мини|300п|Миграција Секеља Секељи из Буковине су мале мађарске етничке заједнице са заједничком историјом. Они данас живе у жупанијама Толна и Барања у Мађарској, Хунедоара у Румунији и српској покрајини Војводини.Странице 81/82/84
Порекло мини|230п|Села Секеља у Буковини мини|лево|150п|Споменик у Мадефалви Једна група Секеља је мигрирала из Трансилваније у Буковину у другој половини 18. века и тамо основала своја нова насеља: Иштеншегитш (), Фогадјиштен (), Хадикфалва (), Јожеффалва () и Андрашфалва (). Тамо су задржали своје карактеристичне културе и народне традиције све до 20. века када су дефинитивно напустили те крајеве. Миграција Секеља у Буковину је била реакција на присилну мобилизацију од стране Аустрије. После пораза Турака и поновног потпадања под Аустријску власт, Трансилванија је изгубила и то мало аутономије које је имала под турцима. Приликом поновног преуређења војске и увођења присилне мобилизације од стране Марије Терезије, Секељи су одбили послушност што је резултовало одмаздом и крвопролићем у Мадефалви 7. јануара 1764. године, где је побијено неколико стотине Секеља и довело је до велике сеобе становништва у Молдавију па после у Буковину. Тада је око 1.000 Секеља мигрирало из Мадефалве и околине.
Окупација северне Буковине од стране Аустрије у 1774. године донео је даљи талас имиграције Секеља. Још око 100 породица населили су још увек слабо насељене територије тог дела Буковине у 1776, а потом још 200 у 1784 и 1786, уз помоћ од цара Јозеф II од Аустрије и грофа Андраша Хадика, гувернера Трансилваније. Имена пет новооснованих села у Буковини су: Иштеншегитш−(1777), Фогадјиштен−(1776), Јожеффалва−(1785), Хадикфалва−(1785) и Андрашфалва−(1786).
Пренасељеност У 19. веку популација буковинских Секеља се утростручика, достигавши бројку 9.887 у 1880. години и око 16.000 до краја 1930-их. Ово је изазвало акутни недостатак обрадивог земљишта и велики пад у стандарда живота. Многи Секељи су већ у том периоду почели да напуштају своја насеља и траже нова места боравка. Током 1883. године тадашња Мађарска влада је населила око 4.000 Секеља дуж Дунава у новооснована села Хертелендифалву, Шандоређхазу и Скореновац, у Банату. Остале Секељске породице емигрирале су у том периоду у Канаду, Бразил и по градовима у јужној Трансилванији у околини Арада 1888–1892, Деве 1910, Вајдахуњада 1892, Чернакерестур 1910. и још нека места у укупном броју од 2.500 до 3.000 миграната.
Мађарско становништво Буковине
Референце
Види још Секељи Буковина Скореновац Sima Péter: A bukovinai székelyek története (Историја Секеља из Буковине Földi István: Mádéfalvától a Dunántúlig Од Мадефалве до Дунава Amerikában élő bukovinai székelyek szervezete (Удружење Секеља из Буковине у Америци) A brazíliai Lapa-ban élő bukovinai székelyek honlapja (Новине Секеља из Буковине у Бразилу) Fazekas Tiborc: Családnevek a bukovinai székelyek körében (Породична имена Секеља из Буковине) Boldogasszonyfalva (Brazília):Болдогасоњфалва, насеље Секеља из Буковине у Бразилу Portál bukovinai székelyekről (Портал Буковина) Bukovinai Székelyek Országos Szövetsége (Заједница Секеља из Буковине у Мађарској)
Референце Andrásfalvy Bertalan: A bukovinai székelyek kultúrájáról (The culture of the Bukovina Székelys). In: Népi kultúra népi társadalom (Folk culture, folk society). A MTA Néprajzi Kutató Csoportjának yearbook, ed. Gyula Ortutay (Budapest: Akadémiai Kiadó, 1973), pp. 7–23. Enikő A. Sajti: Hungarians in the Voivodina 1918-1947 (Boulder, CO/Highland Lakes, NJ: Social Science Monographs/Atlantic Research and Publications, 2003), pp. 250–297 passim. Sebestyén Ádám: A bukovinai andrásfalvi székelyek élete és története Madéfalvától napjainkig (Life and history of the Bukovina Székelys of Andrásfalva from Madéfalva to the present day) (Szekszárd: Tolna Megyei Tanács VB. Művelődésügyi Osztálya, 1972). Sebestyén Ádám: A bukovinai székelység tegnap és ma (The Bukovina Székelys past and present). Szekszárd: Tolna Megyei Könyvtár, 1989.
Категорија:Секељи Категорија:Буковина