Београд између два светска рата се убрзано модернизовао и прихватао западноевропске моделе живота. Београд, као престоница Краљевине Југославије, је добио статус политичког, привредног, административног и културног центра државе. У њега се у том периоду досељавало становништво из унутрашњости Србије, али и из других крајева Југославије. Оријентална варош је у врло кратком периоду модернизована, и на новим темељима је ницао потпуно нови град. Улицама су се кретали луксузни аутомобили, а из ноћних барова се чула џез музика.
У време Краљевине СХС постојала је Београдска област, а након увођења бановина 1929, град је издвојен у Управу града Београда.
Период после Првог светског рата
Међуратни Београд је био изложен великим миграцијама становништва. Број становника главног града се попео од 111.739 према попису из 1921, до око 320.000 пред избијање Другог светског рата."Политика", 21. окт. 1921 Од 289 хиљада становника 1931, око једне петине су били радници, тј. заједно са члановима породица, више од трећине становништва су припадали радништву."Политика", 7. дец. 1936
Београд је желео да што више подсећа на друге велике западноевропске престонице. Отварају се француска и енглеска обданишта, а у књижарама се појављују књиге на француском и енглеском језику. Оно што није могло да се нађе у књижарама, могло је да се наручи поштом из Париза.
Културни процват
мини|десно|150п|Балерина Ана Павлова
Најпопуларније светске звезде и уметници су гостовали у Београду, као што су балерина Ана Павлова, пијаниста Артур Рубинштајн, индијски песник Рабиндранат Тагор, плесачица Џозефина Бејкер, холивудска звезда Долорес дел Рио. У том периоду, Београђани су у Народном позоришту слушали Моцартова дела која су изводила Берлинска опера и певачи Миланске скале, и гледали Хамлета у интерпретацији енглеских позоришних трупа.
Музеј кнеза Павла је отворен 1935. Градски дом културе отворен је 22. децембра 1940. у Кнегиње Љубице 1."Политика", 23. дец. 1940
У 1935. било је 13 звучних биоскопа са 8.498 седишта."Политика", 2. март 1936, Београђани су волели филмове из разних земаља. Били су "одушевљени" руским филмовима, које пропусти цензура, али често се дешавало да се не могу приказивати због "испада" и "манифестација"."Политика", 16. феб. 1936
Док су пре рата за састајање служиле кафане, након њега се јављају барови и вариетеи, налик онима који су посећивани у Солуну. Затим се оснивају клубови, половином 1920-тих најексклузивнији су Џокеј клуб и Ауто клуб, овај други у палати Академије наука. У другим клубовима, са „празним читаоницама и пуним коцкарским салонима”, могло се видети како „народни посланик седи до Циганина”.„Клубоманија”, Политика, 13. авг. 1926,
Развој урбанизма
лево|мини|175п|Кнез Михајлова улица
Већ у првих десетак година после Првог светског рата, Београд се много променио. Многе улице су добиле нов изглед, а неке су проширене. Уместо старих кућа су дизане нове вишеспратнице и палате. На местима дојучерашњих њива и ледина су стварани нови делови града. Током 1923. је направљен нови Генерални урбанистички план. Тада је први пут у београдској историји изнет план да се град прошири на леву обалу Саве, Велико ратно острво и на Аду Циганлију, која би била претворена у спортско-рекреативну зону. Већ тада је простор на коме би касније настао Нови Београд сматрано за простор за нови град будућности.
мини|десно|150п|Зграда САНУ која је завршена између два светска рата
Центар града изгледао је европски. На то је највише утицало подизање низа зграда јавне намене, као што су факултети око Капетан Мишиног здања, Коларчевог народног универзитета, зграда САНУ, Универзитетске библиотеке, комплекса универзитетских клиника, Београдског сајма, Главне поште и низа других зграда. Град се шири и у правцу Дедиња и Топчидера. На просторима на којима су некад били виногради, сада су ницала елитна насеља са луксузним вилама.
Кнез Михајлова улица је од кривудавог, сокака у међуратном периоду постала трговачки центар града. Та улица је постала улица пуна луксузних радњи и уређена главна улица. Симбол модерног Београда постају и Теразије, преко кога је сад спроведен трамвајски саобраћај. Писац Бошко Токин забележио је:
Шеталиште се пружало од почетка Кнез Михајлове улице до зграде САНУ-а. Та граница је важила само за млађе шетаче, док су остали одлазили до Калемегдана. После пет сати поподне, ова улица је била затворена за саобраћај и коришћена је као шеталиште. Због појачаног саобраћаја неке улице, као што су Призренска, Бранкова, Васе Чарапића и Узун Миркова, су проширене, а отварају се и нове, као што су Влајковићева, Мајке Јевросиме, Палмотићева и Кнез Милетина (данашња Булевар деспота Стефана). Тако се стварају нови стамбени квартови и шири се центар града.
Градња хвата замах од 1921, када је издато 538 дозвола за грађење, према 81 претходне године (додуше у тим годинама је довршено 117 одн. 28 зграда)."Политика", 13. апр. 1924, Од 1918. до 1939. град је порастао са 309 на 1.680 улица, површина модерне калдрме са 53.000 на 1.864.000 квадратних метара, што обухвата и асфалтирање (Дечанска, Поенкареова, Краљев трг, део Скопљанске/Пашићеве), тако да је 240 од 300 км уличне дужине било калдрмисано."Политика", 14. феб. 1939 Због великог ширења града, површина под турском калдрмом је 1921-1936. такође увећана, са 818.000 на 960.000 кв.м., као и некалдрмисана површина, са 857.000 на 970.000 кв.м. (у овом пресеку било је 1.720.000 квадрата модерне калдрме)."Политика", 19. мај 1937
За 20 година у граду је подигнуто 7.971 (стамбена) зграда вредности око 4 милијарде динара. Две трећине су биле "зграде са приземљем", 601 зграда са централним грејањем и око 700 са лифтовима. Од касних '30-тих се подижу и вишеспратнице, са већим становима, с више од три собе, одн. с друге стране зграде са гарсонијерама."Време", 21. јан. 1940, . -{digitalna.nb.rs}-
Станови су често били тесни и нездрави, по једној тврдњи 82 одсто Београђана је имало станове са једном собом."Политика", 5. март 1936 Грађени су раднички станови, нпр. 20 кућа са 114 станова на Северном булевару 1938."Политика", 16. јул 1938 Негде до 1937. електрична енергија је била прескупа, па су се и мали апарати сматрали луксузом, због чега је Дирекција осветљења увела нове тарифе."Политика", 3. мај 1937 Крајем '30-тих се знатно проширила употреба електричне енергије у домаћинству, почетком 1940. се говори о 3.500 Београђанки које се служе "термичком струјом" - посебном тарифом на коју се претплаћивало и која је била много јефтинија од оне за осветљење."Политика", 6. март 1940 Иначе, енергенти за кување и грејање су по правилу били дрво и угаљ.
Београдски атар је прошириван, па од новембра 1934. има 17 квартова уместо 14."Политика", 7. нов. 1934"Политика", 12. нов. 1934 (границе квартова) Проширен Земуном и околним селима, био је "највећи на свету", међутим већ у мају 1935. села су искључена а Земун је остао"Политика", 15. мај. 1935, (села су ипак укључена у смислу полицијског делокруга"Политика", 24. мај 1935). Пошта је препоручивала да се на адреси пошиљке означи и број кварта, који је био означен и на табли са именом улице.,
Општинско купатило се налазило код Шест топола, оправљено је и проширено 1938, за капацитет од 5.000 купача у једној од две "смене"."Политика", 17. мај 1938"Политика", 17. мај 1937 (једна фотографија)
Грађевински правилник из 1934. се противио облакодерима."Време", 21. дец. 1934
Модерна београдска архитектура
Највећи број јавних зграда је грађен у стилу еклектицизма или академизма. Најпознатији примери су зграде Универзитетске библиотеке, Министарства финансија, Министарства саобраћаја и многи факултети. Најскладнија архитектонска целина је изграђена у Улици кнеза Милоша, са низом зграда изграђених за министарства, које су изграђене након Првог светког рата.
У исто време се појавио покрет који је хтео да наметне модерну архитектуру, по угледу на стилове из средње Европе, највише Чешке и Немачке. Група архитеката из тог покрета је полако преузео примат што се тиче архитектуре будућег Београда. Најзначајнији објекти овог стила је зграда Дечје клинике у Тиршовој и Астрономска опсерваторија Јана Дубовија.
Као круна развоја архитектуре Београда између два рата је изградња Палате Албанија. На њеном месту је била ниска оронула зграда кафане Албанија, која је подигнута средином деветнаестог века. Сукоб старог оријенталног Београда, који је био представљен кроз задимљену кафану Албанија, и модерног Београда, завршио се рушењем старе зграде кафане Албаније, и изградње палате у модернистичком стилу. Ова прва модерна вишеспратница у тадашњем Београду, уједно је била и највиша зграда на Балкану.
Здравство Ортопедски завод је основан у марту 1919. - данашње "Рудо".Istorijat. rudo.rsОртопедски завод у Београду (галерија слика у Илустрованом листу 1923 бр. 1, 4 - 11. јан. 1923) Антитуберкулозни диспанзер је отворен 1920/21. на Зеленом венцу."Политика", 16. јан. 1921 Меморијална болница за жене и децу на путу Топчидер-Бањица - камен темељац у октобру 1922,, , прорадила 1930.KBC "Dr Dragiša Mišović" (1. deo): Tri priče – jedna bolnica. 011info.com Универзитетска дечја клиника је основана 1924, зграду је добила 1940-41. Железничка амбуланта, 1925.Илустровани лист; 1925, бр. 4. Завод за лечење радијумом, основан 1932., Данашњи Клиничко-болнички центар Звездара потиче од болнице која је основана 1935, средствима Николе Спасића. Општинска поликлиника је 1935. смештена у санаторијуму "Живковић" у Крунској."Политика", 29. јун 1935 Општинско породилиште је отворено 1937. у Средачкој на Старом Ђерму."Политика", 8. феб. 1937 Гинеколошко-акушерска клиника Београдског универзитета је крајем 1938. издвојена из оквира Опште државне болнице."Политика", 29. дец. 1938 Друштво за заштиту и васпитање деце добило је дом у Охридској 16."Време", 29. дец. 1939 Енглеско-југословенска дечја болница је радила у Београду од 1919. до 1934. када је пресељена у Сремску Каменицу."Илустровани лист", бр. 5, 1–8. феб. 1923, "Политика", 28. феб. 1939 Друштво "Српска мајка" је имало диспанзер за сиромашне бебе и интернат за мало одраслију децу у Бранковој 17."Политика", 3. март 1935 Дечје прихватилиште у Звечанској ради од 1938. Претходно је Материнско удружење, од 1927, имало дом на углу Краља Милутина и Милоша Поцерца."Политика", 20. јул 1937 Дезинфекциони завод, у близини кафане "Мостар", прорадио је 1935."Политика", 2. март 1935, Општа поликлиника за кожне и венеричне болести добила је зграду у Ђорђа Вашингтона у марту 1938."Политика", 8. март 1938 (раније је постојала амбуланта у Александровој, одн. раних '20-тих у Дечанској 24 па Видинској 1"Политика", 17. септ. 1923, ). Институт за хигијену анималних производа 1939, у ул. Принца Павла.Политика, 22. јул 1939 Клиника кнеза Павла за изучавање и лечење рака у Пастеровој,"Политика", 25. јун 1939, први пут грађена 1939-40, данашњи је Институт за онкологију и радиологију Србије (зграда је страдала у бомбардовањима 1941. и '44). Нова зграда Клинике за женске болести − темељац освећен у августу 1939., Болница Београдске трговачке омладине у Звечанској 9, задужбина породице Кики, ради од 1940, тада је описана као најмодернија у граду"Политика", 5. јул 1940 (у њој је касније ВМА, од јуна 1985. клиника за пластичну хирургију).
Од 2.424 умрлих 1922. у граду, било је 791 дете, 991 мушкарац, 642 жене. У "туберкулозној вароши" те године се највише умирало у јулу и априлу, највећа смртност је након деце била у старости 20 - 30 година."Политика", 4. март 1923