мини|250п|Боб Фоси (други слева)

Боб Фоси (; IPA: ),Fosse | Define Fosse at Dictionary.com рођен као Роберт Луис Фоси (; Чикаго, 23. јун 1927 — Вашингтон, 23. септембар 1987) био је амерички глумац, плесач, позоришни кореограф, филмски и позоришни редитељ, сценариста и монтажер. Сматра се за једног од највећих америчких мајстора мјузикла,Томислав Гаврић: Енциклопедија филмских редитеља а најпознатији је по филмовима Кабаре () из 1972. (за који је освојио Оскара за режију) и Сав тај џез () из 1980. године.

Животопис Рођен је као Роберт Лоуис Фоси у Чикагу у породици Норвежанина и Иркиње као најмлађе од шестеро деце. Након матуре, удружио се с Чарлесом Грасом, још једним младим плесачем, и почео сарадњу под именом, -{The Rift Brothers}-. Наступали су по позоришним сценама широм Чикага.

Фоси је ангажован за шоу -{Tough Situation}-, који се одржавао у војним и морнаричким базама на Пацифику. Касније је рекао како је током те турнеје усавршио своје перформерске, кореографске и режисерске вештине. Преселио се у Холивуд с амбицијом да буде нови Фред Астер. Први филмски наступи били су му у филмовима попут -{Give Girl A Break}-, -{The Affairs of Dobie Gillis}- и -{Kiss Me, Kate}-, сви објављени 1953. У последњем је израдио кореографију за кратку секвенцу, што је привукло пажњу продуцената с Броадвеја.

Иако је Фосијева каријера на филму непланирано завршена раним губитком косе, што је ограничило улоге које је могао добити, невољно се преселио из Холивуда у позориште. Године 1954, израдио је кореографију за свој први мјузикл, -{The Pajama Game}-, након чега су следили -{Damn Yankees}- 1955. Док је радио на потоњем, упознао је Гвен Вердон.

Фоси је развио плесни џез стил који је одмах постао препознатљив, јер је исијавао стилизовану, циничну сексуалност. Његов стил је укључивао технике као што су кољена окренута према унутра, заобљена рамена и изолацију тела. С Фредом Астером као узором, користио је реквизите као што су полуцилиндри, штапови од трске и столице. Користио је рукавице, јер није волео своје руке.

Фоси је режирао пет дугометражних филмова. Његов први, -{Sweet Charity}- из 1969, био је адаптација његовог бродвејског мјузикла. Његов други филм, -{Кабаре}-, освојио је осам Оскара, укључујући оног за најбољу режију. Након тога је 1974. режирао -{Lenny}-, биографски филм о самодеструктивном комичару Ленију Брусу. -{Lenny}- је био номинован за Оскаре за најбољи филм и најбољег режисера. Године 1979, је био један од сценариста и редитељ полуаутобиографског филма Сав тај џез, који је освојио четири Оскара. Сав тај џез је донео је Фосију његову трећу номинацију за Оскара за најбољег режисера, а филм је био номинован и за најбољи филм. Осим тога, Сав тај џез је освојио Златну палму на Филмском фестивалу у Кану 1980. Фосијев последњи филм, -{Star 80}- из 1983, био је контроверзни биопик о Плејбојевој зечици Дороти Стратен. Критике су биле подељене, иако су Ричард Шикел из Тајма и Рекс Рид написали величанствене рецензије.

Боб Фоси је умро од срчаног удара у шездесетој години.

Бракови Фоси је прво био ожењен плесачицом Мари Ан Најлс, затим с плесачицом Џоан Макракен од 1951. до 1959, а након тога је оженио плесачицу Гвен Вердон, 1960. Они су добили једну кћер, Никол Провиденс Фоси, која је такође плесачица. У седамдесетима се растао од Гвен. У међувремену је био у вези с Ан Рајнкинг и Џесиком Ланг.

Иновативна кореографија Фоси је био иновативан кореограф који је постигао многа достигнућа у свом животу. Током -{The Pajama Game}-, Фоси је публици показао кључни елемент своје кореографије, нешто што је сматрао круцијалним: елемент изненађења. За -{Damn Yankees}-, Фоси је инспирацију покупио од „оца америчког џез плеса”, Џека Колија. На њега је утицај извршио и Џером Робинс. Током мјузикла -{Redhead}-, Фоси је увео једну од првих балетских секвенци у представи која је садржавала пет различитих плесних стилова; Фосијев џез, кан-кан, ромски плес, корачницу и стари енглески дворански број. -{The Conquering Hero}- је био Фосијев најизазовнији комад. Током представе је објављено да Фоси има епилепсију, јер је имао напад на позорници током пробе.

Његов успех се, међутим, наставио и након тога, а он је и даље уносио иновације у свет бродвејске кореографије. Увео је тренд осветљивања како би скренуо пажњу публике на одређене ствари. Он и Вердон су 1957. године радили са Санфордом Мајснером како развили боље глумачке технике. Фоси је веровао да је „Врејеме за певање време кад је ваш емоционални ниво превисок само да би нешто говорили, а време за плес кад су ваше емоције прејаке како би само певали о томе како се осећате.”

Награде Фоси је за свој рад зарадио многе награде, укључујући награде Тони за -{Pippina}- и -{Sweet Charity}-, Оскар за -{Кабаре}- и Емија за Лиза са "З". Он је био прва особа која је освојила све три награде у истој години (1973). Његов полуаутобиографски филм, Сав тај џез (1979), освојио је Златну палму. Приказује страственог пушача који подлеже својим радохоличарским навикама.

Ревија Фоси освојила је награду Тони за најбољи мјузикл, а 2001. њему (заједно с Ан Рајнкинг) награду Лоренс Оливиер за најбољу позоришну кореографију. Докуменатарац Била Хенрија о Фоссиовом раду из 1990, продукован за ПБС-ову серију -{Dance in America: Great Performances}-, освојио је Емија те године. Интерес за Фосијев рад оживео је након поновних постављања његових дела и филма -{Chicago}- (2002). Кореографија Роба Маршала за филм опонаша Фосијев стил, али избегава специфичне технике из оригинала.

Радови

Позориште Година Налсов Улога Место одржавања Реф. 1947 Call Me Mister извођач – хор Национална тура 1948 Make Mine Manhattan извођач Национална тура 1950 Dance Me a Song извођач – плесач Позориште Ројал, Бродвеј https://www.ibdb.com/broadway-production/dance-me-a-song-1855 1951 Billion Dollar Baby глумац – Чамп Вотсон Алвиново позориште, Бродвеј IBDb profile: Max Goberman; accessed November 21, 2017. 1952 Pal Joey Глумац – Џои Еванс (асистант) Позориште Бродхерст, Бродвеј 1954 The Pajama Game кореограф 1955 Damn Yankees кореограф Аделфијево позориште, Бродвеј 1956 Bells Are Ringing ко-кореограф Алвиново позориште, Бродвеј 1958 New Girl in Town кореограф Позориште 46. улице, Бродвеј 1959 Redhead режисер, кореограф 1961 The Conquering Hero кореограф (некредитирано) АНТА позориште, Бродвеј 1961 How to Succeed in Business Without Really Trying кореограф Позориште 46. улице, Бродвеј 1962 Little Me ко-редитељ, ко-кореограф Лант-Фонтаново позориште, Бродвеј 1963 Pal Joey Џои Еванс Центар града Њујорка, Бродвеј 1965 Pleasures and Palaces редитељ, кореограф Фишерово позорипте, Детројт 1966 Слатко милосрђе редитељ, кореограф Позориште Палата, Бродвеј 1972 Pippin књиге (некредитирано), редитељ, кореограф Позориште Минскоф, Бродвеј 1972 Liza редитељ, кореограф Позорипте Зимска башта, Бродвеј 1975 Chicago књига; редитељ, кореограф Позориште 46. улице, Бродвеј 1978 Dancin' редитељ, кореограф Позориште Амбасадор, Бродвеј 1986 Big Deal редитељ, кореограф Бродвејско позориште, Бродвеј

Филм Година Наслов Режисер Писац Кореограф Глумац Улога Реф. 1953 The Affairs of Dobie Gillis Charlie Trask 1953 Kiss Me Kate Hortensio 1953 Give a Girl a Break Bob Dowdy 1955 My Sister Eileen Frank 1957 The Pajama Game 1958 Damn Yankees Mambo Dancer (uncredited) 1969 Sweet Charity 1972 Cabaret 1974 The Little Prince Actor – The Snake 1974 Lenny The Interviewer (voice, uncredited) 1977 Thieves Mr. Day 1979 All That Jazz 1983 Star 80

Телевизија Година Наслов Улога Напомене Реф.1950 The George Burns and Gracie Allen Show Плесна нумера са супругом Мери Ан Најлс Епизода: -{Gracie the Artist}-1959 Startime Режисер Епизода: -{The Wonderful World of Entertainment}-1972Liza with a Z Режисер Телевизијски специјал

Референце

Литература

)

Спољашње везе

Биографија на сајту dance.about.com Archival footage of Ann Reinking and Gary Chryst performing in Bob Fosses's Big Noise from Winnetka in 1987 at Jacob's Pillow Dance Festival.

Категорија:Рођени 1927. Категорија:Умрли 1987. Категорија:Амерички редитељи Категорија:Добитници награде Оскар за за најбољег редитеља Категорија:Добитници награде БАФТА Категорија:Добитници награде Тони