Квантна медицина или квантно — информациона медицина је псеудонаучна дисциплина у алтернативној и комплементарној медицини за коју њени промотери тврде да свој приступ лечењу заснива на материјалном обликовању живих система на њиховој разноликости и диференцијалној стабилности у времену и простору. Она је мешавина идеја без научних доказа, заснованих на злоупотреби терминологије и мисинтерпретацији квантне механике, психологије, филозофије и неурофизиологије. Постоји неколико верзија које се баве различитим квантним идејама укључујући дуалност таласних и виртуелних честица, а уопштено енергијом и вибрацијама.
Развила се крајем 20 и почетком 21. века. Промотери квантне медицине тврде да она представља симбиозу холистичког, или целовитог приступа лечењу у хуманој медицини, потпомогнутог модерном технологијом.D. Raković, Biophysical basis of traditional medicine and traditional psychology, Serbian Journal of Acupuncture 1 (1998). стр. 6—12D. Raković, Traditional medicine and traditional psychology: Biophysical bases of psychosomatic disorders and transpersonal stress reprogramming, in B. Lažetić, ed. Theory of Functional Systems - Basic and Clinical Approach, Proceedings of 4th Yugoslav-Russian Conference (Palić, 1998)
Квантна медицина има пуно присталица и промотера, иако се у научној заједници сматра бесмислицом. Професор физике честица на Универзитету у Манчестеру, Брајан Кокс, указује на системску мисинтерпретацију модерне физике. Он сматра да је злоупотреба речи “квантно”, као нпр. у фрази “квантна медицина”, изузетно штетна за друштво, јер подрива истинску науку и одвраћа људе од конвенционалне медицине. Ехдуард Павловић Круглјаков, управник Комисије за борбу против псеудонауке и фалсификовање научних резултата у Русији, директан је у квалификовању квантне медицине као "бесрамне преваре зарад профита".
Поједине апологете квантне медицине не поричу да се ради о плацебо ефекту, али заступају став да је научна валидност и истинитост пласираних тврдњи од мањег значаја од поверења субјекта у третман. Међутим, такав став је изузетно проблематичан са етичког становишта. На пример, уколико пацијент услед тако стеченог поверења одлучи да одустане од других начина лечења те се окрене само методама чија сврсисходност не добацује даље од плацеба, тиме троши не само значајна финансијска средства, већ и време, које може бити од пресудног значаја за исход лечења конвенционалном терапијом уколико се испостави да је ипак неопходна. Плацебо ефекат, који је несумњиво позитиван када прати методе лечења који потврђено дају резултате и по другим основама, не може бити оправдање за пласирање псеудонаучних идеја у алтернативној медицини.
Историја квантне медицине Квантни мистицизам најпре се појавио у Немачкој током 1920. година, када су неки од водећих квантних физичара попут Ервина Шредингера и Вернера Хајзенберга били наклоњени мистичним објашњењима својих теорија. Други попут Алберта Ајнштајна и Макса Планка критиковали су таква објашњења. Упркос Ајнштајнових оптужби за мистицизам Нил Бор је то порицао, објашњавајући да је реч о неспоразуму. До друге половине 20. века контроверза је имала свој утицај, међутим за Шредингерове лекције из 1958. године се тврди да означавају крај генерација које су живеле са мистичним објашњењима квантне механике, и данас су већина физичара реалисти, који не верују да квантна теорија има везе са свешћу.
Еуген Вигнер је 1961. године објавио научни рад којим тврди да свесни посматрач има кључну улогу у квантној механици, као део Фон Нојманове-Вигнерове интерпретације. Иако је овај рад послужио као инспирација за касније мистичне радове других, Вигнерове идеје су биле по природи филозофске и нису се сматрале истоветним са мистицизмом који је уследио.
Раних седамдесетих година покрет Новог доба је почео да преузима идеје из квантне физике почевши са књигама Артура Коестлера, Ловренца Ле Шана и других који су сугерисали да би парапсихолошки феномени могли да буду објашњени квантном механиком. У овој декади се појавила Фундаментална група физичара која је спајала квантни мистицизам са парапсихологијом, трансценденталном медитацијом, покретом Новог доба и разним мистичним праксама истока. Делом инспирисан Вигнером, Фритјоф Капра, члан Фундаменталне групе физичара, написао је књигу Тао физике: једно истраживање паралела између савремене физике и источњачког мистицизма (1975), у којој је величао квантну физику Новог доба, која је брзо стицала популарност у лаичкој публици.
За Фундаменталну групу физичара се тврди да је једна од најодговорнијих за огромну количину псеудонаучног бесмисла којим се интерпретира квантна механика. Физичар Муреј Гел-Ман смислио је израз квантне бесмислице како би означио погрешну терминологију и примену у другим областима. 250px|мини|Квантна медицина постала је посебно популарна након што је гуру Новог покрета Дипак Чопра објавио две књиге Квантна медицина постала је посебно популарна након што је гуру Новог покрета Дипак Чопра објавио књиге Квантно исцељење: истраживање медицине ума и тела (Quantum Healing) 1989. године и Витално тело, вечни ум: практична алтернатива за старење (Ageless Body, Timeless Mind: The Quantum Alternative to Growing Old) 1993. године. Веровања и идеје Дипак Чопре су критиковали научници и здравствени радници тврдећи да се његови третмани заснивају на плацебо ефекту, да погрешно користи термине и идеје из квантне физике (квантни мистицизам), и да пружа пацијентима лажну наду која им умањује шансе за ефикасан здравствени третман.For Chopra and the placebo effect, Gamel (Antioch Review) 2008 ; Deepak Chopra, "I Will Not Be Pleased - Your Health and the Nocebo Effect", San Francisco Chronicle, 17. 10. 2012. For "false hope," Ptolemy Tompkins, "New Age Supersage" , Time, 14. 11. 2008. For criticism of quantum-physics terminology and denying people the prospects of a cure,
За квантну теорију коју је описао у својим књигама, Чопра је 1998. године добио сатиричну Иг нобелову награду у категорији физике за његову уникатну интерпретацију квантне физике и примену у животу, слободи и потрази за економском срећом.
Филм What the Bleep Do We Know!? из 2004. године бави се широким спектром идеја Новог покрета у вези са физиком. Финансирала га је Рамта школа просветљења основана од стране Ј. З. Кнајт, медијума која тврди да су њена учења заснована на разговору са 35.000 година старим ентитетом званим Рамта. физичар Фред Алан Волф је у филму погрешно користио неке аспекте квантне механике укључујући Хајзенбергов принцип неодређености, ефекат посматрача као и биологију и медицину. Велики број критичара одбацио је филм због примене псеудонауке.
Квантна физика као наводна основа квантне медицине Упркос тврдњама промотера квантне медицине, она заправо није научно поткрепљена и нема никакво смислено утемељење у квантној физици. Покушаји приказивања квантне физике као основа квантне медицине, у научној заједници се оцењује као "некохерентно блебетање са набацаним научним терминима" које "излуђује људе који разумеју физику".
Макс Планк, један од највећих физичара свих времена, добио је 1918. Нобелову награду за истраживачки рад у области квантне физике. Планково револуционарно откриће промотери квантне медицине представљају као основу за своје идеје.Раковић Д, Шкољев А, Ђорђевић Д, Увод у квантно-информациону медицину, Европски центар за мир и развој, Универзитет за мир Уједињених нација
„Основни принцип квантне физике каже, да апсолутно све има фреквенцију и да свака ћелија нашег тела има своју идеалну фреквенцију. Када се та фреквенција промени услед дејства различитих стресогених фактора, мења се и комуникациона способност наших биофотона, тако да као крајњи резултат тога настаје болест.“
Микроскопске димензије не представљају главни услов у примени квантне механике. Квантна физика разматра квантну теорију као основну теорију савремене физике и квантну механику микрочестица. Квантна механика преко дуалне природе честица (таласна и корпускуларна) у потпуности описује стање система микрочестица, уз разумевање и многих принципа у макроуниверзуму (принцип неодређености -Хајзенбергов принцип и „начело неизвесности“).
Свет се не дели на различите скупове објеката, него на различите скупове веза. Квантна механика даје објашњење за многе појаве, као што су стабилност атома, топлотни капацитет тела, природа многобројних хемијских сила, феромагнетизам...
Квантна електродинамика проучава примену квантне механике на електромагнетна и таласна поља електрона, присуство макроскопских ефеката тј. суперфлуидности, суперпроводљивости и Јозефсонов ефекат.
Неопходан услов за примену квантне механике је постојање целовитог потенцијала самоодржања у систему, који одређују постојање објеката у датим нивоима квантних скала. Дакле, неопходан услов формирања целовитог макроскопског квантно механичког ентитета је постојање ефикасних и далекосежних активних сила у ограниченом фреквентном опсегу, које би створиле кохерентна, мултимодална поља ласерског типа у сваком живом објекту.
„Квантна физика омогућава научно разумевање многих дијагностичко-терапеутских метода традиционалне медицине (акупунктуре и њене класично јонске и квантно солитонске природе, хомеопатије (различите хомеопатске потенције имају различита времена попречне релаксације протона) што се може пратити преко измене НМР спектра и ласерском спектроскопијом; лечење путем светлости и боја уз праћење фотоекситонских и биофотонских ефеката који се преко ових терапија остварују)“.
Основни принципи квантне медицине Наводни закони „квантне физике живога“ и квантне медицине претендују на проучавање и објашњавање феномена живота као јединствености. По промотерима квантне медицине, осим анатомско-морфолошке структуре организма коју видимо голим очима, наводно постоји и тзв. „електромагнетни костур човека“ кроз који циркулишу електромагнетни таласи стварајући сопствено кохерентно поље човека. Такође тврде да клинички увиди квантне медицине иду даље, све до унутрашњег рада живих ћелија, до нивоа њиховог ступања у интеракцију са квантно-енергетским пољем. Квантна медицина показује да иста телу својствена интелигенција, уз помоћ које оно зна како да санира посекотину или сломљену кост, а да чак и не мора да се појави мисао о томе, може бити унапређена како би нас излечила од скоро сваке болести.Z. Jovanović Ignjatić, Mikrotalasna rezonantna terapija - ključ za razumevanje kvantno hologramske medicine, Zbornik radovaSimp. Integrativna medicina, Beograd, (2006). стр. 19-20.
По тврдњама промотера квантне медицине, људско тело је мрежа међусобно повезаних система, а они сви доприносе његовом функционалном јединству и унапређују његову способност за исцељење. Успостављање контроле над тим огромним, међусобно повезаним биолошким мрежама, наводно доводи до стицања увида у постојање варијетета обољења и функционалније долажење до начина њиховог искорењивања.
Зато квантна медицина покушава да се представи као нешто што у себи обједињује много различитих приступа здравственом проблему, који наводно резултују јединственим, на енергији заснованом моделу.S. P. Sit’ko, Quantum-mechanics basis of the diverse differentialstability of the alive, Physics of the Alive 13(1) (2005) 9-12.D. Raković,Biološki efekti MRT terapije, u: Grupa autora, Antistres holistički priručnik, IASC, Beograd, 1999. Такви приступи наводно повећавају могућност да се код оболелих нагло покрену слаби или поремећени механизама оздрављења. Тврди се, мада без доказа, да квантни приступ наводно може дати моћно оружје за борбу против стреса,E. L. Macheret, O. A. Korkuško, Uticaj milimetarskih talasa na antistresno stanje, Antistres holistički priručnik, Suplement MRT antistres profilakse i terapije, IASC,Beograd, (1999). стр. 1-3. можданог удара, болести срца и канцера.
Опрема у квантној медицини Принципи квантне физике већ су заслужни за настанак читавог броја технолошких проналазака, као што су МРИ скенери и ласерска хирургија, коју лекари и зубари свакодневно користе у целом свету.