Еуген „Моше“ Вербер (Суботица, 25. јануар 1923 — Београд, 1. јануар 1995) био је српски и југословенски филмски, позоришни и телевизијски глумац, угледни преводилац, књижевник, и научни радник (јудаиста). По националности је био Јевреј.
У својој глумачкој каријери која је трајала три деценије, прославио се глумом у филмовима Валтер брани Сарајево (1972) и Варљиво лето '68 (1984), а памтимо га и као Ханса Шмита из Отписаних. Судбина је тако хтела да у филмовима глуми Немце, иако му је породица страдала у Другом светском рату у немачком концентрационом логору.Sudbina se poigrala sa našim glumcem. Sajt GradSubotica, 1. marta 2017.
Биографија Еуген Моше Вербер рођен је у Суботици, 1923. године, у патријархалној и ортодоксној јеврејској породици.
Од малих ногу добија јеврејско васпитање, у породици се строго поштују традиција и обичаји. Основну јеврејску школу почиње у Суботици а већ од другог разреда је похађа у Новом Саду. Матурирао је на трговачкој академији у Новом Саду али је паралелно учио хебрејски језик у школи, породици и Синагоги.
Био се сарадник Народноослободилачког покрета. Хапшен од мађарских окупатора. После Новосадске рације од које се спасао, бежи у Будимпешту где ради као зубни техничар, али га крајем 1943 одводе на принудни рад на Источни фронт. У лето 1944 побегао је из логора и придружио се јединицама Црвене армије. Преко Румуније долази у Југославију и ступа у Народноослободилачку војску, али недуго потом бива демобилисан због болести.
За време рата и холокауста породицу му из Суботице одводе у Немачку.
Одмах након демобилизације Еуген почиње глумачку каријеру. Свега неколико месеци пошто су му окупатори убили мајку, две сестре и велики део фамилије, Еуген је крочио на позоришне даске и његова прва улога је била – улога немачког војника. За живота играо је у скоро 60 филмова, а због одличног изговора немачког језика често је играо улоге немачких официра у ратним филмовима.
Како би се поклонио сенима своје мајке и сестара, Вербер је сваке пете године одлазио у Аушвиц, где су страдали.
Еуген Вербер је умро 1. јануара 1995. у Београду.
Глумачка каријера Каријеру глумца започиње у Војвођанском народном позоришту. Паралелно ради и као новинар у суботичкој „Хрватској ријечи“ и листу на мађарском језику „Мађар со“.
Одлази у Сарајево и ради у Позоришту НР БиХ као глумац и секретар драме, као новинар у листу „Ослобођење“, на радију као редитељ. Основао је и био први уметнички директор Пионирског позоришта у Сарајеву. Организатор је Пионирског фестивала културе у Сарајеву 1949. Потом одлази у Бањалуку а од 1953. до 1961. прелази у Народно позориште у Нишу где оставља дубоки траг, те спада у знамените грађане града Ниша. Потом прелази у Савремено позориште (Београдско драмско позориште) где остаје до 1975. да би се потом потпуно посветио научном и стручном раду.
Књижевност Познат је као глумац, али се подједнако бавио научним и књижевним радом, новинарством и политиком. Био је искусни преговарач и дипломата.
Бавио се превођењем и јудаистиком. Преводио је са немачког, мађарског, јидиша, арамејског и хебрејског језика. Био је председник Удружења књижевних преводилаца Србије. Прославио се преводима Талмуда, Кабале, Кумранских рукописа и важио је за једног од највећих познавалаца библијске литературе и историје јеврејског народа на нашим просторима.
Објавио је бројне радове из јудаистике. Као активан глумац и новинар, никад није престајао да се бави јеврејском историјом и културом. Радове из јудаистике почиње објављивати од почетка шездесетих година, те 1977. постаје члан Светског савеза за јеврејске науке.
У Београду су две улице назване по Еугену Верберу на општини Вождовац (Јајинци) и Обреновац (Барич). У Новом Саду постоји Пролаз Еугена Вербера а у Нишу се једна улица зове по Еугену Верберу.
Преводи, књиге, чланци Изабрани преводи и значајнија дела: Талмуд (изабрани текстови) превод са хебрејског и арамејског језика, историја Талмуда и објашњења, Народна књига Алфа Београд. Књига је доживела три издања 1982, 1990. Објашњења појединих јеврејских назива или појмова из каталога за изложбу „Језик, писмо и књиге Јевреја у Југославији“, издање Савеза јеврејских општина Југославије, Београд 1979. О Јидишу, јеврејским језицима и о Исаку Башевичу Сингеру, издање „Стварање“, Титоград 1979. Сарајевска Хагада, Уводна студија, издање „Свјетлост“, Сарајево. Кабала и њена симболика, Београд. Кумрански рукописи (са објашњењима и коментарима), Београд 1982.
Улоге
|- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1960.-те |- | 1962. || Прва љубав (ТВ) || |- | 1962. || На сплаву (ТВ) || |- | 1962. || Злочин Силвестра Бонара (ТВ) || |- | 1963. || Афера Свети Фијакер (ТВ) || Доктор Бусардон |- | 1963. || Банкет у Шаренграду (ТВ) || |- | 1964. || Офсајд (ТВ) || |- | 1965. || Акција епеј (ТВ) || |- | 1965. || Шнајдерски калфа (ТВ) || |- | 1965. || Сигурно је сигурно (ТВ) || |- | 1965. || Мртвима улаз забрањен || |- | 1967. || Јутро || |- | 1968. || Операција Београд || Шеф полиције |- | 1968. || Ледено љето (ТВ) || |- | 1968. || Парничари (серија) || Адвокат |- | 1968. || Код Лондона (серија) || |- | 1968. || Максим нашег доба (серија) || |- | 1969. || Донатор || Бернхард Сломовић |- | 1969. || Лек од љубави (ТВ) || Ујак |- | 1969. || Скандал (ТВ) || |- | 1969. || Самци 2 (серија) || |- | 1969. || Закопајте мртве (ТВ) || |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1970.-те |- | 1970. || Бициклисти || |- | 1971. || Велики посао (ТВ) || |- | 1971. || Од сваког кога сам волела (мини-серија) || Манојло, Аћимов брат |- | 1971. || Романса коњокрадице || |- | 1972. || Розенбергови не смеју да умру (ТВ) || Инспектор 2 |- | 1972. || Киша || |- | 1972. || Мајстор и Маргарита || |- | 1972. || Валтер брани Сарајево || Полицијски агент |- | 1972. || Мајстори (серија) || Власник фиће |- | 1973. || Несрећа (ТВ) || |- | 1973. || Камионџије (серија) || Матковић |- | 1973. || Паја и Јаре || Матковић |- | 1973. || Женидба носача Самуела (ТВ) || |- | 1974. || Ујеж (ТВ) || Вилотије Живановић |- | 1974. || Реквијем за тешкаша (ТВ) || |- | 1974. || Валтер брани Сарајево (серија) || Полицијски агент |- | 1975. || Песма (ТВ серија) || |- | 1976. || Против Кинга || Власник сплава |- | 1975. || Отписани (серија) || Ханс Шмит |- | 1975. || Ђавоље мердевине (серија) || |- | 1975. || Зимовање у Јакобсфелду || |- | 1975. || Песма (серија) || Штајн |- | 1976. || Посета старе даме (ТВ) || Жупник |- | 1976. || Салаш у Малом Риту (ТВ серија) || Ћата |- | 1977. || Никола Тесла (серија) || |- | 1978. || Шпански захтев (ТВ) || Кристофер Де Харо, трговац |- | 1978. || Повратак отписаних (серија) || Шредер |- | 1979. || Усијање || Секретар |- | 1979. || Пупинове звезде (ТВ) || |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1980.-те |- | 1980. || Врућ ветар (серија) || Председник стамбене комисије |- | 1981. || Краљевски воз || |- | 1981. || Дувански пут (мини-серија) || Секретар |- | 1983. || Задах тела || Лекар |- | 1984. || Проклета авлија (ТВ) || Киркор |- | 1984. || Варљиво лето 68 || Веселинов колега |- | 1984. || Варљиво лето ’68 (ТВ серија) || Веселинов колега |- | 1984. || Јагуаров скок || Голдман |- | 1985. || Јазол || |- | 1986. || Сиви дом (серија) || Трговац |- | 1987. || Вук Караџић (серија) || Јоан Шнирер |- | 1988. || Ортаци || Немачки бизнисмен |- | 1988. || Случај Хармс || Писар |- | 1988. || Пут на југ || |- | 1989. || Донатор || Бернхард Шломовић, отац |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1990.-те |- | 1990. || Заборављени (серија) ||
Референце
Литература
Чланак Др Лавослав Каделбург (1983): Еуген Вербер шездесетогодишњак. „Јеврејски преглед“ број 1-2, Београд. Мирјана Белић-Корочкин-Давидовић, Радивоје Давидовић : „Еуген Вербер, глумац, преводилац, јудаиста…“ Чигоја штампа, Београд, 2014. Радивоје Давидовић „Од Вајса до Винавера-улице београдских Јевреја“, Чигоја штампа, Београд, 2024.
Спољашње везе
Категорија:Рођени 1923. Категорија:Умрли 1995. Категорија:Глумци из Суботице Категорија:Српски Јевреји Категорија:Српски преводиоци Категорија:Српски глумци Категорија:Југословенски глумци Категорија:Добитници Награде Милош Н. Ђурић Категорија:Глумци Народног позоришта у Нишу