Број потпредседникапо партијској припадностирепубликанаца21демократа18демократа-републиканаца6виговаца2федералиста1 На дужности Потпредседника Сједињених Држава је до сада било 50 људи, од Џона Адамса до Џеј-Ди Венса. На почетку је потпредседник постајао кандидат који би освојио друго место по броју гласова за председника од стране Електорског колеџа. Међутим, на изборима 1800. године, нерешен исход у Електорском колеџу између Томаса Џеферсона и Арона Бера, је довео до тога да председника бира Представнички дом. Како би се избегло да се оваква ситуација понови, Уставу Сједињених Држава је додат дванаести амандман, који је прописао систем који је и данас на снази, по коме електори одвојено гласају за потпредседника.

Потпредседник има неколико овлашћења и дужности које су експлицитно наведене у Уставу. Примарна функција потпредседника је да преузме дужност председника у случају да председник умре, да оставку или буде опозван са дужности. Девет особа је преузело дужност председника на овај начин: осморица након председникове смерти, а један (Џералд Форд) након што је председник дао оставку. Осим тога, потпредседник служи као председник Сената и може да одлучи да пресуди у нерешеним гласањима у Сенату. Потпредседници су користили ово овлашћење у различитим мерама током година. Бивши потпредседник Џон Нанс Гарнер, је 1960. за позицију потпредседника рекао да „није вредна ни кофе топле пишаћке“.

Пре доношења 25. амандмана, упражњено место потпредседника се није могло попунити све до следећих избора. Такве ситуације су биле уобичајене; шеснаест пута се догодило да место потпредседника остане празно пре него што је ратификован 25. амандман - као резултат седам смртних случајева, једне оставке (Џон К. Калхун, који је дао оставку како би ушао у Конгрес), и осам случајева у којима је потпредседник наследио председника. Овај амандман је омогућио да се упражњено место попуни особом коју је поставио председник, а одобрила оба дома Конгреса. Од доношења 25. амандмана, два празна места су попуњена на овај начин, Џералд Форд из Мичигена 1973, и Нелсон Рокфелер из Њујорка, 1974.

До сада су потпредседници бирани из 21 државе. Више од половине њих је дошло из само пет држава, Њујорк (11), Индијана (6), Масачусетс (4), Кентаки (3), и Тексас (3). Већина потпредседника је било у својим педесетим или шездесетим годинама, и имали су претходно политичко искуство у време преузимања дужности.

Списак потпредседника Партије

бр. Потпредседник Држава Трајање мандата Партија Мандат<small>(избори) Председник Напомене 1 75px|Џон Адамс Џон Адамс<small>(1735–1826) Масачусетс 21. април 1789. 4. март 1797. федералиста 1.<small>(1789) Вашингтон 2.<small>(1792) 2 75px|Томас Џеферсон Томас Џеферсон<small>(1743–1826) Вирџинија 4. март 1797. 4. март 1801. демократа-републиканац 3.<small>(1796) Адамс 3 75px|Арон Бер Арон Бер<small>(1756–1836) Њујорк 4. март 1801. 4. март 1805. демократа-републиканац 4.<small>(1800) Џеферсон 4 75px|Џорџ Клинтон Џорџ Клинтон<small>(1739–1812) Њујорк 4. март 1805. 20. април 1812.<small>(умро) демократа-републиканац 5.<small>(1804) 6.<small>(1808) Медисон 1 упражњено услед смрти 20. април 1812. 4. март 1813. 5 75px|Елбриџ Џери Елбриџ Џери<small>(1744–1814) Масачусетс 4. март 1813. 23. новембар 1814.<small>(умро) демократа-републиканац 7.<small>(1812) 2 упражњено услед смрти 23. новембар 1814. 4. март 1817. 6 75px|Данијел Томпкинс Данијел Д. Томпкинс<small>(1774–1825) Њујорк 4. март 1817. 4. март 1825. демократа-републиканац 8.<small>(1816) Монро 9.<small>(1820) 7 75px|Џон К. Калхун Џон К. Калхун<small>(1782–1850) Јужна Каролина 4. март 1825. 28. децембар 1832.<small>(дао оставку) демократа-републиканац 10.<small>(1824) Џ. К. Адамс Дао оставку. демократа 11.<small>(1828) Џексон 3 упражњено услед оставке 8 75px|Мартин ван Бјурен Мартин ван Бјурен<small>(1782–1862) Њујорк 4. март 1833. 4. март 1837. демократа 12.<small>(1832) 9 75px|Ричард Ментор Џонсон Ричард Ментор Џонсон<small>(1780–1850) Кентаки 4. март 1837. 4. март 1841. демократа 13.<small>(1836) ван Бјурен 10 75px|Џон Тајлер Џон Тајлер<small>(1790–1862) Вирџинија 4. март 1841. 4. април 1841.<small>(преузео дужност председника) виговац 14.<small>(1840) В. Х. Харисон Преузео дужност председника услед смрти или оставке Председника. 4 упражњено услед преузимања дужности 4. април 1841. 4. март 1845. Тајлер 11 75px|Џорџ М. Далас Џорџ. М. Далас<small>(1792–1864) Пенсилванија 4. март 1845. 4. март 1849. демократа 15.<small>(1844) Полк 12 75px|Милард Филмор Милард Филмор<small>(1800–1874) Њујорк 4. март 1849. 9. јул 1850.<small>(преузео дужност председника) виговац 16.<small>(1848) Тејлор Преузео дужност председника услед смрти или оставке Председника. 5 упражњено услед преузимања дужности 9. јул 1850. 4. март 1853. Филмор 13 75px|Вилијам Р. Кинг Вилијам Р. Кинг<small>(1786–1853) Алабама 4. март 1853. 18. април 1853.<small>(умро) демократа 17.<small>(1852) Пирс 6 упражњено услед смрти 18. април 1853. 4. март 1857. 14 75px|Џон К. Брекинриџ Џон К. Брекинриџ<small>(1821–1875) Кентаки 4. март 1857. 4. март 1861. демократа 18.<small>(1856) Бјукенан 15 75px|Ханибал Хамлин Ханибал Хамлин<small>(1809–1891) Мејн 4. март 1861. 4. март 1865. републиканац 19.<small>(1860) Линколн 16 75px|Ендру Џонсон Ендру Џонсон<small>(1808–1875) Тенеси 4. март 1865. 15. април 1865.<small>(преузео дужност председника) демократа 20.<small>(1864) 7 упражњено услед преузимања дужности 15. април 1865. 4. март 1869. Е. Џонсон 17 75px|Скајлер Колфакс Скајлер Колфакс<small>(1823–1885) Индијана 4. март 1869. 4. март 1873. републиканац 21.<small>(1868) Грант 18 75px|Хенри Вилсон Хенри Вилсон<small>(1812–1875) Масачусетс 4. март 1873. 22. новембар 1875.<small>(умро) републиканац 22.<small>(1872) 8 упражњено услед смрти 22. новембар 1875. 4. март 1877. 19 75px|Вилијам А. Вилер Вилијам А. Вилер<small>(1819–1887) Њујорк 4. март 1877. 4. март 1881. републиканац 23.<small>(1876) Хејз 20 75px|Честер А. Артур Честер А. Артур<small>(1829–1886) Њујорк 4. март 1881. 19. септембар 1881.<small>(преузео дужност) републиканац 24.<small>(1880) Гарфилд 9 упражњено услед преузимања дужности 19. септембар 1881. 4. март 1885. Артур 21 75px|Томас Хендрикс Томас Е. Хендрикс<small>(1819–1885) Индијана 4. март 1885. 25. новембар 1885.<small>(умро) демократа 25.<small>(1884) Кливленд 10 упражњено услед смрти 25. новембар 1885. 4. март 1889. 22 75px|Ливи Мортон Ливи П. Мортон<small>(1824–1920) Њујорк 4. март 1889. 4. март 1893. републиканац 26.<small>(1888) Б. Херисон 23 75px|Адлеј Ј. Стивенсон Адлеј Стивенсон I<small>(1835–1914) Илиноис 4. март 1893. 4. март 1897. демократа 27.<small>(1892) Кливленд 24 75px|Гарет Хобарт Гарет Хобарт<small>(1844–1899) Џу Џерзи 4. март 1897. 21. новембар 1899<small>(умро) републиканац 28.<small>(1896) Макинли 11 упражњено услед смрти 21. новембар 1899. 4. март 1901. 25 75px|Теодор Рузвелт Теодор Рузвелт<small>(1858–1919) Њујорк 4. март 1901. 14. септембар 1901.<small>(преузео дужност председника) републиканац 29.<small>(1900) 12 упражњено услед преузимања дужности 14. септембар 1901. 4. март 1905. Т. Рузвелт 26 75px|Чарлс В. Фербанкс Чарлс В. Фербанкс<small>(1852–1918) Индијана 4. март 1905. 4. март 1909. републиканац 30.<small>(1904) 27 75px|Џејмс С. Шерман Џејмс С. Шерман<small>(1855–1912) Њујорк 4. март 1909. 30. окробар, 1912.<small>(умро) републиканац 31.<small>(1908) Тафт 13 упражњено услед смрти 30. октобар 1912. 4. март 1913. 28 75px|Томас Р. Маршал Томас Р. Маршал<small>(1854–1925) Индијана 4. март 1913. 4. март 1921. демократа 32.<small>(1912) Вилсон 33.<small>(1916) 29 75px|Калвин Кулиџ Калвин Кулиџ<small>(1872–1933) Масачусетс 4. март 1921. 2. август 1923.<small>(преузео дужност председника) републиканац 34.<small>(1920) Хардинг 14 упражњено услед преузимања дужности 2. август 1923. 4. март 1925. Кулиџ 30 75px|Чарлс Г. Доз Чарлс Г. Доз<small>(1865–1951) Илиноис 4. март 1925. 4. март 1929. републиканац 35.<small>(1924) 31 75px|Чарлс Кертис Чарлс Кертис<small>(1860–1936) Канзас 4. март 1929. 4. март 1933. републиканац 36.<small>(1928) Хувер 32 75px|Џон Нанс Гарнер Џон Нанс Гарнер<small>(1868–1967) Тексас 4. март 1933. 20. јануар 1941. демократа 37.<small>(1932) Ф. Д. Рузвелт 38.<small>(1936) 33 75px|Хенри Е. Волас Хенри Е. Волас<small>(1888–1965) Ајова 20. јануар 1941. 20. јануар 1945. демократа 39.<small>(1940) 34 75px|Хари С. Труман Хари С. Труман<small>(1884–1972) Мисури 20. јануар 1945. 12. април 1945.<small>(преузео дужност председника) демократа 40.<small>(1944) 15 упражњено услед преузимања дужности 12. април 1945 20. јануар 1949. Труман 35 75px|Олбен Баркли Олбен Баркли<small>(1877–1956) Кентаки 20. јануар 1949. 20. јануар 1953. демократа 41.<small>(1948) 36 Ричард Никсон|98x98п Ричард Никсон<small>(1913–1994) Калифорнија 20. јануар 1953. 20. јануар 1961. републиканац 42.<small>(1952) Ајзенхауер 43.<small>(1956) 37 75px|Линдон Б. Џонсон Линдон Б. Џонсон<small>(1908–1973) Тексас 20. јануар 1961. 22. новембар 1963.<small>(преузео дужност председника) демократа 44.<small>(1960) Кенеди 16 упражњено услед преузимања дужности 22. новембар 1963. 20. јануар 1965. Л. Б. Џонсон 38 75px|Хјуберт Хамфри Хјуберт Хамфри<small>(1911–1978) Минесота 20. јануар 1965. 20. јануар 1969. демократа 45.<small>(1964) 39 75px|Спиро Егњу Спиро Егњу<small>(1918–1996) Мериленд 20. јануар 1969. 10. октобар 1973.<small>(дао оставку) републиканац 46.<small>(1968) Никсон 47.<small>(1972) 17 упражњено услед оставке 10. октобар 1973. 6. децембар 1973. 40 75px|Џералд Форд Џералд Форд<small>(1913–2006) Мичиген 6. децембар 1973. 9. август 1974.<small>(преузео дужност председника) републиканац Позиција потпредседника је попуњена по одредбама 25. амандмана. 18 упражњено услед преузимања дужности 9. август 1974. 19. децембар 1974. Форд 41 75px|Нелсон Рокфелер Нелсон Рокфелер<small>(1908–1979) Њујорк 19. децембар 1974. 20. јануар 1977. републиканац 42 75px|Волтер Мондејл Волтер Мондејл<small>(1928–2021) Минесота 20. јануар 1977. 20. јануар 1981. демократа 48.<small>(1976) Картер 43 75px|Џорџ Херберт Вокер Буш Џорџ Х. В. Буш<small>(1924–2018) Тексас 20. јануар 1981. 20. јануар 1989. републиканац 49.<small>(1980) Реган 50.<small>(1984) 44 75px|Ден Квејл Ден Квејл<small>(1947– ) Индијана 20. јануар 1989. 20. јануар 1993. републиканац 51.<small>(1988) Џ. Х. В. Буш 45 75px|Ал Гор Ал Гор<small>(1948– ) Тенеси 20. јануар 1993. 20. јануар 2001. демократа 52.<small>(1992) Клинтон 53.<small>(1996) 46 75px|„Дик“ Чејни Дик Чејни<small>(1941–2025) Вајоминг 20. јануар 2001. 20. јануар 2009. републиканац 54.<small>(2000) Џ. В. Буш 55.<small>(2004) 47 75px|Џо Бајден Џо Бајден<small>(1942– ) Делавер 20. јануар 2009. 20. јануар 2017. демократа 56.<small>(2008) Обама 57.<small>(2012) 48безоквира|94x94п Мајк Пенс<small>(1959– ) Индијана 20. јануар 2017. 20. јануар 2021. републиканац 58.<small>(2016) Трамп 49 96x96piksel|Камала Харис Камала Харис<small>(1964– ) Калифорнија 20. јануар 2021. 20. јануар 2025. демократа 59.<small>(2020) Бајден - 50безоквира|87x87п Џеј-Ди Венс<small>(1984– ) Охајо 20. јануар 2025.Тренутно републиканац 60.<small>(2024) Трамп -

Потпредседници који су постали председници 15 потпредседника је доспело и на функцију председника Сједињених Држава. Џон Адамс, изабран за председника 1796. Томас Џеферсон, изабран за председника 1800. Мартин ван Бјурен, изабран за председника 1836. Џон Тајлер, постао председник кад је Вилијам Хенри Харисон умро за време трајања мандата. Милард Филмор, постао председник кад је Закари Тејлор умро за време трајања мандата. Ендру Џонсон, постао председник када је Абрахам Линколн убијен за време трајања мандата. Честер А. Артур, постао председник кад је Џејмс А. Гарфилд убијен за време трајања мандата. Теодор Рузвелт, постао председник кад је Вилијам Макинли убијен за време трајања мандата. Калвин Кулиџ, постао председник кад је Ворен Г. Хардинг умро за време трајања мандата. Хари С. Труман, постао председник кад је Франклин Д. Рузвелт умро за време трајања мандата.