Ораовица () је насеље у општини Звечан, смештено на надморској висини од 973 метара. У селу живи око 27 становника.

Географски положај Ораовица је са обе стране Ораховичког Потока, леве притоке Бањске Реке. Куће су по присојима Стрменца, Ћупине и Љескове Главе. Највиши крај села назива се Љескова Глава, а доњи Ријека. Брда Летовачка Чукара, Ћупине и Ћупине. Чукица деле Ораовицу од суседног насеља Рудина. Вода се употребљава са чесама Студене Воде, Сига–Воде, Стублине и са „јаза“ (вадe). Крај Лескова Глава узима воду са чесме код хана на Кадијачи. Кроз село протичу Бојов Поток, Коњски Поток, Жуто Цвијеће, Златни Поток и Бијели Поток.

Њиве су слабе. Оне су око кућа и на местима Острој Коси, Дугачкој Њиви, Лозишту, Малом Брду и по странама долина сеоских потока. Ливаде су по лазовима и на местима Гуџалишту, Висиовцу, Ћафи, Безистену и Ћупини; испаше су у долини Златног Потока, Јерининој Глави, Великом Преслу и по Рудинама. Један врх Њескове Главе назива се Закршће а други Бијели Пањ; државна шума је у Столовима и Пркачу, а то су највиши делови планине Церовика.

Историја У селу има приличан број старих, готово засутих рударских окана око Љескове Главе и у Златном Потоку. Народ их назива „подруминама“, јер имају хоризонталан положај. Крај села Љескова Глава забележен је 1832. године. По предању Ораовица се населила у 18. веку. Од још старијег становништва остало је гробље на Бријегу са старим, грубо клесаним надгробним плочама. У том гробљу има темеља од црквине. Садашње гробље је у крају Ријеци, а крај Љескова Глава има гробље у Бијелом Потоку. Ораовица је имала 1897. год. 5 кућа а 1910. 7 (Љескова Глава 3). Године 1948. Ораховица је имала 119 становника.

Порекло становништво по родовима Подаци из 2010. године:(Петар Ж. Петровић: Рашка– издање 2010. године.)

Ђуровићи, Јаковљевићи, 2 куће, Јовановићи, 2 куће, Св. Лука, су Ровчани, дед Ђуро дошао у Војмислиће на Ибру. Караџић, 1 кућа, Миленковић, 1 кућа, Св. Никола, дед из Ловца у Бањској ушао одиви у кућу. Бојовићи, 2 куће, Ђоковићи, 2 куће, Марићи, 2 куће, Милојковићи, 2 куће, Митровдан, су старији досељеници из Херцеговине, прешли из Грижана. Пауновићи, Милићи, 3 куће, су од Морачана Милића у Гркаји. Вуловић, 1 кућа, Митровдан, слава земље св. Никола, су досељени из Пасјег Потока. Пејовић, Миловановић, 1 кућа, је од Пејовића у Рудинама.

У крају Ријеци:

Пантовић, 1 кућа, Св. Никола, је Куч.

У крају Љесковој Глави:

Стојковића, Миљковићи, 4 куће, Митровдан, су пореклом из црногорске Херцеговине; крвни рођаци су им Мекодолци у Улијама – копаонички Ибар и у бањским селима Житковцу и Жеровници.

Демографија Према проценама из 2009. године које су коришћене за попис на Косову 2011. године, ово насеље је имало 27 становника, већина Срби.На основу представљених података (ажурирање 2009) који су стварни и који су врло приближни са подацима који су произишли из пописа становништва 2011. као и са подацима из осталих извора, АСК је употребила податке из ажурирања 2009. године као званичне податке о процени становништва општина: Лепосавић,Зубин Поток, Звечан и северни део Митровице.

+Еволуција становништва

Референце

Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији Категорија:Насељена места општине Звечан Категорија:Насељена места на Косову и Метохији