Борис Бакрач (Славонска Пожега, 25. март 1912 — Загреб, 29. новембар 1989) био је учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СР Хрватске и СФР Југославије.

Биографија Рођен је 25. марта 1912. у Славонској Пожеги. Гимназију је завршио у Загребу, где је 1936. завршио и Технички факултет. Још за време студија био је припадник револуционарног омладинског покрета. После студија је радио као инжењер у приватним грађевинским предузећима.

У Народноослободилачки покрет (НОП) ступио је 1941. године. Од 1941. до 1943. деловао је као илегални политички радник у Загребу. Априла 1942. постао је члан Комунистичке партије Југославије (KPJ). У рату је обављао разне дужности: члан Месног комитета КПХ за Загреб до септембра 1943. партијски радник на ослобођеној територији опуномоћеник Главног штаба НОВ Хрватске за размену заробљеника с Немцима од 1944. до 1945. године.

После рата, вршио је више одговорних државних и политичких функција: помоћник министра грађевина Владе Хрватске од 1945. до 1947. године министар грађевина Владе Хрватске од 1947. до 1951. године директор Инжењерско-пројектантног завода у Загребу од 1952. до 1958. године председник Југословенског олимпијског комитета од 1952. до 1960. године члан Извршног већа Сабора СР Хрватске од 1958. до 1963. године посланик у Сабору СР Хрватске народни посланик Већа произвођача Скупштине Југославије за срез Загреб члан Среског комитета СК у Загребу директор Пројектантског завода у Загребу председник Савеза спортова Хрватске председник Савета за комуналне послове Градског Народног одбора у Загребу председник Републичког већа Сабора потпредседник Извршног већа Сабора председник Савезне грађевинске коморе представник Југославије у Међународном олимпијском комитету од 1960. до 1987. председник Савеза Свеучилишта у Загребу председник Фудбалског савеза Хрватске од 1952 до 1962.

За члана Централног комитета СКХ први пут је биран на Трећем конгресу, а затим поново биран на Четвртом, Петом и Шестом конгресу СКХ. Био је и члан Извршног комитета ЦК СКХ, члан Председништва СР Хрватске и члан Главног одбора Социјалистичког савеза радног народа Хрватске.

Умро је 29. новембра 1989. у Загребу, а сахрањен је на гробљу Мирогој.

Носилац је Партизанске споменице 1941 и других југословенских одликовања, међу којима су — Орден заслуга за народа са златном звездом, Орден братства и јединства са сребрним венцем, Орден за храброст и др.

Референце

Литература

Спољашње везе

Категорија:Рођени 1912. Категорија:Умрли 1989. Категорија:Пожежани (Хрватска) Категорија:Комунисти Хрватске Категорија:Југословенски партизани Категорија:Друштвено-политички радници СФРЈ Категорија:Друштвено-политички радници СР Хрватске Категорија:Посланици Скупштине СФРЈ Категорија:Посланици Сабора СР Хрватске Категорија:Чланови Извршног већа Сабора СР Хрватске Категорија:Спортски радници СФРЈ Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941. Категорија:Сахрањени на гробљу Мирогој у Загребу