мини|250x250п|Манастир Манасија, пример споменика културе од изузетног значаја Споменик културе је непокретно културно добро које сведочи о људској историји, развоју и култури одређеног подручја или епохе, и за чије очување постоји утврђен јавни интерес. У правном систему Републике Србије, споменик културе је једна од четири врсте непокретних културних добара, поред просторно културно-историјских целина, археолошких налазишта и знаменитих места.

Дефиниција и правни оквир у Србији Према Закону о културним добрима Републике Србије, споменик културе је дефинисан као: "грађевинско-архитектонски објекат од посебног културног или историјског значаја, као и његова грађевинска парцела; споменик подигнут лицима или догађајима од историјског или културног значаја; архитектонски објекат народног градитељства; објекат, као и дело ликовне и примењене уметности које је трајно везано за објекат или простор (нпр. фреске, мозаици, камена пластика, витражи)".

Споменик културе је, дакле, сведочанство прошлих времена и својим изгледом, структуром и садржајем пружа податке о времену свог настанка, начину живота, уметничким стремљењима и историјским околностима. Да би неки објекат или целина добио статус споменика културе, морају се утврдити његове споменичке вредности.

Категоризација споменика културе У Србији, споменици културе се према свом значају категоришу у три групе: Споменици културе од изузетног значаја: Највреднија непокретна културна добра која имају посебан значај за историју, културу и идентитет Србије и шире. Споменици културе од великог значаја: Непокретна културна добра која имају велики значај за одређени регион или област, или за специфичне аспекте културне баштине. Заштићени споменици културе (или евидентирана културна добра која уживају претходну заштиту): Објекти који поседују споменичка својства, али нису категорисани у претходне две групе.

Врсте споменика културе (према Закону) Закон о културним добрима прецизно дефинише шта се сматра спомеником културе: Грађевинско-архитектонски објекти: Ово укључује појединачне зграде (нпр. цркве, манастири, јавне зграде, стамбене куће) или њихове делове који имају посебан културни или историјски значај. У ову категорију спада и стваралаштво баштенске уметности (нпр. историјски паркови и вртови). Споменици и скулптурална дела у јавном простору: Споменици подигнути у част значајних личности или догађаја, као и друга скулптурална дела која су део јавног простора и имају уметничку или историјску вредност. Објекти народног градитељства: Примери традиционалне сеоске или градске архитектуре који сведоче о начину живота и градитељским вештинама прошлих времена (нпр. старе куће, воденице, амбари). Дела ликовне и примењене уметности трајно везана за објекат: Фреске, мозаици, камена пластика, витражи, штуко декорација и други уметнички елементи који су саставни део неког архитектонског објекта. Археолошка налазишта и предмети пронађени у земљи (покретни налази) третирају се као посебна врста културних добара, иако неки објекти откривени археолошким истраживањима могу бити проглашени и за споменике културе (нпр. остаци античких грађевина). Покретни предмети (нпр. керамика, кованице, накит) обично се чувају у музејима.

Иако Закон о културним добрима дефинише и просторно културно-историјске целине као посебну врсту непокретног културног добра, понекад се и оне у ширем смислу могу сматрати комплекснијим споменицима културе.

Процес утврђивања и заштите Да би неки објекат или целина добио статус споменика културе, потребно је да надлежна установа заштите (Републички завод или регионални/градски завод) изврши валоризацију и утврди његова споменичка својства. Процес укључује: Евидентирање и документацију. Истраживање историјских, уметничких, архитектонских и других вредности. Доношење одлуке о утврђивању за споменик културе од стране надлежног органа (Владе Републике Србије за добра од изузетног и великог значаја, или локалне самоуправе). Упис у Централни регистар непокретних културних добара.

Заштита споменика културе обухвата низ мера које имају за циљ очување њихове аутентичности и интегритета, као што су конзерваторско-рестаураторски радови, редовно одржавање, спречавање нелегалне градње или измена, као и промоција и презентација.

Установе надлежне за заштиту мини|Табла Републичког завода за заштиту споменика културе Кључна установа за заштиту споменика културе у Србији је Републички завод за заштиту споменика културе - Београд. Поред њега, постоји мрежа регионалних, градских и међуопштинских завода који су надлежни за заштиту културних добара на својој територији (нпр. Завод за заштиту споменика културе града Београда, Завод за заштиту споменика културе Крагујевац, Ниш, Краљево, Суботица, итд.).

Значај Споменици културе су од непроцењивог значаја за разумевање прошлости, очување културног идентитета и развој културног туризма. Они представљају део националне и светске баштине и сведочанство о континуитету живота и стваралаштва на одређеном простору. Њихова заштита је обавеза друштва према садашњим и будућим генерацијама.

Примери споменика културе у Србији Србија има велики број споменика културе различитих врста и из различитих периода. Неки од најпознатијих су: Манастир Студеница Београдска тврђава Гамзиград-Ромулијана Стари Рас са Сопоћанима Смедеревска тврђава Конак кнегиње Љубице Спомен-парк "Крагујевачки октобар" у Шумарицама (као знаменито место)

Види још Културна добра Србије Списак споменика културе у Србији (са поделама по категоријама значаја) Заштита споменика културе Републички завод за заштиту споменика културе Београд Непокретна културна добра Србије Споменик природе Културна баштина

Референце

Спољашње везе

Serbian cultural heritage - енглески Републички завод за заштиту споменика културе — Београд (званични сајт) Републички завод за заштиту споменика културе-Београд/База непокретних културних добара Споменици културе у Србији (САНУ)

* Категорија:Културно наслеђе Категорија:Заштита споменика културе Категорија:Културна добра Србије