугачак преко два километра, што је блокирало саобраћај у околним улицама. Појасу се поклонило преко 3,1 милиона људи широм земље, а међу првима који су реликвију дочекали био је и Владимир Путин.
Приношење у Србији 2026.
У мају 2026. године, појас је донет из манастира Ватопед са Свете Горе у Београд, у Србију, пристигавши 20. маја уочи Спасовдана. Реликвију су на аеродрому Никола Тесла дочекали патријарх Порфирије, државни званичници и велики број верника, да би након тога била пронета из Вазнесенске цркве улицама престонице током Спасовданске литије. Светиња је затим изложена у Храму Светог Саве на Врачару, где је свакодневно привлачила десетине хиљада ходочасника из Србије, Републике Српске и Црне Горе. Због огромног верског интересовања (верници су чекали по неколико сати да приступе светињи) на молбу патријарха Порфирија, уз благослов игумана манастира Ватопеда— архимандрита Јефрема, продужен је боравак појаса у Београду до 5. јуна 2026. године. Посета је описана као историјски догађај, јер је означила први долазак ове реликвије у Београд након више од шест векова. По вековном православном обичају, верницима су дељене мале освештане тракице које су биле у додиру са појасом. Након молебана 6.јуна уз црквене и државне почасти појас је је испраћен на аеродром одакле ће се вратити у манастир Ватопед на Свету Гору. Како је СПЦ потврдила за РТС, током боравка појаса Пресвете Богородице у Београду, Богородици се поклонило и целивало појас 916.825 верника.
Види још Риза Богородице Хришћанске реликвије
Референце
Литература
Спољашње везе
Празник чесног појаса Пресвете Богородице, Јустин Поповић, Житија Светих Часни појас Пресвете Богородице - Света гора Путин дочекао појас Пресвете Богородице СПЦ
Категорија:Богородица Категорија:Православље Категорија:Хришћанске реликвије Категорија:Хришћански празници Категорија:Света Гора