Олга Јанчић (Битољ, 1. фебруар 1929 — Београд, 26. октобар 2012) била је српска вајарка.
Биографија Олга Јанчић са родитељима 1930. долази у Београд где похађа основну школу (1936-1940) и IV женску гимназију (1940-1945). Године 1945. уписује Академију ликовних уметности у Београду код професора Лојза Долинара и Томе Росандића а после завршених студија од 1950. до 1954. је на специјализацији у Мајсторској радионици Томе Росандића.
Од 1948. године учествује на бројним колективним изложбама у земљи и иностранству. Прву самосталну изложбу одржала је 1959. године у Београдy
Учествовала је 1957. на изложби савремене српске скулптуре, Галерија УЛУС-а, Београд.
Један је од оснивача групе „Простор 8“ 1957. године.
Излагала је у оквиру Југословенског павиљона на Светској изложби у Бриселу 1958. године. Један је од десет уметника који су излагали на првом Октобарском салону 1960 године.
Граду Београду 1993. године предаје легат од деведесет скулптура који се данас чува у Кући легата.
Преминула је 26. октобра 2012. године у 83. години живота у Београду.
Уметност мини|Језгро облика II, 1969-1970, Парк скулптура Музеја савремене уметности у Београду Скулпторска уметност Олге Јанчић постављено је још у самом почетку стваралаштва на стабилним основа преткласичне и класичне европске уметности, колико и на постулатима високог модернизма одакле је она изградила један аутентични пластички свет јединствен у српском и југословенском вајарству. Било да се иражавала у пуној, волуминозној форми или у рељефима, она је истраживала елементарну суштину иконичке представе остављајући посматрачима довољно простора да њене радове употпуне властитом перцепцијом и имагинацијом. За Олгу Јанчић скулпторско дело је било место на коме је од архетипова правила монументалну магијску представу, каткада изобличавајући њен смисао, каткада и самим називом радова упућујући посматрача ка јасном запажању или различитим асоцијацијама од еротског до наративног, од изгледа тектонских маса до псеудофигуративних композиција.
Два су материјала у коме она ствара: камен (каткада мермер) и бронза, и у оба случаја траг и потез њене руке било да клеше или да обликује гипсану масу, водили су ка изазивању менталних и визулених сензација која покрећу и задовољавају естетске потребе гледалаца. Од педесетих година прошлог века Олга Јанчић је давала пуни допринос ономе што је у критици названо савременост у ликовним уметностима и са својим делима она је равноправно стајала са истовременим сликарством које је било испирисано истим креативним мотивима који су произашли из те епохе.
Награде 1959. Награда за скулптуру на I међународном бијеналу младих, Париз 1960. Награда за скулптуру на I бијеналу младих, Ријека 1961. Награда за скулптуру на IV медитеранском бијеналу, Александрија 1961. Награда за скулптуру на I тријеналу ликовних уметности, Београд 1973. Награда за скулптуру на I југословенском бијеналу мале пластике, Мурска Собота 1977. Награда „Политике“ из Фонда Владислав Рибника, Београд 1977. Награда УЛУС-а на изложби Простор '77, Београд 1984. Награда за скулптуру на Октобарском салону, Београд 1987. Октобарска награда града Београда за скулптуру, Београд 1995. Награда за скулптуру на II бијеналу цртежа и мале пластике, Београд
Самосталне изложбе 1959 Уметнички павиљон Београд, Београд, Модерна галерија, Љубљана, Галерија ликовних умјетности, Ријека 1960 Градска галерија сувремене умјетности, Загреб, Festival of the Visual Arts, Harrogate (Енглеска) 1964 Салон Модерне галерије, Београд мини|Олга Јанчић, Форма (1990), Народни музеј Краљево1975 Galerie Heritage, Toronto 1977 Галерија Дома ЈНА, Београд, Народни музеј, Крагујевац 1981 Народни музеј, Лабин, Изложбени салон, Пула 1982 Атријум, Крижанке, Љубљана, Галерија Форум, Загреб, Ликовна галерија Културног центра, Београд 1987 Музеј савремене уметности, ретроспективна изложба, Београд 1991 Ликовна галерија Културног центра, Београд, Градска галерија, Ужице 1992 Господар-Васин конак, Краљево 1994 Galerie du Centre Culturel Yougoslave, Paris 1997 Уметничка галерија, Крушевац, Галерија УЛУС, Београд 1998 Галерија Цептер, Београд, Савремена галерија уметничке колоније Ечка, Зрењанин 2005 Музеј 25. мај, ретроспективна изложба, Београд 2007 Уметничка галерија ХАОС, Цртежи и мала , Београд 2018 Кућа легата, Легат Олге Јанчић, Београд
Скулптуре у слободном простору мини|Ботаничка башта у Ванкуверу, Скулптура "Плод VIа"
1957. Композиција, камен, Петроварадинска тврђава, Нови Сад 1963. Материнство III, камен, Порторож 1965. Затворен облик III, мермер, Врњачка Бања 1969. — 1970. Језгро облика II, мермер, Парк скулптуре, Музеј савремене уметности, Београд 1971. Језгро облика VI, мермер, Аранђеловац 1975. Плод VIа, мермер, Вандусенова ботаничка башта, Ванкувер 1977. Лабински склоп, камен, Парк скулптура, Лабин 1977. Велики трином, мермер, Савски кеј, Београд 1984. Хиљадудеветстоосамдесетпета, бронза, Краљево
Библиографија (избор) Књиге и студије 1955 Ото Бихаљи Мерин, La Sculpture Yougoslave du vingtième siècle, pp. 3–24, Југославија, Београд 1959 Michele Seuphor, La sculpture de ce siècle, pp. 177, 284, Griffon, Neuchatel 1960 Dictionnaire de la sculpture moderne, Fernand Hazan, Paris, Robert Maillard, London 1961 Lexicon der Modernen Plastik, pp. 149, Deutsche Buch-Gemeinschaft, Berlin, Darmschadt, Wien 1961 Миодраг Коларић, Новија југословенска скулптура, Југославија, Београд 1964 Миодраг Б. Протић, Савременици II, pp. 260–263, Нолит, Београд 1964 Herbert Read, A Concise History of Modern Sculpture, p.p. 191, 308, Thames and Hudson, London 1966 Херберт Рид, Историја модерне скулптуре, pp. 191, 332, Југославија, Београд 1970 Nouveau dictionnaire de la sculpture moderne, pp. 144, Fernand Hazan, Paris 1970 Лазар Трифуновић, Путеви и раскршћа српске скулптуре, Уметност, бр. 22, април-јун, pp. 5–38, Београд 1971 Катарина Амброзић, Модерна уметност у Југославији, Општа енциклопедија Larousse, књ. 1, pp. 860–870, Вук Караџић, Београд 1972 Michel Ragon, L'art Abstrait, II, pp. 230, Maeght, Paris 1974 Michel Ragon, L'art Abstrait, IV, pp. 244, Maeght, Paris 1974 Phaidon Dictionary of twentieth-century Art, pp. 178, London 1982 Миодраг Б. Протић, Скулптура ХХ века, Југославија, Београд, Спектар, Загреб, Прва књижевна комуна, Мостар
Монографије и предговори каталога 1959 Катарина Амброзић, Уметнички павиљон Београд, Београд, Модерна галерија, Љубљана, Галерија ликовних умјетности, Ријека 1959 Катарина Амброзић, Први Бијенале у Паризу, Музеј модерне уметности града Париза, Париз 1962 Миодраг Б. Протић, XXXI Biennale Internayionale d'arte, Венеција 1964 Катарина Амброзић, Салон Модерне галерије, Београд 1970 Јеша Денегри, Скулптура, IV београдски тријенале југословенске ликовне уметности, Музеј савремене уметности, Салон Музеја савремене уметности, Београд 1975 Миодраг Б. Протић, Југословенска скулптура 1870-1950, Југословенска уметност ХХ века, Музеј савремене уметности, Београд 1977 Стојан Ћелић, Скулптура Олге Јанчић, Народни музеј, Крагујевац 1981 Мома Павловић, Народни музеј, Лабин 1982 Зоран Павловић, Ликовна галерија Културног центра, Београд 1983 Јован Деспотовић, Југословенска скулптура после 1950, Галерија-легат Милице Зорић и Родољуба Чолаковића, Музеј савремене уметности, Београд 1987 Марија Пушић, Скулптуре Олге Јанчић, ретроспективна изложба, Музеј савремене уметности, Београд 1991 Зоран Глушчевић, Галерија Културног центра, Београд 1994 Ирина Суботић, Галерија Југословенског културног центра, Париз 1997 Ирина Суботић, Ивана Симеоновић Ћелић, Олга Јанчић. Скулптура, Clio, Београд 1998 Милета Продановић, Галерија Цептер, Београд 2004 Ирина Суботић, Галерија Цептер - десет година постојања 1994-2004, Галерија Цептер, Београд 2005. Група аутора, Олга Јанчић, ретроспективна изложба, Музеј 25. мај, Београд
Критике и прикази 1951 Петар Лубарда, Поводом изложбе младих ликовних уметника Србије, Књижевне новине, 10. новембар, Београд 1954 Миодраг Б. Протић, Изложба сарадника Томе Росандића, Књижевне новине, 25. март, Београд 1954 Мића Поповић, Изложба сарадника Мајсторске радионице Томе Росандића, НИН, 4. април, Београд 1957 Павле Васић, Савремена српска скулптура, Политика, 20. јануар, Београд 1957 Раде Предић, Рефлексија о једној уметници, Видици, V, јануар-фебруар, pp. 24–25, Београд 1959 Павле Васић, Скулптура Олге Јанчић, Политика, 23. март, Београд 1959 Миодраг Б. Протић, Скулптура Олге Јанчић, НИН, 29. март, Београд 1961 Ото Бихаљи Мерин, Наше модерно вајарство, Политика, 18. јуни, Београд 1964 Ђорђе Кадијевић, Олга Јанчић, НИН, 19. јануар, Београд 1964 Драгослав Ђорђевић, Интимни живот форме, Борба, 22. јануар, Београд 1965 Зоран Павловић, Олга Јанчић, Уметност, бр. 1, јануар-март, pp. 105, Београд 1965 Лазар Трифуновић, Савремена југословенска ликовна уметност, Међународна политика, 1. новембар, Београд 1977 Стојан Ћелић, Скулптура Олге Јанчић, Уметност, бр. 52-53, март-јун, pp. 22–45, Београд 1977 Слободан Ристић, Незавидан положај савремене београдске скулптуре, Политика, 27. август, Београд 1987 Зоран Маркуш, Виталност као уметност, Политика, 27. март, Београд 1987 Јован Деспотовић, Однос скулптуре према околини, Јединство, Приштина 1991 Љубиша Симовић, Олга Јанчић, Ликовни живот, мај-јуни, pp. 2, Београд 1998 Јован Деспотовић, Олга Јанчић, рељефи, скулптурем цртежи. Аутентични свет модернизма, Данас, 24. март, Београд
Референце
Литература
1976. У зениту савремене уметности (Хенри Мур), Борба, 28. фебруар, Београд 1986. Он нас је пробудио (на вест о смрти Хенрија Мура), Борба, 2. септембар, Београд 1992. Против „фиктивних“ музеја, Политика, 23. јанура, Београд 1993. Интелектуалац у смутном времену (глас без добродошлице), Политика, 25. јануср, Београд 1993. Уметност мирног живљења (разгледница из Париза), Политика, 18. септембар, Београд
Додатна литература 1987. Олга Јанчић, каталог ретроспективне изложбе, Музеј савремене уметности, Београд 1997. Олга Јанчић, монографија, Clio, Београд
Спољашње везе
Галерија уметника - Олга Јанчић Легат Олге Јанчић на пролеће пред публиком („Политика”, 24. децембар 2017) Благост камена и драматика метала („Политика”, 11. фебруар 2023)
Категорија:Рођени 1929. Категорија:Умрли 2012. Категорија:Битољчани Категорија:Срби у Северној Македонији Категорија:Српски вајари