Ставропигија (од , од – „крст” и – „потврдити”) је црквена установа (најчешће манастир или парохија) која не потпада под надлежност мјесне епархијске власти, већ је директно под јурисдикцијом патријарха или синода, чиме има посебан статус. Ставропигијални статус се најчешће даје појединим манастирима или парохијама од посебне историјске или друге важности. Оснивање ставропигија је постало учесталије од времена владавине византијског цара Маврикија (582-602), а додатни замах је добило након Цариградског сабора који је одржан 861. године.
Сам термин потиче од чина полагања крста (σταυρός - крст, πηγή - извор) у темељ приликом градње, што симболизује директну везу са централном црквеном влашћу.
У Српској православној цркви, најзначајнија ставропигијална установа је Манастир Пећка патријаршија, који је непосредно потчињен патријарху српском, који је архиепископ пећки што јој даје посебан аутономни статус у оквиру Српске православне цркве.
Види још Монаштво Ктиторство
Референце
Литература
Категорија:Православље Категорија:Православни манастири