Inozitol ili cikloheksan-1,2,3,4,5,6-heksol je hemijsko jedinjenje sa formulom -{C6H12O6}- ili (-{-CHOH-}-)6. Postoji devet mogućih stereoizomera, od kojih je najzastupljeniji u prirodi cis-1,2,3,5-trans-4,6-cikloheksaneheksol, ili mio-inozitol (bivše ime mezo-inozitol). Inozitol je ugljeni hidrat, mada nije klasični šećer. Skoro da nema ukus (ima malu slatkoću).
Mio-inozitol ima važnu ulogu strukturne baze nekoliko sekundarnih glasnika u eukariotskim ćelijama, kao što su inozitol fosfati, fosfatidilinozitol (-{PI}-) i fosfatidilinozitol fosfat (-{PIP}-) lipidi. Inozitol ili njegovi fosfati i vezani lipidi su prisutni u mnogobrojnim vrstama hrane, posebno u voću. U biljkama su nađeni heksafosfati inozitola, fitinska kiselina ili njene soli, fitati. Fitinska kiselina je takođe prisutna u žitaricama sa visokim sadržajem u mekinjama, kao i u orasima i pasulju. Inozitol u obliku fitata nije direktno biodostupan za ljude iz hrane, je nije svarljiv. Inozitol u obliku lecitina biljnog porekla, je biodostupan.
Izomeri i struktura
Mio-inozitol je mezo jedinjenje koje ima optički neaktivnu ravan simetrije kroz molekul. Pored mio-inozitola, drugi stereoizomeri se javljaju u prirodi (mada u minimalnim količinama): silo-, muko-, D-hiro-, i neo-inozitol. Drugi mogući izomeri su L-hiro-, alo-, epi-, i cis-inozitol. Kao što njihovo ime sugeriše, dva hiro inozitola su jedini par inozitolovih enantiomera, ali oni nisu enantiomeri jedan drugog, nego mio-inozitola.
120px 120px 120px 250px
mio- silo- muko- hiro-
120px 120px 120px 120px
neo- alo- epi- cis-
U svojoj najstabilnijoj konformaciji, mio-inozitol izomer je u konformaciji stolice, koja stavlja maksimalan broj hidroksilnih grupa u ekvitorijalnu poziciju, gde su one međusobno najudaljenije. U ovoj konformaciji prirodni mio izomer ima strukturu u kojoj su pet od šest hidroksila (1, 3, 4, 5, i 6) ekvatorijalni, dok je druga hidroksilna grupa aksijalna.
Sinteza Mio-inozitol se sintetiše iz glukoze-6-fosfata (-{G-6-P}-) u dva stupnja. Prvo se -{G-6-P}- izomerizuje -{ISYNA1}- enzimom do mio-inozitol 1-fosfata, koji se zatim defosforiliše -{IMPase 1}- enzimom do slobodnog mio-inozitola. Kod ljudi se najveći deo inozitola sintetiše u bubrezima, u tipičnim količinama od nekoliko grama dnevno.
Funkcija Inozitol i više njegovih mono i polifosfata dejstvuje kao baza za brojne signalne molekule i sekundarne glasnike. Oni učestvuju u brojnim biološkim procesima: Insulinski prenos signala Formiranje citoskeleta Vođenje nerva (Epsin) Kontrola koncentracije intracelularnog kalcijuma (-{Ca}-2+)-{Gerasimenko, Julia V; et al; “Bile Acids Induce Ca2+ Release from Both the Endoplasmic Reticulum and Acidic Intracellular Calcium Stores through Activation of Inositol Trisphosphate Receptors and Ryanodine Receptors”; Journal of Biological Chemistry; December 29, 2006; Volume 281: Pp 40154-40163.}- Održavanje membranskog potencijala ćelija Modulacija aktivnosti serotonina Razlaganje masnoća i snižavanje krvnog holesterola Ekspresija gena
Reference
Literatura
Spoljašnje veze ''Inhibicija raka inozitol heksafosfatom (-{IP6}-) i inozitolom Mio-inozitol u hrani Informacija o leku
Категорија:Инозитол Категорија:Хемопревентивни агенси Категорија:Инхибитори ксантин оксидазе Категорија:Биологија биполарног поремећаја