Vedrana Rudan (Opatija, 29. oktobar 1949 — Rijeka, 18. avgust 2026) bila je hrvatska književnica, novinarka i kolumnistkinja. Pisala je kolumnu „Zloće i povrće“ za nedeljnik „Nacional“. Bila je borac za ljudska prava.

Biografija Rođena je 1949. godine u Opatiji. Završila je hrvatski i nemački jezik na Pedagoškoj akademiji u Rijeci. Radila je kao nastavnica, turistički vodič, prodavačica sladoleda i novinarka za više hrvatskih novina — među kojima su „Feral Tribune“, „Slobodna Dalmacija“, „Novi list“ i „Jutarnji list“ — i bila je urednica na Hrvatskom radiju.

Poznata po nepomirljivom i oštrom jeziku, 1991. godine dobila je otkaz na Radiju Rijeka zbog kritike predsednika Franje Tuđmana. Nakon što je njen suprug ostao bez posla, otvorili su agenciju za nekretnine. Pisala je za „Nacional“, najveći hrvatski nedeljnik, do 2011. godine. Pravosnažnom sudskom presudom 1993. vraćena je na posao, ali joj je bilo onemogućeno da radi pa je sama dala otkaz. U januaru 2009. godine, zbog poređenja stanja u Gazi s holokaustom na Dan sećanja na holokaust, dobila je otkaz na Novoj TV.

Od 2010. do 2015. pisala je blog „Kako umrijeti bez stresa“. Prestala je da ga piše 21. avgusta 2015. uz poruku da ne može više da podnosi mržnju; njen poslednji tekst „Odustajem“ pročitan je oko 50.000 puta.

Bila je jedna od potpisnica Deklaracije o zajedničkom jeziku iz 2017. godine.

Književni rad Prvi roman „Uho, grlo, nož“ (2002) monolog je ogorčene i nesrećne žene Tonke Babić; dobro je primljen zbog feminističke teme i oštrog glasa. Drugi roman „Ljubav na poslednji pogled“ (2003) snažna je ispovest o nasilju u braku, nastala prema sopstvenom iskustvu iz prvog braka. „Crnci u Firenci“ (2006) donosi naizmenične tačke gledišta članova porodice iz Rijeke, a kritika ju je uporedila s filmom „Američka lepota“. Zbirka kolumni „Kad je žena kurva, kad je muškarac peder“ (2007) prilagođena je za pozorište pod naslovom „Kurva“ u režiji Zije Sokolovića. Roman „Dabogda te majka rodila“ (2010) bavi se odnosom majke i ćerke.

Stavovi Pojedini mediji optuživali su Rudan za antisemitizam. U kolumni za „Nacional“ pisala je da hrvatski Jevreji hrvatske nacionaliste etiketiraju kao fašiste, dok istovremeno podržavaju one koji imaju bliske veze s Izraelom. Godine 2009. na Dan sećanja na holokaust na Novoj TV uporedila je stanje u Gazi s holokaustom, zbog čega je prekinuta njena saradnja s tom televizijom; Rudan je tvrdila da je razlog članstvo vlasnika Nove TV u Svetskom jevrejskom kongresu. Više puta je Katoličku crkvu nazivala „zločinačkom organizacijom“.

U kolumnama je često optuživala Sjedinjene Američke Države za podsticanje ratnih sukoba i nemira u svetu; kritički se odnosila prema Baraku Obami i Džou Bajdenu, dok je iskazivala simpatije prema Donaldu Trampu. Rat u Ukrajini 2022. smatrala je sukobom Rusije i SAD, a odgovornost SAD većom od ruske. Protivila se usvajanju dece iz siromašnih zemalja, povezujući takve prakse s kriminalom i rasizmom.

Lični život Bila je udata za Ljubišu Drageljevića, pravnika, i živela u Rijeci. Iz prvog braka imala je sina i ćerku. U prvom braku je, prema sopstvenom svedočenju, 14 godina trpela nasilje.

U martu 2025. u emisiji „Nedjeljom u dva“ Aleksandra Stankovića rekla je da boluje od raka i da umire. Tada je izjavila: „Ja sam besmrtna. Moju smrt shvatite kao odlazak na područje bez signala.“ Preminula je 18. avgusta 2026. godine od posledica bolesti. Njena zvanična Fejsbuk stranica objavila je: „Vedrana Rudan je otišla na područje bez signala.“

Dela Knjige su joj prevođene na engleski, mađarski, slovenački, poljski, francuski, italijanski, ruski i makedonski jezik. Po njenim delima rađene su pozorišne predstave u Rijeci, Zagrebu, Beogradu, Varšavi, Londonu, Santa Moniki i Budimpešti.

Uho, grlo, nož (2002) Ljubav na poslednji pogled (2003) Ja, nevjernica (2005) Crnci u Firenci (2006) Kad je žena kurva, kad je muškarac peder (2007) Strah od pletenja (2009) Dabogda te majka rodila (2010) Kosturi okruga Medison (2012) U zemlji krvi i idiota (2013) Amaruši (2013) Zašto psujem (2015) Muškarac u grlu (2016) Život bez krpelja (2018) Ples oko sunca — autobiografija (2019) Dnevnik bijesne domaćice: predgovor novom izdanju (2020) Puding od vanilije (2021) Doživotna robija (2022) Besplatna dostava (2023) Umrijeti bez stresa (2024)

Reference

Spoljašnje veze Blog Vedrane Rudan Spisak objavljenih tekstova u listu Nacional Vedrana Rudan isprozivala papu i postala zvezda Fejsbuka („Puls“, 14. jun 2011) Uživam dva ugleda - intervju („Politika“, 18. decembar 2011) Život bez ljubavi gori je od smrti („Blic“, 2. maj 2014) Vedrana Rudan: Sita sam mržnje koja me okružuje („Večernje novosti“, 30. avgust 2015) Starost je muka, ali i sloboda („Politika”, 11. septembar 2020)

Категорија:Рођени 1949. Категорија:Умрли 2026. Категорија:Hrvatski novinari Категорија:Hrvatski književnici Категорија:Опатијци Категорија:Борци за људска права