Џиновски мравојед -{(Myrmecophaga tridactyla)}- је сисар из реда крезубица -{(Pilosa)}- и подреда мравоједа -{(Vermilingua)}-. Од четири врсте мравоједа џиновски мравојед је највећи.
Угроженост Џиновски мравојед је угрожена врста. Врста је на црвеној листи означена као рањива. Насељава велику површину, али су забележени случајеви локалног изумирања, нарочито у Централној Америци. Искључивост у исхрани, мали фертилитет, његова величина, смрт у пожарима и на путевима, као и губитак станишта, узроци су смањивања популације.Црвена листа
Популациони тренд Популација ове врсте се смањује, судећи по расположивим подацима. Процењено је да је популација у периоду од 10 година, од 2004. до 2014. смањена за око 30%.
Распрострањеност Џиновски мравојед је присутан у јужноамеричким државама Аргентини, Боливији, Бразилу, Венецуели, Гвајани, Еквадору, Колумбији, Парагвају, Перуу, Суринаму, Уругвају и Француској Гвајани, као и у централноамеричким државама Костарици, Никарагви, Панами и Хондурасу.
Станиште Џиновски мравојед је копнена животиња, која насељава различита подручја, као што су ливаде, шуме и кишне шуме.Буј, Ивана; Ћалета, Марко (2000). Животињско царство. Загреб: Краш. стр. 32.
Начин живота Живе индивидуално. Хране се мравима и термитима. У стању су да поједу и до 30.000 мрава дневно. Активни су и дању и ноћу, а спавају у дупљама дрвећа и у жбуњу. Женка обично окоти по једно младунче, које дуго носи на леђима.
Референце
Литература
http://www.iucnredlist.org/apps/redlist/details/14224/0
Категорија:Мравоједи