Драчићи (Драчић) су насељено мјесто у општини Какањ, Федерација Босне и Херцеговине, БиХ.
Историја Године 1993. село је до темеља срушено и спаљено, укљујући све куће и помоћне објекте, иако није било ратних дејстава на овом подручју. Посебно је на вандалски начин уништено сеоско гробље старо колико и село само.
Прије паљења и рушења, кога су извели муслимани из околних села Општина Какањ и Зеница, становништво је непрекидно провоцирано, заплашивано, а онда и директно прогоњено. Сусједна српска села (Суботиње, Понијево, Конџила, Бијела Њива, Данца, Коса) су доживјела сличну судбину. Ова група српских села налазила се у рејону кога окружују далеко насељенија муслиманска села (Арнаути, Бризник, Пуховац, Мулићи, Сливањ, Дубово брдо, Кучићи, Рибница, Бијеле воде).
Привреда Становништво се углавном бавило пољопривредом, сточарством и ратарством, а извјестан број је радио и у друштвеним предузећима (Рудник „Какањ“, Жељезара „Зеница“, Жељезница, Шумско предузеце „Рибница“).
Становништво Прије распада Југославије, насеље је бројало 13 домаћинстава која су живјела у 12 кућа. Становништво Драчића је било искључиво православно, српске националности. У току и по завршетку рата, становништво Драчића, спашавајући се, избјегло је у Републику Српску, Шведску, Данску, Француску, Њемачку, Канаду, Сједињене Америчке Државе и Аустралију. До данас, нико се од прогнаног становништва није вратио у Драчић, јер не постоје ни елементарни услови за повратак.
Националност 1991. 1981. 1971. 1961. Срби 33 53 70 66 остали и непознато Укупно 33 53 70 66
Презимена У Драчићу су до 1993. живјеле српске породице: Трбић, Крчар, Јањушић, Дражић, Пантић, Цвијетић и Купрешак.
Референце
Категорија:Општина Какањ Категорија:Српска насеља у Федерацији Босне и Херцеговине Категорија:Насељена мјеста у Федерацији Босне и Херцеговине Категорија:Википројект географија/Насеља у Босни и Херцеговини