Луча микрокозма је поема Петра II Петровића Његоша настала у пролеће 1845, која припада епохи романтизма. Прво издање је објављено у Београду исте године.Петар II Петровић Његош, „Луча микрокозма", Српска земља Црна Гора, електронско издање, по благослову митрополита Амфилохија, приступ 8.11.2013

У овом филозофско-религијском спеву душа, вођена „искром божанственом”, трага за узроцима човековог пада са неба и лепотом божанства. Песник описује космичке и рајске пределе као и Сатанину побуну против Богa која је довела до изгнанства човека на Земљу.

Настанак Луча микрокозма је написана за врло кратко време 1845. Његош је 6. јула 1845. писмом обавестио Симу Милутиновића Сарајлију да му шаље „мало дјелце Лучу микрокозма мном састављену четири прве неђеље часнога и великога постa“.Петар II Петровић Његош, „Луча микрокозма", Рад, Београд 1990. Матија Бећковић скреће пажњу да Луча није случајно писана у време поста јер „и што је пост одрицање, а причешће завет и спремност на жртву и поистовећење с Христом, и што се и пост и Луча завршавају васкрсењем."Матија Бећковић, „Свети Петар II Петровић Његош Пустињак цетињски", Печат, мај, 2013. Милорад Медаковић, Његошев биограф и секретар, напомиње, у својој књизи o Његошу, да „дјело Луча микрокозма бјеше владици најмилије“.

Ранија дела Лучи микрокозма је претходио низ Његошевих песама изразите духовне преокупације: Црногорац к свемогућему Богу и Заробљен Црногорац од виле 1834, „Ода сунцу, спјевата ноћу без мјесеца“ 1836, „Филозоф, астроном и поета“ и „Мисао“ 1844. Ипак, мисли и апстрактне слике, које су ницале у Његошевом духу у вишегодишњем трагању за бићем као крајњим узроком ствари, добиле су пун уметнички израз тек у Лучи.Миодраг Поповић, Историја српске књижевности - Романтизам I, Нолит, Београд 1968.

Каснија дела Луча је хронолошки прво од три Његошева најпознатија дела. После ње написан је Горски вијенац (1846, објављен 1847),Петар II Петровић Његош, „Горски вијенац“, Српска земља Црна Гора, електронско издање, по благослову митрополита Амфилохија, приступ 9.11.2013 a потом Лажни цар Шћепан Мали (1847, објављен 1851).Петар II Петровић Његош, „Лажни цар Шћепан Мали“, Српска земља Црна Гора, електронско издање, по благослову митрополита Амфилохија, приступ 9.11.2013

У предговору Лучи микрокозма Миодраг Павловић разматра теме и међусобне односе три Његошева велика спева:

Сажетак Луча се састоји од уводне посвете Сими Милутиновићу Сарајлији и 6 певања.

Посвета Посвета представља својеврсни пролог спева и садржи неке од најбитнијих песникових идеја. Перо Слијепчевић у есеју Одраз живота у Лучи Микрокозма наводи да:Петар II Петровић Његош, Луча микрокозма , Свет Књиге, Београд 2013.

Певања (Пјесне) thumb|170px|Анђео води песника, илустрација Боривоја Грбића, 2013.

У првом певању Његош позива искру божанствену да му открије разлог духовног пада човека и однесе га у небеска поља. У другом певању песникова душа вођена анђелом путује космосом, после чега улази у рајски врт и ту посматра рајске лепоте. Потом је анђео води до извора, чија вода души открива узрок пада из раја. Остатак спева је претежно посвећен догађајима, који описују „страшну судбу твога [човекова] паденија”.

У трећем певању Бог и арханђели воде разговор o бесконачности простора. У истом певању Бог саопштава да Сатана намерава да се побуни, a Сатана убеђује Адамa да пређе на његову страну. У четвртом певању, архангели Михаило и Гаврило долазе код Сатане и позивају га на покајање. Његош даје прилику Сатани да изнесе своје виђење и разлоге за побуну против Бога. Одговор архангела Гаврила Сатани бива прекинут криковима Сатаниних присталица и архангели Михаило и Гаврило напуштају скуп.

Пето певање приказује бој између Сатаниних и божијих присталица. Адам у почетку учествује на страни Сатане, али се онда покаје и „призна име свемогућег”. Сатана бива побеђен и, заједно са својом војском, отеран у пакао. У шестом певању приказана је судбина Адамова, односно човекова. Човек бива изгнан на Земљу, близу пакла, стављен у окове блатне тјелесине, чиме губи статус чистог духа. Сам крај спева одише светлошћу и надом: Његош уздиже обожавање сунца и светлости као највиши облик прехришћанске религије, а потом говори о доласку и васкрсењу Христа.

Лица Песникова душа Искра Анђео Бог Адам Сатана Архангел Михаил Архангел Гаврило

Тумачење Као и свако поетско дело, и Луча микрокозма је мање филозофско сазнање о бићу света, а више израз самог песниковог бића и његових интелектуалних преокупација. Многи ставови Његошевог естетичко-филозофског система развијени су баш у овом делу: учење о преегзистенцији, панестетизам, немоћ пред обухватом бесконачности, поистовећење естетичког и божанског. Међутим, у уметничком смислу, за спев све ово није битно. Луча није зборник Његошевих естетичких спекулација, већ израз његовог унутрашњег света, а преко њега и израз стварности у којој је тај свет настао.

Иако на изглед класицистички спев, Луча је у суштини романтичарско, изразито субјективно дело, у које песник преноси властите емоционалне и животне драме.

Наслов дела Реч микрокосмос долази из грчког језика и значи „мали свет“. У Његошевом спеву човек представља свет у малом, тако да реч микрокосмос означава човека. Кроз спев човек се приказује као сукоб и јединство два принципа: духа и материје, добра и зла, светлости и таме. Ови принципи у спеву имају и макроскопско значење. Реч луча, када је употребљена у вези са човеком-микрокозмом означава духовни принцип у човеку. Луча, односно духовно, човека води, уздиже, осветљава, буди.

Теме дела Аница Савић-Ребац у својим делима o Његошу разликује три основне замисли Луче микрокозме:Драган Јовановић, С оне стране искре, НИН, 2625, 19.04.2001 Пад божанске душе у материју, „светлосна филозофија“ и „слика космичке борбе“. Све три замисли блиске су и сродне, саме по себи, и јављају се, по правилу заједно.

Значајне су везе Луче микрокозме са српском историјом и јуначком традицијом. У делу, отпадницима од Српства Бог додељује казну какву и Сатани и његовим следбеницима.

Религија дела У свом делу Религија Његошева владика Николај Велимировић анализира Његошев религиозни склоп. Свети владика Николај Охридски и Жички нарочито се бави Лучом микрокозма у поглављу „Изгубљени Рај” и наводиНиколај Велимировић, „Религија Његошева, поглавље Изгубљени Рај“ , Светосавље, Интернет издање, 2006:

Православни теолог Атанасије Јевтић у студији "Његош и патристика" анализира Христолошкa места Луче и закључује да Његош није ни могао другачије да заврши дело већ онако како је то урадио тј. појавом Христа.Атанасије Јевтић, "Његош и патристика" , „Његош наш савременик“ Симпозијски зборник, Никшић 2001.

Стихови Луче микрокозме на икони На нивоу Митрополије црногорско-приморске Српске православне цркве, 19. мај установљен је као датум празновања Његоша као светитеља. На својој првој икони, која је 19. маја 2013. унета у Цетињски манастир, Његош је представљен у архијерејским одеждама. У десној руци он држи ловћенску цркву Светог Петра Цетињског, а у левој свитак са стиховима из „Луче микрокозма“. Стихови на првој икони Његоша посвећени су васкрснућу Христа, а налазе се на самом крају Луче:Светигора прес, Литургијско уношење иконе Светог Митрополита Петра Другог, Тајновидца ловћенског , Цетиње, 19. мај 2013. ''

Види још Петар II Петровић Његош Горски вијенац Лажни цар Шћепан Мали

Референце

Спољашње везе „Луча микрокозма“ (1. deo), Гусларско извођење Ђока Копривице. „Луча микрокозма“ (2. deo), Гусларско извођење Ђока Копривице. „Луча микрокозма“

Категорија:Поеме Категорија:Романтизам Категорија:Српска поезија Категорија:Српска књижевност у Црној Гори Категорија:Књиге 1845. Категорија:Црна Гора у 1845.