150px|thumb|right|Karbonilna grupa U organskoj hemiji, karbonilna grupa je familija funkcionalnih grupa koje se sastoje od ugljenikovog atoma dvostruko-vezanog za kiseonikov atom: -{C=O}-.
Termin karbonil se takođe može odnositi na ugljen-monoksid kao ligand u neorganskim ili organometalnim kompleksima (metalni karbonil, npr. nikl-tetrakarbonil).
Karbonilna jedinjenja
Karbonilna grupa karakteriše sledeće tipove jedinjenja:
{|class=wikitable |align=center|Jedinjenje||Aldehid||Keton||Karboksilna kiselina||Estar||Amid||Enon||Acil halid||Acil anhidrid |- |align=center|Struktura||60px|Aldehyde||60px|Ketone||60px|Carboxylic acid||60px|Ester||80px|Amide||90px|Enone||60px|Acyl chloride||95px|Acid anhydride |- |align=center|Generalna formula||-{RCHO}-||-{RCOR'}-||-{RCOOH}-||-{RCOOR'}--{}-|||RCONR'R''||RC(O)C(R')CR''R'''||-{RCOX}-||(-{RCO}-)2O
thumb|upright=0.8|120px|Ugljen-dioksid Drugi organski karbonili su ureja i karbamati, derivati acil hlorida: hloroformati i fosgen, karbonatni estri, tioestri, laktoni, laktami, hidroksamati, i izocijanati. Primeri neorganskih karbonilnih jedinjenja su ugljen-dioksid i karbonil-sulfid.
Specijalna grupa karbonilnih jedinjenja su 1,3-dikarbonil jedinjenja koja imaju kisele protone na centralnoj metilenskoj jedinici. Primeri su Meldrumska kiselina, dietil malonat i acetilaceton.
Reaktivnost thumb|120px|Karbonilna grupa Kiseonik je elektronegativniji od ugljenika, tako da odvlači elektronsku gustinu sa ugljenika čime povećava polarnost veze. Karbonilni ugljenik postaje elektrofilan, i stoga lakše reaguje sa nukleofilima. Isto tako, elektronegativni kiseonik može da reaguje sa elektrofilima; na primer sa protonom iz kiselog rastvora ili drugim Luisovim kiselinama.
Alfa vodonici karbonilnog jedinjenja su znatno kiseliji (~103 puta kiseliji) nego u vodonici tipične -{C-H}- veze. Na primer, -{pKa}- vrednosti acetaldehida i acetona su 16.7 i 19, respektivno.Ouellette, R.J. and Rawn, J.D. “Organic Chemistry” 1st Ed. Prentice-Hall, Inc., 1996: New Jersey. . Karbonil je u tautomernoj rezonanci sa enolom. Deprotonacija enola jakom bazom proizvodi enolat, koji je snažan nukleofil i može da alkiluje elektrofile kao što su drugi karbonili.
Reference
Literatura
Dodatna literatura
The Frostburg State University Chemistry Department. Organic Chemistry Help (2000). Advanced Chemistry Development, Inc. IUPAC Nomenclature of Organic Chemistry (1997). William Reusch. tara VirtualText of Organic Chemistry (2004). Purdue Chemistry Department (retrieved Sep 2006). Includes water solubility data. William Reusch. (2004) Aldehydes and Ketones , Приступљено 23. 5. 2005. ILPI. (2005) The MSDS Hyperglossary- Anhydride.}-
Категорија:Функционалне групе