Опатија „Марија Звијезда“ () римокатолички је манастир трапистичког реда у Бања Луци. Утемељио га је Франц Пфанер у другој половини 19. вијека док су Бањом Луком још владали Турци. Године 1869. група од 7 монаха из њемачке опатије Мариавалд дошла је у Бању Луку и основала трапистички манастир „Марија Звијезда“.

Црква Нова црква је изграђена у периоду од 1925. до 1927. године по пројекту Еберхарда Вегнанта, архитекте редовника, по чијим пројектима је изграђено још неколико сакралних и јавних објеката у Бањој Луци за вријеме његовог петодеценијског боравка у граду. У то доба била је највећа католичка црква у Босни и Херцеговини. Темељи су израђени на празник светог Бернарда, 20. августа 1925. године. Црква има „обрнуту“ оријентацију: апсида на западу са улазним порталом на истоку. У основи, црква је тробродна базилика у облику издуженог латинског крста. Црква има дискретне елеметне поједностављеног неокласицизма с тимпанонима на улазном порталу и на крајевима трансепта. Остатак декорације се своди на лучне прозоре на бочним бродовима и апсиди, те бифоре и трифоре на бочним зидовима главног брода као и на зидовима испод тимпанона. Хоризонтални вијенци су благо наглашени штуко декорацијом и свијетложутом бојом завршне обраде фасаде. Иако има прилично велику основу, цркву не краси велика купола нити звоник. Само се један звоник истиче изнад крова, на мјесту пресјека трансепта и главног брода. Бочни зидови главног брода су подупрти необичним контрафорима, који имају потпуно другачији архитектонски израз од остатка цркве. Црква је значајно оштећена у земљотресу октобра 1969. године, само мјесец дана по завршеној реконструкцији. Заједно са црквом, изграђено је ново Сиротиште, које ce заправо никада није користило у те сврхе. Редовници су се уселили 7. јуна 1924, док су дјечаци остали у старој самостанској згради.

Од највећег до најмањег самостана До Првог свјетског рата, уз контемплативни живот, активно је дјеловала на културном подручју. Направили су познату пивару, прву приватну хидроцентралу, производили познати сир „Трапист“, држали занатске школе. У том периоду свог врхунца рада, па све до Другог свјетског рата, самостан је био највећа трапистичка конгрегација у свијету са преко 230 монаха из девет земаља. По завршетку Другог свјетског рата, комунистички режим је самостану одузео сву имовина. Режим је присвајајући имовину, од монаха одузео и главну зграду самостана у коју се уселила клиника за ортопедију. Остала је црква са неизмјењеном функцијом, а уз њу мала група монаха који су у наредним годинама били изложени прогону. У жељи да сачува монашки ред, бискупија им је дала на управљаљње новоутемељену жупу како би имали средства за живот и рад. Траписти су иначе монашки ред посвећен повученом контемплативном животу, према геслу Светог Бенедикта: „Моли и ради“. Преостало монаштво се, послије земљотреса у Бањој Луци 1969. настанило у фрањевачком манастиру у Клоштар Иванићу. Тамо остају до 1977. године када се враћају у своју обновљену цркву и нову манастирску кућу. Самостан је затворен 2017. године, а данас у њему бораве два редовника.

Изузев главних објеката, индустријска постројења немају изванредну архитектонску вриједност, иако су њихов значај и улога у насљеђу развоја БањеЛуке непроцјењиви. Црква се налази на Сталној листи националних споменика, док је Опатија на Привременој листи националних споменика.

Галерија

Референце

Спољашње везе За сир трапист најбоља је пијаца Србија („Политика”, 12. јун 1936)

Категорија:Вјерски објекти у Бањој Луци Категорија:Католички манастири у Републици Српској Категорија:Непокретна културна добра Републике Српске Категорија:Национални споменици Босне и Херцеговине Категорија:Бањолучка бискупија