Константин Алексејевич Васиљев (; Мајкоп, Краснодарска Покрајина, 3. септембар 1942 — Васиљево, Зеленодољск, Татарска АССР, 29. октобар 1976) је био руски сликар познат по својим сликама инспирисаним мотивима руских бајки, словенске религије и германске митологије.

Биографија Рођен је у Мајкопу за време окупације од стране Трећег рајха. После рата, са породицом се 1949. године сели у село Васиљево код Казања. Од 1957. до 1961. похађа Казањску ликовну школу. Током средње школе ради као учитељ цртања и сликања и као графички дизајнер. Уметничко наслеђе Васиљева је опсежно: цртежи, слике, графике, скице за иконопис цркве у Омску.

Учесник је републичке изложбе „Уметници сатиричари Казања“ (), одржаној у Москви 1963. године, као и изложби у Зеленодољску и Казању од 1968. до 1976. године.Биография Константина Васильева, Приступљено 9. 4. 2013.

Према званичној верзији Константин Васиљев је погинуо 29. октобра 1976. године када га је на железничком прелазу ударио воз. Породица и пријатељи нису прихватили ово објашњење због многих неразјашњених околности у вези ове трагедије. Константин Васиљев је сахрањен у Васиљеву, у брезовој шуми коју је много волеоАнатолий Доронин «Руси волшебная палитра», Приступљено 9. 4. 2013..

Током осамдесетих година XX века одржан је читав низ изложби слика К. Васиљева у многим градовима Русије, али и у Бугарској, Југославији и Шпанији. Током 1996. године у част обележавања 20 година од смрти сликара отворени су Меморијални музеј у Васиљеву, галерија слика у Казању, а 1998. године и Музеј Константина Васиљева () у Москви. Постхумно је награђен наградом Татарстана за циклус слика о Другом светском рату 1998. године.

По сликару је названа мала планета 3930 Васиљев, коју је 1982. године открила совјетски астроном Људмила Журављова.

Стил У раној фази био је под утицајем сликара као што су Пабло Пикасо, Хенри Мур и Салвадор Дали, али касније, крајем шездесетих, превазилази апстракцију и надреализам, враћајући се реализму и формирајући особени васиљевски стил. Често се изражавао кроз слике пејзажа, посвећујући велику пажњу детаљима.„Константин Васиљев и легендарни јунаци руских билина“, А. Маринковић-Обровски, Приступљено 9. 4. 2013. Васиљев налази инспирацију у народном предању: руским бајкама и легендама, ирским и скандинавским сагама и едама. Осим митолошким темема Васиљев се бави и темом руских хероја Другог светског рата.

Радови „Световид“ „Один“ „Валкира над погинулим војником“ „Достојевски, Фјодор Михајлович“ „Маршал Жуков“ (1974) „Човек са соколом“ (1976) „Русалка“ „Шумска готика“ „Аљоша Попович и лепа девица“ „Кнез Игор“

Референце

Литература

Спољашње везе Варварская галерея / Васильев Константин Алексеевич (1942—1976) https://web.archive.org/web/20190405202946/http://www.goldenmuseum.com/ http://bibliotekar.ru/Kvasiliev/index.htm http://www.trinitas.ru/rus/doc/0232/004a/02321061.htm http://www.rus-sky.com/vasilyev/

Категорија:Рођени 1942. Категорија:Умрли 1976. Категорија:Руски сликари