Сухој Су-80, () је двомоторни, мултифункционални руски висококрилни авион за превоз 30 путника или 3.300 -{kg}- терета. Намењен је за локални и регионални саобраћај, дању и ноћу, као и при свим временским условима и на свим географским подручјима. Први пут је полетео 2001. године.
Пројектовање и развој
мини|десно|300п|Цртеж авиона Сухој Су-80 у 3 пројекције мини|десно|300п|Сухој Су-80 на изложби мини|десно|230п|Авион Сухој Су-80 у лету Авион Сухој Су-80 је пројектован и направљен заједничким напорима Сухој АД и КНААПО (Комсомолск на Амуру Авио Производна Организација). намена му је путничко-транспортни авион за локални и регионални саобраћај у свим географским условима, дању и ноћу, као и при свим метеоролошким условима. Ово је фактички први комерцијални авион који је пројектовао ОКБ Сухој (изузимајући акробатске авионе Су-26; Су-29 и Су-31). Планирано је да овај авион замени читаву лепезу транспортних авиона на кратким линијама који се користе у Русији као што су: Јак-40; Ан-2; Ан-24; Ан-26; Ан-28; Ан-30; Ан-32 и Л-410, будући да је производња тих авиона распадом Совјетског Савеза остала ван Русије. Појавио се проблем како и чиме заменити ове дотрајале авионе који покривају доста широк спектар услуга авио-компанија у Русији. По неким прорачунима само авио-компанијама из Русије је било потребно око 650 оваквих авиона у догледној будућности Пројектом авиона Сухој Су-80 покушано је да се одговори на ове захтеве авио-компанија уз респектовање услова који владају на аеродромима који служе за локални саобраћај у Русији, што значи да је авион предвиђен да служи за путничко-теретни саобраћај на кратким и средњим линијама са лоше припремљених полетно слетних стаза и уопште под суровим условима (кратке, травнате писте, снег, лед, блато). Пројектовање авиона Сухој Су-80 који припада -{STOL}- категорији авиона, иницијално је почело 1989. године, али је због распада Совјетског Савеза пројектовање одложена од 1992. године. Израда прототипа је почела 1993. а приведена крају 1996. године, али због дорада и избора мотора то се одужило до краја 2000. године. Први пробни лет је обављен 4. септембра 2001, а главни пројектант авиона је био Г. И. Литвинов.
Технички опис Сухој Су-80 је путнички двомоторни турбоелисни висококрилац са 26 до 30 путничких седишта и два седишта за копилота и стјуардесу. Путничка кабина и кабина пилота представљају једну целину, под притиском је, климатизована је и има запремину од 27 -{m³}-. У њој су у једном реду постављена 4 седишта са пролазом у средини, има просторију за -{WC}- и чајну кухињу, а изнад седишта су касете за одлагање пртљага. Кабина има двоје врата за улаз и излаз путника и на репу задња врата у облику рампе преко које се врши утовар и истовар терета. Под кабине је опремљен ваљцина који олакшавају манипулацију теретом у авиону. Демонтажом седишта авион се из путничке варијанте, веома лако може претвотити у карго авион или са избацивањем седишта из друге половине кабине и постављањем преграде може направити комби авиона за превоз и путника и терета.
Његова конструкција толерише -{G}- оптерећења у границама од +2,7 до -1, а авион може радити у веома широком спектру спољних температура од -50 до +45 °C. Крила авиона су између мотора правоугаоног облика и представљају греду која повезује моторе са трупом авиона. Од мотора па према крајевима крила су трапезастог облика са равном нападном ивицом и завршавају се винглетама које побољшавају њихову аеродинамичност. На нападној ивици крила су смештена два турбоелисна мотора -{General Electric ST7-9B}- снаге 1.305 -{kW}-, (алтернатива руски мотор Саљут ТБД-1500). Стандардна верзија авиона је опремљена елисом Хамилтон 14РФ која у комбинацији са -{GE ST7-9B}- мотором производи најмању могућу буку. У продужетку мотора налазе се две греде које са вертикалним и хоризонталним стабилизаторима чине реп авиона. Хоризонтални стабилизатор спаја врхове вертикалних стабилизатора тако да не смета приликом утовара у авион преко рампе на крају трупа авиона. Су-80 је опремљен увлачећим стајним трапом система „трицикл“ са предњом носном ногом и две основне ноге смештене испод крила авиона. У току лета носна нога се увлачи у труп авиона, а основне ноге у простор иза мотора. Све ноге стајног трапа су опремљене са по два точка „близанца“ са нископритисним гумама, што му омогућава безбедно слетање и полетање са лоших полетно-слетних стаза.
Варијанте Су-80ГП - је путничко теретна варијанта авиона Су-80, врло лако се из једне може претворити у другу једноставном демонтажом седишта постаје карго верзија, Су-80П - је само путничка варијанта авиона Су-80 са 32 путника, Су-80М - је санитетска варијанта авиона Су-80 за превоз 10 носила (непокретних болесника) са пратиоцима, Су-80Р - је варијанта авиона Су-80 за откривање и праћење рибљих јата, Су-80ГР - је варијанта авиона Су-80 намењена геолошким истраживањима, Су-80ТД - је варијанта прилагођена војним потребама, може послужити за превоз терета, војних јединица, за десантне намене и обуку падобранаца. Су-80ПТ - патролно транспортна верзија служи за надгледање, граница, нафтовода и гасовода, шумских и морских пространстава, магнетометријска мерења и операције трагања и спашавања,
Оперативно коришћење Досад је произведено десетак авиона овог типа који лете широм света. По поруџбинама будућност овог авиона тек почиње. Авион је добио међународни сертификат АП-25, а уз могућност избора авионике и опреме западног порекла сва тржишта би требало да буду отворена, остаје сада само маркентишка умешност и конкуренција.
Земље које користе овај авион
Види још Антонов Ан-2 Сухој - фабрика авиона Павел О. Сухој - авио-конструктор
Референце
Литература
Спољашње везе
Категорија:Цивилни авиони Категорија:Сухој