Истополни брак (познат и као хомосексуални брак или геј брак) је правно или друштвено призната брачна заједница двије особе истог пола. Истополни брак је политичко и друштвено питање у многим државама, иако је дебата о истополним браковима новијег датума.
Неке државе су, да би избјегле веће противљење цркве и дијела друштва који не одобрава истополне бракове, за истополне парове предвидјеле могућност склапања посебног уговора о правима и обавезама (тзв. „регистрована партнерства” или „грађанске уније”). Такви уговори обично дају мања права истополним партнерима у односу на права која произилазе из брака.
Истополни брак, у државама у којима је дозвољен, није посебан правни институт. Дакле, не постоји правни, већ само друштвени појам истополног брака, јер је дефиниција брака, као посебног правног института, измијењена на тај начин да садржи и могућност склапања брака између особа истог пола.
Термин Већина медија данас користи термин „истополни бракови” или „геј бракови”, када извјештава о овој или о повезаним темама. Термин „геј бракови” донекле може бити погрешан јер у истополне бракове не ступају само геј мушкарци и лезбијке, него врло често и особе бисексуалне оријентације.
Иако наука користи термине хомосексуалност и бисексуалност у неутралном контексту, као термине којима описује нечију сексуалну оријентацију, ове термине често користе друштвени конзервативци, вјерски поглавари и други који се противе легализацији истополних бракова из вјерских разлога, у другачијем контексту. За њих је хомосексуалност „гријех”, и самим тим нешто негативно, па и термин „хомосексуалност” користе како би нагласили да се ради о нечему лошем и погрешном. Аутори и медији који заступају овај став, често за истополни брак користе термин хомосексуални „брак”, гдје је ријеч брак под наводним знацима, желећи тиме да истакну да се, по њима, не ради о браку у правом смислу ријечи.
Неки ЛГБТ активисти одбацују термине „истополни брак” и „геј брак”, јер ови термини, по њима, шаљу погрешну поруку да они траже нека посебна права и стварање посебног правног института. Умјесто ових термина, многе ЛГБТ организације користе израз „брачна једнакост” ().
Историја Иако је дебата о истополним браковима новијег датума, различити типови истополних веза су постојали и у прошлости. Историјски извори помињу такве везе у древној Кини, античким грчким полисима и у Римском царству. Међутим, остаје релативно непознато какав су статус и степен признања ове везе уживале у друштву, и да ли су биле препознате од стране држава или полиса. Већина историчара се слаже да су истополне везе биле честа појава у старом Риму, међутим, не постоји сагласност око тога каква је била природа и степен признања таквих веза. Извори наводе да су и поједини римски цареви имали истополне везе. Тако су римски цареви Нерон и Елагабал били у вези са својим мушким робовима. Елагабал је свог љубавника, роба по имену Хијерокле, називао својим мужем, иако није познато да ли је тај брак склопљен и да ли је био признат. Са доласком хришћанства, и његовим прихватањем као државне религије, римска држава је почела непријатељски да гледа на истополне везе. Цареви Констанције II и Констанс I донијели су 342. године закон којим су, по тумачењу неких аутора , у Римском царству забрањени истополни бракови, и прописана смртна казна за оне који га прекрше. Овај закон је записан у Теодосијевом кодексу (-{C.Th. 9.7.3}-).
Савремено доба мини|десно|upright=2| У октобру 1989. године, Данска је постала прва држава у свијету која је правно регулисала истополне везе , и то кроз закон о регистрованом партнерству. Регистровано партнерство је, по правима и обавезама, било слично браку, са изузетком права која се односе на усвајање, права која су регулисана међународним уговорима, и још неких права која су била искључена из регистрованог партнерства. Данска је, 2010. године, кроз измјене закона, омогућила истополним паровима усвајање дјеце , а закон којим се истополним паровима омогућава ступање у брак усвојен је у парламенту 7. јуна 2012. Многе европске земље, као и неколико земаља, територија и градова у Сјеверној и Јужној Америци и Аустралији је касније донијело сличне законе.
Прва свјетска земља која је истополним паровима омогућила ступање у брак је Холандија. Закон, из 2001. године, којим су легализовани истополни бракови, промијенио је само једну реченицу у постојећем закону којим је регулисан брак, а која сада гласи: Брак могу склопити двије особе различитог или истог пола.
Сљедећих година, још неколико европских и свјетских држава је легализовало истополне бракове. Данас 29 држава у свијету признаје истополне бракове. Тренутно државе које у свијету признају истополне бракове, поред Холандије то су: Сједињене Америчке Државе, Белгија, Уједињено Краљевство, Ирска, Луксембург, Шпанија, Немачка, Француска, Канада, Јужноафричка Република, Норвешка, Шведска, Финска, Данска, Исланд, Малта, Португал, Аустрија, Аргентина, Аустралија, Нови Зеланд, Уругвај, Колумбија, Мексико, Костарика, Бразил, Еквадор и Тајван. Израел признаје истополне бракове склопљене у иностранству.
У неколико земаља је отпочео процес легализације истополних бракова. Врховни суд Непала наложио је, у пресуди од 17. новембра 2008, влади ове државе да изради закон којим ће се гарантовати једнака права за ЛГБТ популацију, укључујући и право на брак. Закони којим се истополним партнерима омогућава ступање у брак већ се налазе у парламентарној процедури у Чилеу, Курасау, Чешкој, Еквадору, Хондурасу, Хонг Конгу, неколико држава у Мексику, Панами, Перуу, Филипинима, Швајцарској и Венецуели.
Велика борба између заговорника и противника истополних бракова водила се у САД. Прије уставне одлуке, укупно 37 савезних држава је легализовало истополне бракове, међутим, многе су донијеле уставне амандмане којима се они забрањују. Федерални закон из 1996. године забрањивао је венчаним истополним паровима, из савезних држава које допуштају истополне бракове, да добијају федералне бенефиције које су доступне другим венчаним паровима. 2013. године Уставни суд је прогласио овај закон неуставним и омогућио истополним венчаним паровима да уживају све федералне бенефиције. Након што је Врховни суд донео такву одлуку, бројни судови нижег ранга су донели сличне одлуке, те прогласили уставне амандмане којима се истополни бракови забрањују неуставним у великом броју савезних држава. Врховни суд САД је, 26. јуна 2015. године, донио одлуку у случају Оубергефел против Хоџеса у којој је пресудио у корист легализације истополних бракова широм државе са гласом од 5-4.
Став свјетских религија Велики број највећих свјетских религија осуђује истополне бракове. У новије вријеме, међутим, један број деноминација и цркава унутар протестантизма, као једног од три највећа правца у оквиру хришћанства, ублажио је своје ставове према истополним браковима. Поједине протестантске деноминације дозволиле су свештеницима да дају благослов истополним паровима у црквама, а неке дозвољавају особама у истополним везама да постану свештеници.
Разлози због којих се велики број цркава противи истополним браковима различити су и зависе од учења сваке појединачне цркве, међутим, постоји неколико заједничких аргумената које многе цркве користе у објашњењу свог противљења. Треба напоменути да је противљење многих цркава истополним браковима повезано са учењем тих цркава о хомосексуалности уопште. Велики број цркава осуђује хомосексуалност као „неморалан животни избор” и „гријех”. Осим тога, многе цркве истичу да је брак „света институција мушкарца и жене”, и да је главна сврха брака „продужење врсте”. Многе цркве се, због тога, противе и сексу изван брака, као и сваком сексуалном чину који не води продужењу врсте. Са овим је повезано и противљење неких цркава употреби кондома, и свим облицима контроле рађања. Такође се, као аргумент, често истиче и став да ће легализација истополних бракова и уврштавање сексуалне оријентације као заштићене категорије у законе којима се забрањује дискриминација, утицати на вјерске слободе тако што ће их значајно смањити или укинути.
Истополни брак и родитељство мини|десно|300п|Правно регулисање усвајања деце у истополним браковима у свету
Аргументи Једна од првих ствари око које се не слажу заговорници и противници легализације истополних бракова, је сама сврха, односно смисао брака. Противници истополних бракова истичу да је брак одувијек био заједница мушкарца и жене, чија је једна од главних сврха продужење врсте, и да је такав облик породице једини могућ и исправан. С обзиром да се велики број противника истополних бракова позива и на религију, та заједница мушкарца и жене се назива „светом”, односно једином коју одобрава Бог. С друге стране, заговорници легализације истополних бракова, истичу у први план одвојеност државе и цркве. Постоји, по њима, разлика између грађанског брака и брака који се склапа у цркви. Нико не може присилити цркву да вјенчава истополне парове, нити јој, с друге стране, то може забранити. Један број цркава вјенчава истополне парове чак и у државама гдје истополни бракови нису дозвољени. Грађански бракови, по њима, имају другачију сврху и циљ. Такође се истиче да је и дефиниција брака пролазила кроз значајне промјене у прошлости, јер је склапање брака зависило од сталежа, или статуса одређене особе, а у скоријој прошлости и од расе, па су бракови између особа различитих раса били забрањени, а они који би их склопили, били су кривично гоњени.
Код навођења разлога против легализације истополних бракова, дакле, најчешће се користе религијски аргументи, цитати из библије, који наводно доказују да је хомосексуалност „гријех”, па зато ни истополни бракови не треба да буду дозвољени, или се наводи да ће легализацијом истополних бракова бити угрожене вјерске слободе. Међутим, често се наводе и секуларни и научни разлози против њихове легализације, мада се овакви разлози најчешће појављују у брошурама и публикацијама конзервативних организација, те је и њихова научна вриједност упитна.
Тако се често наводи да ће легализацијом истополних бракова и давањем дозволе истополним паровима да усвајају дјецу, усвојена дјеца бити лишена права да одрастају уз оца и мајку, који су наводно потребни дјеци за правилан развој. Такође се изражава бојазан да ће дјеца која одрасту уз истополне родитеље и сама бити истополно оријентисана. Овде треба додати да досадашња научна истраживања чији су предмет била дјеца која одрастају у истополним заједницама, нису показала да постоји било каква значајнија разлика у друштвеној прилагођености и менталном развоју те дјеце и дјеце која одрастају у традиционалним породицама. Чак ни конзервативне организације не наводе да постоје значајне студије које доказују штетан ефекат који на дјецу има одрастање уз истополне родитеље. Међутим, свим досадашњим научним студијама се приговара да су имале један или неколико недостатака, или мана, те да нису у потпуности проведене у складу са научном методологијом, због чега и резултате свих ових студија треба узети с резервом. Социолог Стивен Нок, који је свједочио пред Врховним судом Канаде, у предмету у коме је суд разматрао легализацију истополних бракова изјавио је следеће:
Међутим, иако их због методолошких проблема треба узети с резервом, готово све спроведене научне студије су показале да одрастање уз истополне родитеље нема негативан утицај на дјецу, а ниједна озбиљнија студија није доказала супротно.
Један од аргумената који се такође често помиње од стране противника истополних бракова је да је сврха брака првенствено „прокреативна”, односно, да се брак закључује првенствено како би се створили неопходни предуслови за рађање дјеце. Затим се даље наводи да ће легализацијом истополних бракова, брак као институција бити удаљен од своје „прокреативне сврхе”. Овој тврдњи се, с друге стране, супротставља мишљење да је брак у модерном смислу, првенствено уговор којим се регулишу међусобна права и обавезе супружника. Држава не прописује услове којима би обавезала брачне парове да имају дјецу.