Мишел Ингрид Вилијамс (; Калиспел, 9. септембар 1980) америчка је филмска, телевизијска и позоришна глумица. Посебно је позната по свом раду у мањим независним продукцијама са мрачним или трагичним тематикама. Добитник је неколико признања, укључујући Златни глобус, а била је номинована за четири Оскара и једну Тони награду.
Рођена као ћерка политичара и трговца Лерија Р. Вилијамса, Мишел је одрасла у Калиспелу, Монтана и Сан Дијегу у Калифорнији. Каријеру је започела у младости, наступима на телевизијским гостовањима, а филмски деби имала је у породичном филму Lassie из 1994. године. Са 15 година се осамосталила од родитеља, а убрзо је стекла и јавно признање за главну улогу у телевизијској драмској драмској серији Досонов свет (1998—2003). Након тога уследили су филмови ниског профила, пре њене пробојне улоге у романтичној драми Планина Броукбек () из 2005. године, у којој је њено тумачење супруге геј мушкарца довело до прве номинације за Оскара.
Вилијамсова је стекла широку популарност својом улогом емоционално проблематичне жене која се суочава са губитком или усамљеношћу у драмама Венди и Луси из 2008, Тужна веза из 2010. и Манчестер на мору () из 2016. године. За портрет Мерилин Монро у филму Моја недеља са Мерилин () (2011) освојила је награду Златни глобус за најбољу глумицу. Потом су дошле улоге којима је остварила највише зараде долазила, а међу њима су трилер Затворено острво (, 2010), научнофантастични филм Оз, велики и моћни (2013), мјузикл Величанствени шоумен (2017) и суперхеројским филмом Веном (2018). Мишел Вилијамс је на Бродвеју глумила у поновним извођењима мјузикла Кабаре (Cabaret) 2014. године и драме Blackbird 2016. године. За тумачење сексуално злостављане жене у потоњој представи, номинована је за награду Тони за најбољу глумицу у представи. Вилијамсова се вратила на телевизију 2019. године како би тумачила Гвен Вердон у биографској минисерији Fosse/Verdon, а за коју је номинована за награду Прајмтајм Еми за истакнуту главну глумицу.
Упркос великој медијској пажњи, Мишел Вилијамс је опрезна када је реч о њеном приватном животу. Има ћерку из везе са покојним глумцем Хитом Леџером и живи одвојено од свог супруга, музичара Фила Елверма, са којим се венчала 2018. године.
Биографија 1980—1995: Детињство и младост thumb|Град Калиспел у Монтани, где је Мишел Вилијамс рођена|alt=A bird's eye view of the city of Kalispell, Montana Мишел Ингрид Вилијамс је рођена 9. септембра 1980. године у Калиспелу у Монтани, као ћерка Карле, домаћице, и Лерија Р. Вилијамса, политичара и трговца робом. Норвешког је порекла, а њен отац два пута се неуспешно кандидовао за Сенат Сједињених Држава као представник Републиканске партије. Мишел је у Калиспелу живела са још три полубраће и са млађом сестром Пејџ. Иако је своју породицу описивала као „не толико међусобно повезану”, она је била доста блиска са оцем, који ју је научио да пеца и да лови, и васпитао је да буде страствени читалац, те је Вилијамсова касније препричавала своје успомене и сећања на одрастање у пространим крајолицима Монтане. Када је имала девет година, породица се преселила у Сан Дијего у Калифорнији. Поводом тог искуства, рекла је да је „вероватно била мање срећна зато што је била у предтинејџерским годинама, које су углавном увек непријатне где год да одете”. У том периоду је углавном била повучена, држала се себе и била пуна самопоуздања.
Вилијамсова се заинтересовала за глуму у раном добу, када је видела локални позоришни мјузикл The Adventures of Tom Sawyer. Наступила је у аматерској продукцији мјузикла Annie, а родитељи би је возили из Сан Дијега у Лос Анђелес на аудицију за представе. Њено прво појављивање на екрану било је као Бриџит Бауерс, млада жена која заводи Хобија, сина Мича Бјукенона, у епизоди из 1993. године у телевизијској серији Чувари плаже (). Следеће године дебитовала је у породичном филму Леси, у коме се говори о вези младог дечака (глумио га је Том Гјури) и пса по имену Леси. Вилијамсова је у филму играла Ејприл Портер, девојчицу која је заљубљена у Гјуријевог лика, а захваљујући тој улози Стевен Гајдос из Варајетија (Variety) приметио је Вилијамсову. Мишел је затим тумачила гостујуће улоге у телевизијским ситкомима Корак по корак () и Home Improvement, а појавила се на кратко и у научнофантастичном филму из 1995. године под називом Species, где је тумачила Сил, лика кога је у одраслој доби глумила Наташа Хенстриџ.
До 1995. године, Вилијамсова је завршила девети разред у хришћанској школи Санта Фе у Сан Дијегу, у коју није волела да иде јер се није добро слагала са осталим ученицима. Да би се усредсредила на своје глумачке активности, напустила је школу и започела школовање код куће. Са 15 година, уз одобрење родитеља, Вилијамсова се одвојила од њих, како би могла боље да настави глумачку каријеру и избегне потенцијалне проблеме са законом о раду деце. Да би се придржавала смерница о самосталности, средњошколско образовање је завршила у девет месеци ванредно. Касније је зажалила што није стекла одговарајуће образовање.
1996–2000: Досонов свет и прелаз на одрасле улоге Након њеног осамостаљивања, Вилијамсова се преселила у Бербанк у Лос Анђелесу. Описујући своје почетно искуство у граду, она је навела да „постоје неки заиста одвратни људи на свету, а срела сам неке од њих”. Да би се издржавала, почела је да глуми у нискобуџетним филмовима и рекламама. Имала је мању улогу у телевизијским филмовима My Son is Innocent (1996) и Killing Mr. Griffin (1997), као и у драми A Thousand Acres (1997), где је глумила са Мишел Фајфер и Џесиком Ланг. Касније је Вилијамсова свој рани рад описала као „срамотан”, рекавши да је преузела ове улоге да би се издржавала јер „није имала никаквог укуса [нити] идеала”. Године 1997, незадовољна улогама које су јој понуђене, Вилијамсова је сарађивала са још две глумице како би написала сценарио под називом Blink, који говори о проституткама које живе у борделу у Невади, а који, упркос томе што је продат компанији за продукцију, никада није екранизован. Пошто је уз свог оца научила доста када је реч о трговини, седамнаестогодишња Мишел Вилијамс такмичила се у Шампионату Робинс, такмичењу у трговању терминским уговорима; са приносом од 1000%, постала је прва жена која је освојила титулу и трећа на листи победника свих времена (отац јој је био на првом месту).
мини|десно|Вилијамсова је глумила у серији Досонов свет (1998–2003) у Вилмингтону у Северној Каролини, где је такође живела током тог периода.|alt=A photograph of Cape Fear Memorial Bridge in Wilmington, North Carolina Године 1998. године Вилијамсова је почела да глуми у телевизијској тинејџерској драмској серији Досонов свет, коју су креирали Кевин Вилијамсон и глумци Џејмс Ван Дер Бик, Кејти Холмс и Џошуа Џексон. Серија је имала шест сезона и емитована је од јануара 1998. до маја 2003. године и приказивала је Вилијамсову као Џен Линдли, рано сазрелу и промискуитетну тинејџерку из Њујорка која се преселила у измишљени град Кејпсајд. Серија је снимана у малом граду Вилмингтону у Северној Каролини, где се Вилијамсова преселила и тамо боравила наредних шест година. У рецензији прве сезоне за Њујорк тајмс, Керин Џејмс назвао ју је сапуницом која је је своје недостатке „надокнадила интелигенцијом и оштрим писањем”, али је сматрао да је Вилијамсова „преозбиљна да би се уклопила у екипу уистински неозбиљних глумаца”. Реј Ричмонд из Варајетија означио је то „заразном драмом великог срца“ и сматрао је да су сва четири главна јунака допадљиви. Серија је била доста гледана и подигла популарност Вилијамсовој. Њено прво филмско издање од почетка серије Досонов свет било је Halloween H20: 20 Years Later (1998), филм са Џејмијем Лијем Кертисом у главној улози. У седмом филму серијала о Ноћи вештица, Вилијамсова је тумачила једну од неколико тинејџерки које је трауматизовао убица. Филм је зарадио 55 милиона долара у земљи, док је за снимање потрошено свега 17 милиона долара.
Вилијамсова је Досонов свет описала као „најбољу глумачку школу“, али је такође признала да није у потпуности уложила себе у то, пошто је њен укус „био у супротности са оним што радим сваки дан“. Снимала је серију током девет месеци сваке године, а преостало време је играла нетипске улоге у независним филмовима, сматрајући да јој више одговарају. Рекла је да јој је финансијска стабилност сталног посла омогућила да глуми у таквим филмовима. Вилијамсова је своју прву такву улогу пронашла у комедији Dick (1999), пародији на скандал Вотергејт, у којем су она и Кирстен Дунст играли тинејџере опседнуте Ричардом Никсоном. Хвалећи политичку сатиру филма, Лиса Шварцбаум из компаније Ентертејнмент Викли похвалила је обе глумице за играње њихових улога са „ексцентричним одушевљењем”. Филм Dick није успео да поврати инвестицију од 13 милиона долара, а исте године Вилијамсова је одиграла мању улогу у But I'm a Cheerleader, сатиричној комедији о терапији лечења хомосексуалности.
Желећи да игра изазовне улоге у пројектима оријентисаним према одраслима, Вилијамсова је провела лето 1999. године глумећи у бродвејској драми по имену Killer Joe. Драму је написала Трејси Летс, и она представља мрачну комедију о нефункционалној породици која убија свог матријарха због новца од осигурања; Вилијамсова је тумачила најмлађу ћерку породице. Продукција је садржавала језиво насиље и тражила је од Вилијамсове да се у филму појави нага. Њени конзервативни родитељи нису били задовољни тиме, али Вилијамсова је изјавила да је сматрала да је представа била „катарзична и ослобађајућа”. Следећа њена улога била је у HBO-овом телевизијском филму Кад би ови зидови могли да говоре 2 (2000), драми о три лезбијска пара у различитим временским периодима. Вилијамсова је пристала на снимање након што је била уверена да сцена секса између Клои Севињи и ње је важна за причу и да није само још једна од узбудљивих сцена у филму. У својој осредњој рецензији, Кен Такер је критиковао Вилијамсову због пренаглашене похоте њеног лика. Након што су је питали о њеним улогама у којима је било сцена секса, Вилијамсова је рекла: „Не мислим да је било која од њих секси, згодна девојка. Они су тек у раној доби дефинисане чињеницом да су их други тако видели.” Након тога се трудила да игра улоге које нису биле сексуализоване.
2001–2005: Независни филмови и Планина Броукбек У британском филму Me Without You из 2001. године, који говори о опсесивном женском пријатељству, глумила је Вилијамсова заједно са Аном Фрајл. Вилијамсова је играла Холи, несигурног библиофила, улогу која је била веома блиска њеној личности. Писац-режисер Сандра Голдбахер у почетку није била вољна да Американка глуми у британском филму, али је потом била импресионирана самодопадљивим хумором и „европском мирноћом” Вилијамсове. Роџер Иберт похвалио је британски нагласак Вилијамсове и коментарисао да је она „симпатична и паметна у исто време”. Вилијамсова се следеће године вратила на позорницу у фарси Мајка Лија Smelling a Rat. Њена улога ветропирне тинејџерке која истражује своју сексуалност, довео је до тога да Карл Левет из часописа Бекстејџ (Backstage) изјави да је Мишел Вилијамс „првокласна креативна комичарка”. Вилијамсова је играла споредну улогу Prozac Nation Кристине Ричи, драми о депресији заснованој на мемоару Елизабет Вурцел.