мини|десно|250п|Гној на доњем капку у случају конјуктивитиса Гној () је патолошки ексудат који настаје током гнојних запаљења (). Састоји се од серума, неутрофилних гранулоцита, гнојних телашаца (масно дегенерисаних неутрофилних гранулоцита), изумрлих и оштећених ћелија, мање количине фибринa, бактерија и других материја.
Макроскопски гној представља густу и мутну течност различите боје, која углавном зависи од узрочника запаљења: у случају стафилококних инфекција гној је жут, код пнеумококних инфекција је зеленкаст, a може да буде и плавичаст уколико је запаљење изазвано бактеријом -{Bacilus pyocyaneus}-. Жута боја потиче од гнојних телашаца, док зелене нијансе потичу од ензима мијелопероксидазе. Анаеробне бактерије могу да доведу до настанка гноја сиве боје и непријатног мириса, a у случају да су присутни и еритроцити гној поприма црвену боју.
Узроци гнојних запаљења се деле на инфективне (пиогене бактерије) и неинфективне (терпентин, цинк-хлорид, сребро-нитрат и сл). У случају бактеријских инфекција, посебно уколико се узрочник на време не уклони или неутралише, долази до ширења инфекције у околна ткива и удаљене делове организма. Количина створеног гноја зависи од вирулентности узрочника и имуног одговора домаћина. Само гнојење је доказ снажне одбране организма и представља повољан знак, посебно у случају септикемије.
Код гнојних упала серозних мембрана гној се накупља у преформираним телесним шупљинама, у случају слузокожа се излива на њихову површину, док се у случају ткива и органа запаљење може јавити у две варијанте – као апсцес (локализовано запаљење) и флегмона (дифузно гнојно запаљење које је нејасно ограничено према здравом ткиву).
Терапија се састоји од уклањања гноја и неутрализације узрочника запаљења. Уколико одређена количина гноја и заостане, он временом бива разложен и ресорбован, a у веома ретким случајевима долази до згушњавања и калцификације.
Референце
Павле Будаков: , IV издање.
Категорија:Телесне течности Категорија:Имунски систем