Мале богиње ( — „мала болест”; морбили, оспице) је вирусно, веома заразно обољење из групе осипних грозница, које углавном погађа децу. Болест се клинички манифестује општом слабошћу, малаксалошћу, грозницом, запаљенским променама на вежњачи, слузокожи дисајних органа и појавом оспе која се постепено шири по кожи од лица и врата, према трупу и удовима. Инкубација код малих богиња је устаљена и износи 10-11 дана и без икаквих је симптома, а у последњој трећини инкубационог периода болесник је инфективан. Клиничка слика болест протиче кроз три стадијума а у неким случајевима може се окончати и компликацијама као што су запаљење плућа и мозга.
Дијагноза малих богиња се поставља на основу клиничке слике и откривањем антитела у крви. Специфична терапија за ову болест не постоји. Њена појава и компликације могу се спречити, вакцинацијом деце од дванаестог месеца старости, захваљујући којој је велики број случајева у прошлости значајно смањен. У већини земаља болест подлеже обавезном пријављивању.
Вирус малих богиња је веома заразан и шири се директним контактом и кроз ваздух. Заштита се може добити сигурном и ефикасном вакцином, али због „рупе” у имунизацији беба, овај вирус је и даље један од најчешћих узрока смрти међу децом широм света.
Само у првој половини 2019. године у европском региону СЗО је забележила око 90.000 случајева малих богиња а широм света више од 365.000 случајева. То је више него што је евидентирано на годишњем нивоу од 2006. године.
Историја Први поуздани опис малих богиња потиче од персијског научника, филозофа и лекара Абу Бекр Мухамед ибн Закарија ал-Разија (850—925), познатог и као Ел Рази., док је прва епидемија забележена у Европи у 15. веку.
Ф. Хом (1759) је пренео мале богиње на човека, скарлификацијом и преносом крви са оболелих у раном стадијуму болести. Исти експеримент, убризгавање крви оболелих особа у раној фази болести на здравог човека, Хектоен је извршио 1905. године. Озбиљније епидемиолошке и клиничке студије болести је спроводио Петер Панум () на Фарским Острвима, 1846. године. Хенри Коплик је 1896. године на букалној слузокожи открио по њему назване „Копликове мрље”: патогномичне беле мрље код особа оболелих од малих богиња.
Андерсон и Голдбергер су 1911. године први утврдили вирусну природу малих богиња након што су извршили заражавање мајмуна () бактеријама из очишћене и филтриране крви болесника. Пиблс и Ендерс су 1954. године први изоловали вирус малих богиња из носнождрелног секрета и крви, са узгајањем на култури бубрежних ћелија човека, док су Блек, Рејсиг и Мелник то исто обавили узгајањем вируса на канцероматозним ћелијама.
Након открића узрочника малих богиња 1958. године, започет је развој вакцине која је први пут 1963. била доступна за имунизацију деце.
Епидемиологија Морбили су једна од десет најзначајнијих заразних болести за људе. Године 1980, пре него што је започета примена имунизације против морбила, оне је била широко распрострањена, са око 2,6 милиона смртних случајева у свету, посебно у Африци. Зато је СЗО као „Миленијумски развојни циљ” себи поставила обавезу да смањи број смртних случајева од морбила међу децом, у укупном износу за две трећине до 2015, у односу на ниво из 1990.
Препознајући потенцијал имунизације у сузбијању морбила и смањењу смртност међу децом, њена обухваћеност се може сматрати маркером квалитета дечје здравствене заштите. Зато је покривеност рутинском вакцинацијом против морбили СЗО изабрала као индикатор напретка у том правцу.Weekly epidemiological record Relevé épidémiologique hebdomadaire, Global reductions in measles mortality 2000–2008 and the risk of measles resurgence, 4 december 2009, 84th year/4 décembre 2009, 84е année No. 49, 2009, 84, 505–516 центар|мини|500п|Покривеност рутинском вакцинацијом против морбили СЗО је изабрала као индикатор квалитета здравствене заштите деце (табеларни приказа илуструје пад броја оболелих са порастом процента извршених имунизација) У земљама у развоју, морбили погађају око 30 милиона деце годишње и узрокују око 1 милион смртних случајева. Такође морбили у свету, сваке године изазову 15.000-60.000 случајеве слепила.
Пријављени случајеви морбила, статистика СЗО. СЗО-региони 1980 1990 2000 2005 Африка 1.240.993 481.204 520.102 316.224 Америка 257.790 218.579 1.755 19 Источни Медитеран 341.624 59.058 38.592 15.069 Европа 851.849 234.827 37.421 37.332 Југоисточна Азија 199.535 224.925 61.975 83.627 Западни Пацифик 1.319.640 155.490 176.493 128.016 Широм света 4.211.431 1.374.083 836.338 580.287 Сједињене Америчке Државе Од 1994, већина случајева морбила у САД је унет или повезане са миграцијом становништва из других земаља света. У 2005. пријављено је 66 случајева морбила Центру за контролу и превенцију болести (CDC) САД. Од тог броја, 34 су регистрована током једне епидемије у Индијани, која је била повезана са повратком невакцинисаног 17-годишњег Американца са путовања у Румунију. Од јануара до јуна 2008, 131 случај малих богиња пријављено је CDC-у САД, што је било значајно више у поређењу са просеком од 63 случајева годишње током 2000—2007. центар|450px Немачка У Немачкој, након увођења вакцинације против морбила у последњих 30 година, укупан број оболелих је значајно смањен, али се болест још увек враћа у малим епидемијама. Годишњи број пријављених случајева у Немачкој је опао са 6037 (2001) на 123 случајева у 2004 (подаци од 02.03.2010), и мировао у наредним годинама (са изузетком 2006: Н = 2307 ) са мање од 1.000 случајева болести годишње. Masern RKI-Ratgeber für Ärzte, Vorkommen, За 2009. Институту Роберт Кох, пријављено је 574 случајева. Епидемиолошка ситуација у Немачкој карактерише се од 2003 појавом регионалних епидемија које су се јављале на одређено време и у којима је регистровано до 75% случајева годишње. Србија
Након увођења вакцине против малих богиња у Србији 1971, обољевање се јављало у епидемијској форми на сваких 3-5 година, али са вишеструко мањим бројем оболелих у односу на период пре увођења вакцине. Велике епидемије регистроване су 1986, 1989, 1993. и 1997. 2007. У епидемији морбила 1997, у којој је оболело око 4.000 особа, регистровани су последњи смртни исходи од ове болести у Србији.Male boginje – aktuelna epidemiološka situacija u Republici Srbiji Након 10 година од поменуте епидемије (2007) као последица импортовања вируса међу невакцинисаном, претежно ромском децом у Војводини, избила је епидемија у којој је оболела 201 особа. Током 2008. и 2009. регистровани су појединачни импортован случајеви обољевања код којих је утврђено порекло вируса из Немачке и Тајланда. Морбила у Србији није било уназад готово десет година, док се нажалост од 2010. поново јављају случајеви ове болести који нису импортовани у Србију из других земаља. На основу доступних података извори инфекције нису утврђени, што индиректно указује на присуство вируса у циркулацији међу децом у Србији. Главни разлог за то је пад броја невакцинисане школске деце...„У прилог томе иде и тренутна ситуација у Србији. Ревакцинација за ММР вакцину (против малих богиња, рубеоле и заушака) у школском узрасту износи 88%, а чим падне испод 95%, онда се током година накупи број осетљивих. Кад се појави вирус, његово ширење је много брже и тада нема теоретске могућности да не дође до епидемије.“Прети епидемија малих богиња, на blic.rs, Приступљено 10. јун 2010 Зато су од 4. јуна 2010, на територији целе Републике Србије на снази пооштрене мере епидемиолошког надзора над морбилима, у складу са Планом активности за одстрањивање ове болести у Републици Србији (пријава сумње, лабораторијска дијагностика, изолација, лечење, здравствени надзор, епидемиолошки надзор, вакцинација ...). Београд: ... Током спровођења активног епидемиолошког надзора над морбилима, а у складу са Планом активности за елиминацију морбила у Р. Србији, на територији Београда је од маја до децембра 2010. регистровано 7 лабораторијски потврђених случајева морбила. Међу оболелим особама највише је заступљен узраст од 0-5 година – 3 оболела (43%), 15-19 година – 2 оболела (29%), 20-29 година – један оболели (14%) и 30-49 година - један оболели (14%)... Напомињемо последњи случајеви морбила у Београду регистровани су 2007. Реч је о 3 импортована случаја везана за епидемију морбила у Војводини. Од почетка октобра 2017. године, закључно са 14. мартом 2018. године на територији Републике Србије, укључујући и територију надлежности Завода за јавно здравље Косовска Митровица, регистрована су укупно 3.654 случаја малих богиња. Најмлађа оболела особа је стара 15 дана, а најстарија 70 година. Највећи број оболелих је у узрасним групама млађим од пет и старијим од 30 година. Већина оболелих особа (95%) је невакцинисана, непотпуно вакцинисана или непознатог вакциналног статуса. Од укупног броја оболелих 32% је болнички лечено или је хоспитализација у току. Тешке компликација малих богиња регистроване су код 400 болесника (398 — упала плућа 2 запаљење мозга). Код особа оболелих од малих богиња са компликацијама регистровано је 13 смртних случајева.Актуелна епидемиолошка ситуација малих богиња (морбила) у Европи и Републици Србији Извештај ИЗЈЗС: Батут, од 14.3.2018. Македонија У Македонији је априла 2011. проглашена епидемија морбила, након што је само у Скопљу званично регистровано око 800 оболелих, са око 30 пацијента који су у животној опасности. Зато је у Македонији у циљу спречавања даљег ширења епидемије, по хитном поступку приступљено вакцинацији невакцинисаног становништва против морбила, од беба старости 6 месеци до особа старих до 40. година. За сва лица и родитеље прописане су казне ако се не одазову вакцинацији или не вакцинишу децу.Epidemija malih boginja hara Makedonijom, на 021 Novi Sad , Приступљено 12. април 2011. Морталитет/Морбидитет Иако су морбили клинички значајна вирусна болест, она је обично бенигне природе и без последица по оболеле, у земљама у којима се сваке године реализује висок проценат имунизације деце. Према подацима СЗО, морбили су водећи узрок смртности на глобалном светском нивоу који је у првој деценији 21. века, већим делом спречен вакцинацијом деце у детињству. Глобално, број смртних случајева ја пао за 60% од процењених 873.000 у 1999 на 345.000 у 2005. Подаци за 2008 показују да је смртност од морбила на глобалном нивоу пала на 164.000, Од укупног броја смртних случајева у 2008. 77% се јавило у регионима југоисточне Азије.WHO Weekly Epidemiology Record, 4th December 2009 Компликације морбила су најчешћи урок смртности, и најчешће се јављају код одраслих и неухрањене деце са недостатком витамина у исхрани, невакцинисаних особа интензивно изложених вирусу морбила, или код имунокомпромитованих особа. Већина компликација је последица имуносупресије изазване вирусом морбила која слаби имуни одговор домаћина и резултује реактивацијом латентне инфекције или бактеријске суперинфекције патогенима присутним у организму оболеле особе. Упала плућа, било да је изазвана вирусом морбила, туберкулозом, или неким другим бактеријским узрочником, је најчешћа компликација морбила. Круп, енцефалитис, и упале плућа су најчешћи узроци смрти код оболелих са морбилима. Вирус морбила обично директно напада ЦНС, међутим, клиничке манифестације енцефаломијелитиса се јављају код 1 на сваких 1000-2000 пацијената са морбилима. Ова компликација је фатална за око 10% болесника. Код деце са лимфоидним малигномом, одложени акутни облик морбилима изазваног енцефалитиса може се развити 1-6 месеци после акутне инфекције и обично је фаталан. Нешто ређе се јавља субакутни склерозирајући паненцефалитис, са латентним периодом болести од неколико година, код деце која су имала богиње када су била млађа од 2 године. Друге компликације су отитис медија, тромбоцитопенијска пурпура са крварењем, миокардитис, хепатитис, перикардитис и тежак облик кератитиса који може напредовати до слепила. Претпоставља се да је број стварно оболелих од варичеле много већи, јер велики број пацијената не лече лекари, а такође, чест је случај и да медицинске установе не пријављују број оболелих.