Бора Барух (Београд, 19. новембар 1911 — Јајинци, код Београда, 4. јул 1942), сликар и правник и учесник Народноослободилачке борбе.

Биографија Рођен је у Београду 19. новембра 1911. године.Протић, Б. Миодраг (1970). Српско сликарство XX века, Том 1. - Библиотека Синтезе (на ((sr))). YU-Београд: Нолит, 264 странаhttp://www.makabijada.com/dopis/bora_baruh.htm Barbara Panić: BORA BARUH-Biografija Безбрижно детињство које је провео на дорћолској калдрми прекидају ратни дани 1914. године. Отац Илија затвара кројачку радњу и одлази са српском војском у рат, док мајка Булина са децом, Бором, Исидором и Јосифом, родитељима у бугарски град Видин. Дечаци су у Видину добили сестру Рашелу-Шелу и започели своје школовање у јеврејској основној школи. По завршетку Првог светског рата, 1918. године, враћају се у Београд, а на месту свог некадашњег дома налазе само велико згариште. Одлазак у Пожаревац био је привремени спас за породицу Барух где Бора 1921. године уписује први разред Државне реалне гимназије и открива своју љубав према сликарству. Ипак живот Барухових из дана у дан бива све тежи, рађају се још две девојчице, Симха-Соња и Берта-Бела. Како би прехранио породицу отац прихвата нови посао, што је значило и пресељење у Ниш. Борина жеља да учи сликарство не јењава и он највише времена проводи у свом импровизованом атељеу, а корисни и поуке које му даје професор сликања Прве нишке гимназије Моша Шоамовић.

Након положене велике матуре 1929. године Бора се вратио у готово потпуно заборављени родни Београд и уписао Правни факултет. Паралелно са студијама права, похађа сликарску школу Јована Бијелића (1932) и први пут јавно излаже радове 1933. године на Шестој јесењој изложби сликарских и вајарских радова београдских уметника. Године 1934. је дипломирао на Правном факултету, након завршених студија као млади адвокатски правник врло кратко је радио у струци, да би се у потпуности посветио ликовној уметности. Одлази у Париз (од 1935. до 1938. године) са стипендијом Јеврејске општине у Београду на студије сликарства. Тамо се осим уметности бави и револуционарним актвностима, постаје члан КПЈ и организатор Интернационалних бригадаB92 - Kultura - Vesti - Bora Baruh i Kun u Servantesu, Приступљено 5. 4. 2013. у Шпанском грађанском рату. Због тога је протеран из ФранцускеBogdanović, Radomir; Đorđe O. Piljević (1984). Beograd u ratu i revoluciji 1941-1945 (на ((sr))). YU-Београд: Istorijski arhiv Beograda. у Југославију, где је често хапшен и злостављан, а 1940. године спроведен је у логор у Билећи. Након капитулације Краљевине Југославије заробљен је и одведен у логор у Смедереву, одакле је побегао у Први шумадијски, а затим се прикључио Космајском партизанском одреду. У ослобођеном Ужицу бавио се пропагандним радом. На повратку из Санџака ухватили су га четници, код Ваљева, а потом га предали Немцима. Био је затворен у Бањичком логору, а касније стрељан у Јајинцима 4. јула 1942. године.

У свету сликарства најпрепознатљивији је био по пејзажима, мртвим природама и портретима. Излагао је у Паризу, Лондону, Хагу, Београду и Загребу, а његова уља постхумно су представљена љубитељима уметности широм Југославије и Европе. Бора Барух је за собом оставио око 200 слика и готово исто толико цртежа од којих је велики број ушао у антологијске прегледе уметности у Југославији. Стваралаштво Боре Баруха се може поделити у три хронолошке целине на период од 1932. до одласка Баруха у Париз, затим његове године у Паризу од 1935. до 1938. и на други београдски период током кога је провео извесно време по затворима да би се по избијању рата обрео међу партизанима и пошто је заробљен окончао је живот пред стрељачким стројем.RTS :: Izložba slika Bore Baruha, Приступљено 5. 4. 2013.

Указом Председништва АВНОЈ-а постхумно је 6. јула 1945. одликован Орденом заслуга за народ првог реда.

Сликарска група „Живот“ По повратку из Париза Бора Барух прилази групи „Живот“, коју између осталих чине Првослав Караматијевић, Ђорђе Андрејевић Кун, Мирко Кујачић, Радојица Живановић Ное, Данијел Озмо, Баја Бераковић и Винко Грдан, чији је циљ да окупи што већи број уметника на основама антифашистичког програма. Ретроспективна изложба Године 2002. у Народном музеју приређена је његова ретроспективна изложба. Галерија

Референце

Литература

Mirjana Belić Koročkin, Radivoje Davidović, Povest o braći Baruh, NIRO Dečje novine, VINC Beograd, 1988. Mirjana Belić Koročkin-Davidović, Radivoje Davidović, Bora Baruh, Interprint, Beograd, 2001.

Спољашње везе Barbara Panić: BORA BARUH-Biografija izložba “Baruh – Bora Baruh” Бора Барух, АУТОПОРТРЕТ, 1942. Izložba slika Bore Baruha Bora Baruh (1911—1942) Bora Baruh i Kun u Servantesu

Категорија:Рођени 1911. Категорија:Умрли 1942. Категорија:Српски Јевреји Категорија:Јевреји у Народноослободилачкој борби Категорија:Југословенски партизани Категорија:Југословенски сликари Категорија:Српски сликари Категорија:Уметници из Београда