1980. је била преступна година.
Догађаји
Јануар 3. јануар — Јосип Броз Тито примљен у Клинички центар у Љубљани због проблема са крвним судовима на нози. 4. јануар — САД су увеле ембарго на извоз пшенице Совјетском Савезу због инвазије на Авганистан. 21. јануар — Титу ампутирана нога, како би се спречило ширење гангрене, објављује конзилијум, након чега се стање поправило. 21. јануар — Бојан Крижај у Венгену постигао прву победу у Светском купу. 27. јануар — Уз помоћ званичника канадске владе, шесторо америчких дипломата који су избегли затварање у иранској талачкој кризи је побегло у Цирих.
Фебруар 4.—22. фебруар одржане Зимске олимпијске игре у Лејк Плесиду. 5. фебруар — Врховни суд СССР укинуо пресуду којом су у марту 1938. у време Стаљинових "чистки", осуђени и потом убијени Николај Бухарин, Алексеј Риков и низ других високих совјетских партијских и државних руководилаца. 26. фебруар — Египат и Израел успоставили дипломатске односе, чиме је окончано 30-годишње ратно стање две земље.
Март 2. март— Председник Савеза комуниста Србије Слободан Милошевић, обраћајући се окупљеним Србима са Kосова испред зграде Скупштине СФР Југославије, најавио је хапшење албанских лидера на Kосову. 3. март — Вођа партије ЗАПУ Роберт Мугабе убедљивом већином добио прве слободне изборе у Родезији и потом формирао прву већинску црначку владу. 15. март — У авионској несрећи у Варшави погинуло 87 особа, међу њима 14 чланова америчког боксерског тима. 16. март — Ирачке власти су хемијским оружјем убиле око 5.000 цивила Kурда у граду Халабџа на северу земље. Током те године армија ирачког председника Садама Хусеина извела је осам војних операција у том делу Ирака. 27. март — У норвешком делу Северног мора потонула је нафтна платформа „Александар Киланд“, при чему је погинуло 147 људи.
Април
18. април — Зимбабве, раније Јужна Родезија стекла независност од Уједињеног Краљевства 25. април — Мисија командоса САД, која је требало да спасе 53 члана амбасаде САД у Техерану, држане као таоце, пропала у иранској пустињи после погибије осам Американаца у судару хеликоптера са авионом. 28. април — Државни секретар САД Сајрус Венс поднео оставку после неуспеле мисије командоса за спасавање америчких талаца у Ирану.
Мај 4. мај — У Клиничком центру у Љубљани, у 15.05 часова, преминуо Јосип Броз Тито − доживотни председник СФРЈ и Савеза комуниста Југославије. Лазар Колишевски, потпредседник Председништва СФРЈ, руководећег органа у земљи, привремено је именован за председника. 8. мај — На београдском насељу Дедиње, уз присуство више од 200 страних делегација, сахрањен Јосип Броз Тито. 15. мај — Цвијетин Мијатовић (БиХ) изабран за председника Председништва СФРЈ. 18. мај — Еруптираo je вулкан Сент Хеленс у Вашингтону, усмртивши 57 особа и проузроковавши штету од 3 милијарде долара. 20. мај — У Квебеку, на референдуму о независности од Канаде, 60% бирача гласало је против отцепљења. 25. мај — У Београду одржана приредба поводом Дана младости, прва после смрти Јосипа Броза Тита.
Јун
7. јун — У Бангладешу ислам проглашен државном религијом, а јаке полицијске снаге стављене су у стање приправности да би спречиле протесте противника ове одлуке. 15. јун — Пакистански председник Зија ул Хак објавио је да ће исламско шеријатско право постати врховни закон у Пакистану. 17. јун — Око 5.000 радника земунске фабрике "Змај" демонстрирало испред зграде Скупштине СФРЈ незадовољно својим социјалним положајем, што се сматра почетком тзв. "антибирократске револуције". 19. јун — У индијском граду Kурукшетра погинуло 15, рањено 25 људи у експлозији бомбе коју су поставили екстремисти Сиики.
Јул 3. јул — Иран Аир лет 655: америчка крстарица УСС Винценес оборила ирански путнички авион, након што је погрешно идентификован као ловац, погинуло 290 људи. 6. јул — У експлозији нафтне платформе „Пајпер Алфа“ у британском делу Северног мора, погинуло је 167 људи. 20. јул — Јужна Африка, Ангола и Kуба прихватиле споразум о повлачењу страних трупа из Анголе и о признавању независности Југозападне Африке, данашње Намибије. 22. јул — У екплозији аутомобила-бомбе у близини сиријске војне базе у западном Бејруту погинуло седам, а повређено 48 особа. 19. јул — У Москви су отворене 22. Олимпијске игре, које је бојкотовало више од 40 земаља због совјетске инвазије на Авганистан. 30. јул — Пацифички архипелаг Нови Хебриди стекао независност под називом Република Вануату, после 74 године британско-француске управе.
Август 2. август — У експлозији на железничкој станици у Болоњи погинуло је 85 и рањено више од 200 људи. 14. август — Лех Валенса и његове колеге у бродоградилишту у Гдањску започели су штрајк, који је водио до оснивања покрета Солидарност у Пољској. 19. август — У пожару који је приликом принудног слетања на аеродром у Ријаду захватио саудијски авион погинула је 301 особа, путници и чланови посаде. 31. август — Пољски раднички лидери потписали су, након двомесечног штрајка, споразум с Владом о праву на штрајк и признавању синдиката "Солидарност", а Пољска је постала прва земља Совјетског блока у којој је дозвољен рад независног синдиката..
Септембар
12. септембар — У војном пучу под вођством генерала Кенана Еврена у Турској оборена влада Сулејмана Демирела. 22. септембар — Копнене снаге Ирака ушле у Иран у намери да преузму контролу над Шат ел Арабом, чиме је ирачко-ирански сукоб прерастао у прави рат, који је трајао наредних осам година. 26. септембар — У Минхену на фестивалу пива у експлозији подметнуте бомбе погинуло 13, повређено више од 200 особа.
Октобар
1. октобар — Михаил Сергејевич Горбачов постао председник Президијума Врховног совјета СССР уместо Андреја Громика, који је претходног дана пензионисан. Творац политичких и привредних реформи, Горбачов био последњи лидер Совјетског Савеза.
Новембар
4. новембар — На председничким изборима у САД, кандидат Републиканске странке, Роналд Реган, изабран је за председника САД победивши актуелног демократског председника Џимија Картера. 14. новембар — Палестинско национално веће прихватило Резолуцију 242 Уједињених нација и нову политичку стратегију која подразумева признавање државе Израел, мировне преговоре о Блиском истоку и одбацивање тероризма. 15. новембар — Израелско-палестински конфликт: палестински Национални одбор проглашава самосталну државу Палестину. 23. новембар — У земљотресу који је погодио град Еболи у јужној Италији погинуло 2.735 особа, повређено најмање 7.500.
Децембар 8. децембар — Ментално поремећени обожавалац Марк Дејвид Чапман је убио бившег члан Битлса Џона Ленона испред његовог стана у Њујорку. Kвар на једном од агрегата термоелектране “Шоштањ” у Словенији од 300 мегавата проузроковао је потпуни колапс у снабдевању електричном енергијом у овој југословенској републици, готово целој Србији, као и највећим деловима Хрватске, БиХ, Македоније и Црне Горе. 21. децембар — Авион америчке компаније "Пан Ам" на линији Лондон-Њујорк експлодирао изнад шкотског места Локерби. У несрећи погинуло свих 259 људи у "боингу 747" и 11 на земљи. Либија касније оптужена да је одговорна за тај терористички акт. 22. децембар — Јужна Африка, Kуба и Ангола у Уједињеним нацијама потписали споразум којим је Намибија, последња колонија у Африци, добила независност. 30. децембар — Премијер Југославије Бранко Микулић и његова влада поднели оставку због бројних критика да Влада није у стању да реши економску кризу у земљи. 31. децембар — Владе Индије и Пакистана склопиле споразум којим су се обавезале да неће нападати нуклеарна постројења у Пакистану, односно Индији.
Датум непознат Википедија:Непознат датум — Одржана XXI генерална скупштина UNESCO-a.
Рођења
Јануар 4. јануар — Боби Иден, холандска порнографска глумица и модел 4. јануар — Александра Хименез, шпанска глумица 10. јануар — Сара Шахи, америчка глумица и модел 14. јануар — Андрија Жижић, хрватски кошаркаш 17. јануар — Зои Дешанел, америчка глумица и музичарка 18. јануар — Ненад Брновић, црногорски фудбалер 18. јануар — Џејсон Сигел, амерички глумац, комичар, сценариста, продуцент, музичар и писац 19. јануар — Џенсон Батон, енглески аутомобилиста, возач Формуле 1 19. јануар — Владо Илијевски, македонски кошаркаш 19. јануар — Арвидас Мацијаускас, литвански кошаркаш 22. јануар — Лиз Рајт, америчка музичарка 25. јануар — Чави Ернандез, шпански фудбалер и фудбалски тренер 27. јануар — Јиржи Велш, чешки кошаркаш 27. јануар — Ђорђе Пантић, српски фудбалски голман 27. јануар — Марат Сафин, руски тенисер
Фебруар 8. фебруар — Немања Цветковић, српски фудбалер 9. фебруар — Маргарита Левијева, руско-америчка глумица 9. фебруар — Ангелос Харистеас, грчки фудбалер 12. фебруар — Гучи Мејн, амерички хип хоп музичар 12. фебруар — Кристина Ричи, америчка глумица и продуценткиња 12. фебруар — Хуан Карлос Фереро, шпански тенисер 12. фебруар — Тијана Чуровић, српска глумица и ТВ водитељка 15. фебруар — Јелена Соколова, руска клизачица 19. фебруар — Мајк Милер, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер 20. фебруар — Артур Боруц, пољски фудбалски голман 20. фебруар — Душан Ђокић, српски фудбалер 21. фебруар — Тицијано Феро, италијански музичар и музички продуцент 25. фебруар — Антонио Беркс, амерички кошаркаш 28. фебруар — Тејшон Принс, амерички кошаркаш
Март 2. март — Ребел Вилсон, аустралијска глумица, комичарка, сценаристкиња, певачица и продуценткиња 3. март — Кетрин Вотерстон, америчка глумица 4. март — Бојана Стефановић, српска глумица 6. март — Шон Еванс, енглески глумац 6. март — Родриго Тадеи, бразилски фудбалер 7. март — Лора Припон, америчка глумица 9. март — Метју Греј Гублер, амерички глумац, редитељ, продуцент, сценариста, модел, сликар, илустратор и писац 12. март — Ермин Јазвин, босанскохерцеговачки кошаркаш 12. март — Иван Стевић, српски бициклиста 16. март — Фелипе Рејес, шпански кошаркаш 20. март — Робертас Јавтокас, литвански кошаркаш 20. март — Џамал Крофорд, амерички кошаркаш 21. март — Роналдињо, бразилски фудбалер 22. март — Никола Јановић, црногорски ватерполиста 28. март — Сесил Корбел, француска музичарка
Април 1. април — Ренди Ортон, амерички рвач и глумац 5. април — Марио Касун, хрватски кошаркаш 5. април — Јорис Матејсен, холандски фудбалер 7. април — Лубош Бартон, чешки кошаркаш 7. април — Драган Богавац, црногорски фудбалер 8. април — Давид Мареро, шпански тенисер 8. април — Кејти Сакоф, америчка глумица 10. април — Чарли Ханам, енглески глумац 13. април — Јана Кова, чешка порнографска глумица 15. април — Раул Лопез, шпански кошаркаш 15. април — Френк Шлек, луксембуршки бициклиста 17. април — Рамел Кари, амерички кошаркаш 19. април — Милош Влалукин, српски глумац 23. април — Тајо Круз, енглески музичар и музички продуцент 23. април — Иван Опачак, босанскохерцеговачки кошаркаш и кошаркашки тренер 25. април — Алехандро Валверде, шпански бициклиста 26. април — Џордана Брустер, амерички глумица и модел 26. април — Ченинг Тејтум, амерички глумац 28. април — Бредли Вигинс, британски бициклиста 28. април — Каролина Гочева, македонска певачица 29. април — Мохамед Хајдер, фудбалер Саудијске Арабије 30. април — Луис Скола, аргентински кошаркаш
Мај 1. мај — Заз, француска музичарка 2. мај — Ели Кемпер, америчка глумица и комичарка 4. мај — Соња Колачарић, српска глумица 6. мај — Димитрис Дијамантидис, грчки кошаркаш 10. мај — Кирил Лазаров, македонски рукометаш 17. мај — Стефан Робер, француски тенисер 18. мај — Реџи Еванс, амерички кошаркаш 18. мај — Микаел Љодра, француски тенисер 19. мај — Дру Фулер, амерички глумац 21. мај — Готје, аустралијски музичар 21. мај — Горан Ћакић, српски кошаркаш 30. мај — Стивен Џерард, енглески фудбалер и фудбалски тренер
Јун 3. јун — Амаури, бразилско-италијански фудбалер 3. јун — Лазарос Пападопулос, грчки кошаркаш 9. јун — Славко Гак, српски ватерполиста 12. јун — Филип Виденов, бугарски кошаркаш 13. јун — Хуан Карлос Наваро, шпански кошаркаш 13. јун — Сара Конор, немачка музичарка