Нужник, клозет, тоалет (стфранц. -{clos}-, од -{claudere}- — „закључати, затворити”) или ве-це () јесте простор у коме се одлажу течни продукти метаболизма човека, фекалије (фецес и урин).Клајн И. и Шипка М, Велики речник страних речи и израза, Прометеј, Нови Сад, 2008. г.Караџић В, Српски рјечник, НОЛИТ Београд, Београд, 1972.Група аутора, Превентивна медицина, Веселин Маслеша, Сарајево, 1962. Значај овог одлагања на тачно одређеном и зато предвиђеном месту, по одређеним технолошко-хигијенским правилима је у превентивној функцији спречавања зараза и човека и животиња које би заразу преносиле.
Тоалети са испирањем користе воду, док суви или неиспирајући тоалети то не чине. Могу бити дизајнирани за седећи положај, који је популаран у Европи и Северној Америци са даском за тоалет, уз додатна прилагођавања за особе са инвалидитетом, или за чучећи положај који је популарнији у Азији, познат као чучавац. У урбаним срединама, тоалети са испирањем су обично повезани са канализационим системом; у изолованим подручјима, са септичком јамом. Отпадна вода је позната као фекална вода, а комбиновани ефлуент, укључујући друге изворе, назива се канализација. Суви тоалети су повезани са јамом, уклоњивим контејнером, комором за компостирање или другим уређајем за складиштење и третман, укључујући одвајање урина помоћу тоалета са одвајањем урина. Појмови „тоалет” или „тоалети” такође се широко користе за просторије које садрже само један или више тоалета и умиваоника. Лавабо је старији израз за тоалет.
Технологија која се користи за модерне тоалете варира. Тоалети су обично направљени од керамике (порцелан), бетона, пластике или дрвета. Новије технологије тоалета укључују двојно испирање, ниско испирање, грејање даске за тоалет, самочишћење, женске писоаре и писоаре без воде. Јапан је познат по својој технологији тоалета. Авионски тоалети су посебно дизајнирани за рад у ваздуху. Потреба за одржавањем аналне хигијене након дефекације универзално је призната, а тоалет-папир (често на држачу тоалет-папира), који се такође може користити за брисање вулве након уринирања, широко се користи (као и бидеи).
У приватним кућама, у зависности од региона и стила, тоалет може бити у истом купатилу као и умиваоник, када и туш. Друга опција је имати једну просторију за прање тела (такође названу „купатило”) и засебну за тоалет и умиваоник за прање руку. Јавни тоалети се састоје од једног или више тоалета (и обично појединачних писоара или коритастих писоара) који су доступни за употребу широј јавности. Производи попут освеживача за писоаре и освеживача за тоалете помажу у одржавању мириса и чистоће тоалета. Понекад се користе папирни прекривачи за даску. Преносиви тоалети (често хемијски) могу се донети за велика и привремена окупљања.
Историјски гледано, санитација је била брига од најранијих фаза људских насеља. Међутим, многа сиромашна домаћинства у земљама у развоју користе веома основне, и често нехигијенске тоалете — а 419 милиона људи уопште нема приступ тоалету; они морају обављати нужду на отвореном. Ови проблеми могу довести до ширења болести које се преносе фекално-оралним путем или преношења болести које се преносе водом, као што су колера и дизентерија. Стога, Циљ одрживог развоја 6 Уједињених нација жели да „постигне приступ адекватној и правичној санитацији и хигијени за све и оконча дефекацију на отвореном”.
Преглед Број различитих типова тоалета који се користе широм света је велики, али се могу груписати према: Томе да ли имају воду (која задржава мирис) или не (што се обично односи нпр. на тоалет са испирањем насупрот сувом тоалету); Томе да ли се користе у седећем или чучећем положају (седећи тоалет насупрот чучавцу); Томе да ли се налазе у приватном домаћинству или у јавности (тоалетна просторија насупрот јавном тоалету).
Тоалети могу бити дизајнирани за употребу у стојећем (уринирање), седећем или чучећем положају (дефекација). Сваки тип има своје предности. „Седећи тоалет” је, међутим, неопходан за особе са смањеном покретљивошћу. Седећи тоалети се често називају „тоалети западног стила”.Gershenson, Olga; Penner, Barbara (2009): Ladies and gents – Public toilets and gender. Temple University Press, Philadelphia, Pennsylvania. Седећи тоалети су погоднији од чучаваца за особе са инвалидитетом и старије особе.
Људи користе различите типове тоалета у зависности од земље у којој се налазе. У земљама у развоју, приступ тоалетима је такође повезан са социо-економским статусом људи. Сиромашни људи у земљама са ниским приходима често уопште немају тоалете и уместо тога прибегавају отвореној дефекацији. Ово је део кризе санитације на коју међународне иницијативе (као што је Светски дан тоалета) скрећу пажњу.
Са водом
Тоалет са испирањем
мини|усправно|Шоља тоалета са испирањем мини|Звук испирања тоалета Типичан тоалет са испирањем је керамичка шоља повезана на „горњој” страни са водокотлићем (резервоаром) који омогућава брзо пуњење водом, а на „доњој” страни са одводном цеви која уклања ефлуент. Када се тоалет испере, канализација би требало да тече у септичку јаму или у систем повезан са постројењем за пречишћавање отпадних вода. Међутим, у многим земљама у развоју, овај корак пречишћавања се не одвија.
Вода у тоалетној шољи је повезана са цеви обликованом као обрнуто слово У. Једна страна У канала је уређена као сифонска цев која је дужа него што је висок ниво воде у шољи. Сифонска цев се повезује са одводом. Дно одводне цеви ограничава висину воде у шољи пре него што она истекне у одвод. Вода у шољи делује као баријера за улазак канализационог гаса у зграду. Канализациони гас излази кроз вентилациону цев причвршћену за канализациону линију.
Количина воде коју користе конвенционални тоалети са испирањем обично чини значајан део личне дневне потрошње воде. Међутим, модерни дизајни тоалета са ниским испирањем омогућавају употребу много мање воде по испирању. Тоалети са двојним испирањем омогућавају кориснику да бира између испирања за урин или фекалије, штедећи значајну количину воде у поређењу са конвенционалним јединицама. Један тип система са двојним испирањем омогућава да се ручка за испирање подигне за једну врсту испирања и спусти за другу, док други дизајн има два дугмета, једно за уринирање и друго за дефекацију. У неким местима, корисници се подстичу да не испирају након уринирања. Тоалети са испирањем могу бити повезани тако да користе сиву воду (вода која је претходно коришћена за прање судова, веша и купање) уместо пијаће воде. Неки модерни тоалети врше притисак на воду у резервоару, што покреће акцију испирања са мањом потрошњом воде.
Друга варијанта је тоалет са ручним испирањем (енгл. pour-flush). Овај тип тоалета нема водокотлић, већ се испира ручно са неколико литара воде из мале кофе. Испирање може користити само 2-3 литре. Овај тип тоалета је уобичајен у многим азијским земљама. Тоалет може бити повезан са једном или две јаме, у ком случају се назива „јамски тоалет са ручним испирањем” или „двојамски тоалет са ручним испирањем”. Такође може бити повезан са септичком јамом.
Тоалети на бродовима се обично испирају морском водом.
Дизајн са две јаме мини|Дизајн двојамског тоалета. Двојамски тоалети користе две јаме које се користе наизменично, када се једна јама напуни током неколико месеци или година. Јаме су адекватне величине да приме запремину отпада генерисану током једне или две године. Ово омогућава садржају пуне јаме довољно времена да се трансформише у делимично санитаризован материјал сличан земљи који се може ручно ископати. Постоји ризик од загађења подземних вода када се јаме налазе у подручјима са високим или променљивим нивоом подземних вода и/или пукотинама у стенама.=== Вакуумски тоалет === мини|Вакуумски тоалет у возу у Швајцарској. Вакуумски тоалет је тоалет са испирањем који је повезан са вакуумским канализационим системом и уклања отпад усисавањем. Они могу користити веома мало воде (мање од четвртине литра по испирању) или нимало, (као код писоара без воде). Неки се испирају обојеним дезинфекционим раствором уместо водом. Могу се користити за одвајање фекалне воде и сиве воде и њихову засебну обраду (на пример, прилично сува фекална вода се може користити за производњу биогаса или у компостном тоалету).
Тоалети у путничким возовима, авионски тоалети, тоалети у аутобусима и бродови са водоводом често користе вакуумске тоалете. Мања потрошња воде штеди тежину и избегава преливање воде из тоалетне шоље током кретања. У возилима се користи преносива комора за прикупљање; ако се пуни позитивним притиском из међукоморе за вакуум, не мора се држати под вакуумом.
Плутајући тоалет Плутајући тоалет је у суштини тоалет на платформи изграђеној изнад или која плута на води. Уместо да екскрети одлазе у земљу, они се прикупљају у резервоару или бурету. Да би се смањила количина екскрета која треба да се превезе на обалу, многи користе одвајање урина. Плутајући тоалет је развијен за становнике без брзог приступа копну или везе са канализационим системима."Sample Designs: Floating UDD Toilets". Asian Development Bank. Такође се користи у подручјима подложним продуженим поплавама. Потреба за овим типом тоалета је велика у подручјима као што је Камбоџа.Cain, Geoffrey. (19 April 2010). "Floating toilets to clean up Cambodia's act". Global Post.
Без воде
Јамски тоалет
Тоалет са резервоаром
Тоалет са резервоаром (енгл. vault toilet) је тоалет без испирања са запечаћеним контејнером (или сводом) укопаним у земљу за пријем екскрета, који се ту задржавају док се не уклоне испумпавањем. Овај тоалет се разликује од пољског тоалета јер се отпад акумулира у резервоару уместо да продире у околно земљиште.
Тоалет са одвајањем урина
Преносиви тоалет
Хемијски тоалет
Тоалет којим се хране животиње Свињски тоалет, који се састоји од тоалета повезаног са свињцем путем канала, још увек се користи у ограниченој мери. Био је уобичајен у руралној Кини, а био је познат и у Јапану, Кореји и Индији. Тоалет са рибњаком почива на истом принципу, где стока (често шаран) једе људске екскрете директно.
„Летећи тоалет”
Чучавци
Употреба
Уринирање
мини|Мушкарац виђен с леђа како уринира стојећи. Постоје културолошке разлике у друштвено прихваћеним и пожељним положајима за уринирање широм света: на Блиском истоку и у Азији, чучећи положај је преовлађујући, док су у западном свету стојећи и седећи положај чешћи.
Навике аналног чишћења
мини|Модеран биде традиционалног типа, доступан у многим јужноевропским и јужноамеричким земљама.Roberto Zapperi: Zu viel Moralismus macht den Körper schmutzig., in: FAZ, 24 aprile 2010. У западном свету, најчешћи метод чишћења аналног подручја након дефекације је помоћу тоалет-папира или понекад коришћењем бидеа. У многим муслиманским земљама, објекти су дизајнирани тако да омогуће људима да следе исламски бонтон тоалета (арап. Qaḍāʼ al-Ḥājah). На пример, може бити инсталиран туш-биде. Лева рука се користи за чишћење, због чега се та рука сматра непристојном или нечистом у многим азијским земљама.
Употреба воде у многим хришћанским земљама делимично је последица библијског бонтона тоалета који подстиче прање након сваке дефекације. Биде је уобичајен у претежно католичким земљама где се вода сматра неопходном за анално чишћење, као и у неким традиционално православним и лутеранским земљама попут Грчке и Финске, где су туш-бидеи чести.
На тржишту постоје тоалети са седиштима која имају интегрисане механизме за прскање воде по аналном и гениталном подручју (погледајте на пример Тоалети у Јапану). Ово може бити корисно за старије особе или особе са инвалидитетом.
Приступачни тоалети
Приступачни тоалет је дизајниран да прими особе са физичким инвалидитетом, као што су ограничена покретљивост услед старости или немогућност ходања. Додатне мере за повећање приступачности тоалета укључују обезбеђивање више простора и рукохвата како би се олакшао трансфер на и са тоалетне шоље, укључујући довољно простора за неговатеља ако је потребно.
Јавни тоалети
Комуникација путем тоалета