Светолик Пашћан- Којанов (Петроварадин, 8. март 1892 — Београд, 16. јун 1971РТС: Времеплов за 8. март, Приступљено 24. 4. 2013.) био је српски музичар, композитор, професор и истраживач.
Биографија Рођен је у породици која је са материне стране имала неколико културних радника. Деда, Георгије Стефановић – Којанов, књижевник, био је један од оснивача Матице српске, његов брат Марко се бавио иконографијом, док му се кћи Софија Стефановић –Лучић, баш као и син Владан, баве песништвом. 1898. године, Пашћанова породица се пресељава у Загреб. У том граду је Светолик добио опште школско образовање, а током шест и по година похађа и Конзерваториј. Виолину учи код чувеног Вацлава Хумла , композиционе предмете код Цирила Јунека и ФрањеДугана , а дириговање код Лотке. 1909. оснива и диригује Хором српске омладине "Привредник", а од 1910. до 1914. и Хором српског средњошколског музичког удружења у Загребу. 1910. Пашћан је већ тесно повезан са националним омладинским покретом (Јукић, Цесарец и др.) и издаје "Библиотеку народног рада" , која је била револуционарно-пропагандног карактера. Ова делатност му доноси хапшење и осуђивање на две године робије у Лепоглави. Али и две године рада са хором робијаша – 56 красних гласова. По изласку га чека интернација у разним местима Мађарске.
У Новом Саду се настањује на Рибљој пијаци, код Јулке, супруге тада већ покојног Исе Бајића. Током свог боравка у Новом Саду, Пашћан сређује Бајићеву заоставштину, а 1917. се поново враћа у Загреб, где не желећи да моли бечки двор да му врати одузета грађанска права (без којих није могао добити одговарајуће запослење), отвара атеље за градњу гудачких инструмената, а посебну пажњу посвећује проблему виолине.
Диригентски рад Више од 40 година рада на овом подручју дало је као резултат дело "Историјски развој гудачких инструмената" у издању САНУ, те драгоцена открића у вези са конструкцијом виолина и саставом лака који су употребљавали стари италијански градитељи виолина. За време овог боравка у Загребу до 1922. године, диригује хоровима : Српског певачког друштва, Академског друштва „Балкан“, „Једнакост“, „Слога“, Хором жељезничара, хором „Мокрањац“, „Змај“, „Соколским хором“, а ради и као други диригент у "Лисинском".
Пресељава се опет у Нови Сад, где постаје диригент „Музичког Друштва“ до 1936. .
За име Светолика Пашћана је везан постанак : ЖМД (женског музичког друштва - које води од 1922. до рата, и које је постало првак Јужнословенског Певачког Савеза) мушког хора „Давор“ 1927. - 1930. Академски мушки хор (основан 1933. а 1937. однео прву награду на интернационалном такмичењу хорова у Будимпешти, те прву награду на такмичењу певачке жупе „Бајић"), учествује у оснивању Новосадске филхармоније и Новосадског гудачког квартета у периоду до 1940. године, када је био премештен за музичког референта у Министарство просвете у Београд.
Пашћан је био : диригент Опере СНП 1926. у Новом Саду, директор Музичке школе у Новом Саду , диригент новосадског СЗПД „Невен“ 1929. - 1930. Хора учитеља у Кули и Новом Саду 1936. - 1937. и први диригент Академског Певачког Друштва „Обилић" у Београду.од 1936. до 1941.
Опус Музичке композиције до 1941. године Тамна ноћ Откуд теби бела було Чик цуро пољубиме Јадри броде Чоловик сије жито Мало ја, мало ти Свадиле се бабе и девојке Циганско коло За оркестар Свечани марш 1936. Симфониски марш 1940. За хор и оркестар Иже херувими Свјат - за два мешовита хора и оркестар За велики оркестар Скерцо Музиколошка дела' Историјси развој гудачких инструмената - САНУ 1956. Хорско дириговање I књига Школа хорског певања
Одликовања Орден Светог Саве IV степена Орден Југословенске круне IV степена Орден Светог Саве V степена Орден белог лава V степена
Референце
Литература
Властимир Перичић, Музички ствараоци у Србији'', Београд, Просвета, 1969, 371
Категорија:Рођени 1892. Категорија:Умрли 1971. Категорија:Музичари из Новог Сада Категорија:Српски композитори Категорија:Носиоци Ордена Светог Саве Категорија:Носиоци Ордена Југословенске круне