Данило Живаљевић (Котор, 2. септембар 1862 — Београд, 15. септембар 1934) био је српски писац, публициста и преводилац.
После учествовања у Кривошијском устанку (1881—82) прешао је са Љубомиром Јовановићем и другим омладинцима у Србију, где је био порески чиновник и финансијски инспектор од 1888. до 1898. Основао је са Љ. Јовановићем, Св. Симићем и Ђ. Ђорђевићем) часопис Коло. Један је од оснивача Српске књижевне задруге (1892), последњи уредник часописа Јавор, уредник Видела органа напредњака, који су покушали да обнове Напредну странку (1921—23). У периоду 1920—21. потпредседник је београдске општине.
Поред пропиведачких покушаја, путописа, приказа, опширно је писао о Марину Држићу, Андрији Качићу Миошићу, Динку Златарићу. Преводио је са италијанског.
Библиографија Српска и хрватска библиографија за год 1893, Споменик, САН 27; Андрија Качић Миошић, Нови Сад 1893; Цвијета Зузорићева и Доминко Златарић, Сремски Карловци 1900.
Галерија
Литература
Текст Божидара Ковачевића, књижевника из Београда у Енциклопедији Југославије ЈЛЗ Загреб 1971 том 8 стр 644 Српска породична енциклопедија, Народна књига и Политика 2006. књ. 9 стр141.
Категорија:Рођени 1862. Категорија:Умрли 1934. Категорија:Которани Категорија:Српски књижевници Категорија:Српски преводиоци Категорија:Српски публицисти